Историчари сложни: Невесињска пушка је заправо Трећи српски устанак!


  • У част затварања изложбе слика Биљане Ристић „Хероји Херцеговине“ која је претходних десет дана била изложена у галерији РТС-а у Београду синоћ је у организацији Удружења Невесињаца у Београду, одржана панел дискусија на тему „Невесињска пушка у контексту Велике источне кризе“.

20

Скуп историчара увек донесе нове погледе на догађаје. На панел дискусији говорници су причали о херцеговачком устанку из разних углова, али су у једном били сагласни, а то је да овај устанак по свим карактеристикама заслужује да се назове Трећим српским устанком.

07

Након песме „Востани Сербие“ у извођењу Љубе Манасијевића, испред  организатора Удружења Невесињаца у Београду, скуп је отворио Зоран Јањић, председник удружења.

08

– У условима када се овим питањима, чак ни поводом овако значајних јубилеја, не бави држава ни њене институције, када  и медији, који кроје слику о свему и свачему, па и о нашем народу, држави и историји, о њима ћуте, овај напор се може тумачити као покушај да се та и њој сличне теме не забораве, него да им се да мјесто које оне стварно заслужују. То може изгледати и као узалудан посао, али никад се не зна. Можда све ово што радимо буде “удар“ за “искру у камену“, један камен за градњу наше лијепе и стабилне куће. Оне какву су замишљали и јунаци који нас посматрају са овога зида – рекао је Јањић.

Потом се окупљенима обратио Томислав Шиповац, аутор романа Невесињска пушка.  Као кључну ствар око исхода самог устанка навео је књаза Николу који је у договору са Аустријом на рачун херцеговачке крви  створио црногорску државу.

14

– Књаз Никола није трпио супарнике и уз помоћ сплетки са Аустријом протерао је Љубибратића из Херцеговине, спречивши и већи број страних добровољаца да учествују у устанку. На исти начин ће уз помоћ Петра Вукотића, иако му је жена била његова синовица, доћи главе војводи Максиму Баћевићу, који се залагао за самосталну Херцеговину. прогонио је и Стојана Ковачевића, Јакшића, Тунгуза. Предао је Турцима највећег херцеговачког јунака – Петка Ковачевића. кога су Турци обесили у Мостару – рекао је између осталог Шиповац објашњавајући читаву генезу догађаја тога времена.

15

О устанку Невесињска пушка као континуитету српских устанака у 19. вијеку говорио је – Живомир Петрићевић који је поредио херцеговачки устанак са сличним приликама које су владале и у Србији и у Херцеговини и које су натерале Србе на коначан обрачун са Турцима.

16

О  револуционарним идејама у Срба у другој половини 19. вијека казивао је професор Драган Симеуновић.

Он се осврнуо и на лош, често потцењивачки однос Срба према својим великанима, па је Доситеја Обрадовића који је описменио Србију назвао највећим револуционаром свога доба.

– Није случајно што српски устанак долази само 15 година након француске револуције. Мада је српска револуција била сељачка она је у себи носила исту идеју. Недуго затим добили смо устав Димитрија Давидовића, најдемократскији устав  коме се није обрадовала ниједна велика сила, а који је тумачен као рад ђака Болоњске шуме.

Симеуновић се осврнуо и на читав низ личности који су из разноразних идеолошких разлога били запостављени или чији су лик и дело потцењени.

11

 

Последњи се окупљенима обратио професор Душан Берић .

– Може се, слободно рећи да у целој историји света нема примера да се мањи број људи борио дуже време под тежим околностима против већег броја непријатеља него што је био случај у овом устанку. Он има континуитет војних акција, јединство. Као такав, он је мајка свих устанака из доба Велике источне кризе и узор будућим устанцима.

10

Берић је истакао да су Херцеговци у оно време били непобедиви у герилском начину ратовања, па је устанак добио и космопoлитски значај. Наиме, велики број добровољаца из иностранства је долазио да се бори са Херцеговцима и скупља искуства ѕа будуће устанке.

Како то бива на историјским скуповима, дошло је и до полемике око руских интереса и њиховог (не) чињења око помоћи стварања српске државе.

На крају се окупљенима обратила она која је и читаву ову причу заденула, ауторка изложбе Биљана Ристић.

03

– Стварајући ликове на каменим плочама, тежња је била да покажем израз  лица и погледа сваког устаника и да покушам на свој начин да изразим шта је свако од њих носио у себи борећи се за најсветију српску ствар – слободу.

06

Биљана је за ову прилику одрецитовала стихове из своје збирке песама и тиме је стављена тачка на београдску изложбу.

10

Херцеговачки устаници настављају даље свој пут. Већ, 10. јула биће представљени на камену где је пушка и пукла. Невесињу!

Извор: Слободна Херцеговина
Текст: Т. Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар