Зимско рачунање времена почиње у недјељу 30. октобра, помјерањем казаљки на часовницима за један час уназад. То значи да у недјељу у 3 часа, часовнике треба вратити на 2.
Зимско рачунање времена траје до посљедњег викенда у марту, када почиње љетно рачунање времена.
Помјерање времена се углавном обавља у ноћи између суботе и недјеље, да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.
Прелазак на љетно и зимско рачунање времена први пут је забиљежен 1916. године у земљама на сјеверу Европе ради уштеде енергија, јер се период дневног свјетла са раних јутарњих часова „премијешта“ на вечерње.
Љетно рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године. Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи одредиле су да почетак љетног рачунања времена почиње посљедње недјеље у марту и завршава посљедње недјеље у октобру.
Помјерање казаљки уведено је уз образложење да се тиме „продужава“ дан, омогућава уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.
Поједини астрономи су против вјештачког „продужења“ дана, јер сматрају да природу не треба „мучити“, макар се то правдало и економском рачуницом.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
