Слободна Херцеговина » НАТО НА ВАРДАРУ

НАТО НА ВАРДАРУ

– Има ли ђеде случајности под небом?! – пита унук свог дједа.
– Има синко, ако ти је тако лакше. Али ако ћемо право, случајна није ни трун крај вашке! А како може  бити унук крај ђеда?!

Данас је и званично Република Сјеверна Македонија постала тридесета чланица Организације Сјеверноатлантског споразума – НАТО.
Ова одлука службено је објављена 27. марта 2020. године, на 79. годишњицу од када је у Београду извршен државни пуч групе генерала и збачена Краљевска Влада Цветковић-Мачек, а која је прихватила савез Краљевине Југославије са Тројним пактом.

Историја већ сада тај – 27. март 1941. – тумачи као други српски Видовдан, судбоносан по свему што је након њега задесило српски народ и његову државу, а по трагици посљедица најсличнији видовданско-косовском изгинућу.

Уз то, прије три дана навршила се и 21. годишњица од почетка, заиста злочиначке и законоломне агресије, истог тог НАТО-савеза на Савезну Републику Југославију (Србију и Црну Гору).

Послије 78 дана противправног и противчовјечног разарања једне независне европске земље, а која при том није напала ни угрозила нити једну чланицу овог војно-безбједносног савеза, већ само бранила своје праве на недјељивост државотворног тла и закономјерност своје власти на сваком педљу уставности, ово до тада невиђено силовање правне и демократске земље, од у насиљу здруженог савеза 19 држава и њихових војних ресурса, биће привремено заустављено потписивањем Кумановског војног споразуму, на територији данашње Републике С. Македоније.

Помен њемачким војницима на њемачком гробљу у Скопљу одржан у присуству представника бугарских црквених власти са архимандритом Стефаном и бугарских виших официра, 11. новембра 1941. године (Историјски музеј С. Македоније, Скопље)

Ни ово свакако није било случајно.
Србија и Црна Гора су 9. јуна 1999. године биле присиљене да у Куманову потпишу војно-технички споразум о повлачењу трупа са територије Косова и Метохије, и то управо на удаљености 10-ак километара ваздушне линије од куле на Зебрњаку, гдје су 1912. године српске краљевске трупа извојевале величанствену Кумановску побједу, а којом су послије вјековног ропства ослобођени Стари Рас, Косово, Метохија и Јужна Србија. Постоје црно-бијеле фотографије српских војника док играју коло насред Куманова, и војних ешалона који марширају кроз Душаново Скопље.

Ни за трен не смијемо заборавити да у овој 2020. години и даље славимо грандиозни јубилеј, величанствену славу Осам Вијекова Српске Цркве, а која је управо у Скопљу оглашена Патријаршијом, на Васкрс 1346. године, на двору Цара Душана.
Уз то, ове године се навршило и 100 година од када је уједињена Српска Црква, од Кајмакчалана до Триглава, а под круном Краљевине СХС.
Скопље и Јужна Србија (данас тзв. Сјеверна Македонија) били су и тада као и кроз вјековно трајање српске средњовјековне државе незамјењиви дио српске земље, упоредив по светости и значају само са Косовом и Метохијом.

У Првом свјетском рату Македонија ће постати велика костурница српске војске. Битка за Кајмакчалан ући ће у свијест нашег народа као несагледиво дјело жртвовања, херојства и родољубља!
Толико љубави исказано у налетима младих војника на бугарске гвоздене ровове мало је ко у свјетској историји приуштио свом потомству.
Отиђите на Кајмакчалан и погледајте гдје се са обала мора успео српски војник, и колико је пролио живе крви за гребен одакле је могао гледати своју Србију!

Најозбиљније процјене српских удружења у Македонији говоре да на тлу Републике С. Македоније постоји од 80 000 до 100 000 српских војничких гробова.
А гдје су кости српског народа, монаха и тежака?!
Гдје је наше непроцјењиво културно, духовно и природно благо!
Манастири, цркве, метохије, гробља, споменици, књиге, фреске…

На овај историјски дан, 27. марта, када је призивом свјетске слободе од наших предака започела свеопшта драма српске голготе, а која и данас траје и којој се не назире краја, простор Сјеверне Македоније (историјскe Јужне Србије) проглашен је земљом под окриљем злочинца и злочинства, глобалистичке силе терора!

Има ли протеста у данашњој поробљеној Србији?!
У покраденој и опустјелој Републици Српској?
У свезаној и облаганој Црној Гори?

Нема, и неће га задуго бити, јер 55 година комунистичког и 20 година капиталистичког ропства, из српске свјести отима Вардарску Србију као најскупље плаћену српску државотворну земљу, баш као што је азијатски зулумћар отимао дијете од мајке и стварао новог јањичара!

Али не ћутимо, не клонимо! Памтимо, свједочимо!

Улазак италијанске окупационе војске у Кичево, априла 1941. године – (Историјски музеј Македоније,Скопље)

Вардарска Србија је данас и званично окупирана и без случајности проглашена отетом на овај историјски српски дан!
Ништа под небом није случајно и све има своје име!
Име је знамен, јер онај ко те назва тај те и роди.
Стара Србија се простире око Кајмакчалана до Шар-планине, а Нова Србија од Шаре до Сент Андреје.
Није ово крај наше историје, српски народ који је прешао миленијумске путеве носећи своје име и своју ријеч слободе, губио и градио државе и царства, то најбоље памти и зна.

Кајмакчалан је капија, а Вардар тапија од Србије!

ГОРАН ЛУЧИЋ

 

 

ВАРДАР

И уста пророкâ и мишца јунакâ,
Напише се снагом твоје свете капи.
Сад кроз наша срца иду крупни слапи
Твојих светлих струја и огњених зрака.

Свој хлеб и ловоре залили смо тобом;
Молитва и химна, обе су те пуне;
Пуне су те наши вапаји и струне;
Као Млечни Пути сјајиш нашим добом.

Узели смо гордо у своје трофеје
Све твоје огњене заставе и маче,
Опленили твоје смарагде што зраче,
И твоје матице развели у леје.

Овде се бораху претци с потомцима:
Лавови од туча мотре живе лаве;
Две твоје обале две су наше славе:
Ми смо победници безмерни над свима.

Течаше из царске легенде, а сада
Робујеш у причи о нама; и груби
Сен наших легија сад на тебе пада;
Све твоје ветрове носимо у труби.

Јован Дучић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина