Ратна морнарица прославила је свечано своју славу 1928. године у Новом Саду и у Боки Которској.
У Херцег Новом је 30. октобра 1928. године био дочек гостију. На железничкој станици били су соколи са музиком, морнаричка музика, представници власти и командант III Обласне команде, контраадмирал Ћ. М. Кох са официрима. Возом су ујутру стизали представници удружења, међу којима су најдражи гости били представници удружења бивших ратних морнара Чехословака: председник Томаш Нитка, инж. Ладислав Кретчмер, инж. Тодт и др Јосеф Сладечек, одборници. Они су на свом путу кроз Југославију били дочекани и поздрављени по свим станицама од представника огранака Јадранске страже, где су постојали огранци, а посебно у Сплиту, где су у име Извршног одбора изашли пред њих Франо Иванишевић и Рикард Каталинић Јеретов. У Боку су дошли у пратњи изасланика чехословачког посланства у Београду, др Кореца.
Истог јутра стигли су у Херцег Нови представници Сокола и Кола српских сестара из Београда, затим представници Инвалидског удружења, београдског Обласног одбора Јадранске страже, Српске мајке и Пољско-Југословенског клуба. Из Загреба су стигле гђа Злата Ковачевић и гђа Пелеш, из Суботице стигао је др Ловро Шкаљер, некадашњи адвокат из Пуле, Бококоторски епископ Кирил Митровић, генерал Ненадовић као представник команданта Треће армије из Сарајева и генерал Милојевић, командант ратне луке Боке Которске.
Извршни одбор Јадранске страже заступао је др Божо Вукотић, председник Месног одбора Јадранске страже у Котору, адвокат, бивши председник Апелационог суда и бивши народни посланик. Пошто су гости смештени по становима, у 10 сати кренули су миноносцем „Сокол“ у Кумбор, где је извршен црквени обред сечења колача, после кога је адмирал Кох говорио о значају славе Морнарице и о данима када се морнарица стварала.
На крају свог говора прочитао је песму Рикарда Каталинић Јеретова. Завршио је свој говор речима: „Сад имамо нашу заставу која слободно и поносно лепрша над свима морима далеког света, а до нас, морнара Краљевске морнарице, је да се увек и неокаљано она вије. Кад год угледамо ову заставу, сетимо се свих оних бесмртних јунака који су пролили своју крв и дали своје животе да наш народ дође до своје слободе на сувом и на мору…“
После говора, следио је велики дефиле морнарице пред адмиралом, официрима и гостима, при чему је морнарица поздрављена дуготрајним, срдачним узвицима „Живела!“. После је била закуска у хангару Поморске ваздухопловне команде. Поподне је било свечано откриће спомен-плоче коју је Удружење морнара ратника подигло својим друговима стрељаним од Аустрије због побуне. Говорио је Иван Ткалчевић, председник Удружења морнара ратника, а за њим делегати свих националних и хуманих удружења. Ткалчевић је спомен-плочу дао на чување Соколском друштву Ђеновић.
Вјежбе восјке у Ђеновићима
Сутрадан, 1. новембра, кренули су сви гости у Котор да посете гробове наших и чехословачких стрељаних морнара. Обала у Котору била је пуна народа који се заједно са гостима одвезао на гробље у Шкаљарима. Говорили су гђа Јованка Шиљак из Сарајева, делегати националних друштава из Отаџбине, Антун Сесан, учесник бокељске побуне, и др Ловро Шкаљер, учесник предаје аустроугарске флоте Народном већу у Пули.
Сесан је истакао да су се наши морнари у аустроугарској флоти бунили из родољубивих и националних, а не класних разлога, послуживши се при том сведочанством комунистичког писца Бруна Фраја и аустроугарског адмирала Хансе. Тиме је прослава у Боки Которској била завршена.
Крсну славу су још прославили Поморска војна академија у Дубровнику, Бродарска подофицирска школа у Шибенику и све друге установе морнарице на обалама Југославије.(1)
Јованка Шиљак
Јованка Шиљак из Сарајева била је социјална и национална радница, која је представљала Добротворну задругу Српкиња. (2)
Песник Рикард Каталинић-Јеретов је о десетогодишњици развијања наше заставе на Јадрану (31. X 1918 – 31. X 1928) спевао песму:
Оковани момци под туђим барјаком Своју мету сви су и свој позив знали. Бродили су к сунцу окружени мраком И за своју мисао сви су мушки пали!
На лађама бојним застава се дигла Што је била знаком наших нових дана… У сваку је луку вест среће стигла, Клицала је свуда земља раскована.
Певао је Јадран песму наше славе, Шумило је море, будило је жале, Кликтале су над њим све ведрине плаве С мора гласе у свет о слободи слале.
Данас нисмо робље и не дамо више, Да нам сунце гасне, да нас мрак загуши, Чувајмо тај барјак што га развише Они што су пали са вером у души! (3)
Ратна морнарица прославила је свечано своју славу 31. X 1928. године истовремено у Новом Саду и у Боки Которској.
Саша Недељковић члан Научног друштва за здравствену историју Србије
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
