Годишњица злогласне Лоре: 62 Херцеговца још чекају правду


  • На данашњи датум 1992. године први заробљеници стигли су хрватски логор Лора у Сплиту, кроз који је до затварања 1997. године, према службеним подацима Савеза логораша РС, прошло 1.005 заточеника, а више од 60 је убијено или подлегло тешким мучењима.

lora

Живи свједоци страхота: Требињски логораши након размјене у августу 1992.

Стравичне психофизичке тортуре овог војног затвора прошла су и 62 Херцеговаца од којих се четворо није вратило својим кућама, каже предсједник Удружења логораша регије Требиње и Управног одбора Савеза логораша РС Вукан Ковач.

„Нису преживјели Владо Савић из Невесиња и Душан Јелић из Требиња. За још двојицу – Миливоја Чучагу и Мира Љепаву не можемо са сигурношћу да кажемо да ли су убијени у Лори или још у Плочама, али и њих региструјемо као жртве Лоре“, истиче Ковач који је сам прошао тортуре сплитског мучилишта.
Ковач напомиње да су заточеници Лоре из Херцеговине били војници ЈНА свих националности, те да су посебно страдали њихови црногорски саборци из такозване никшићко-шавничке групе, из које су само два заробљеника преживјела логор, а њих 14 убијено – у Лори, приликом транспорта или одмах по заробљавању.

Ковач истиче да је тешко описати све кроз шта су пролазили заточеници логора у ратној сплитској луци.
„Шта вам треба више ако вам кажем да смо сабирајући искуства регистровали више од 160 начина на које смо тамо злостављани, ако вам још кажем да за 15 дана нисам окусио ни воде ни хљеба, те да је то мучење глађу и жеђу свакодневно пратило крваво батињање, ако вам кажем да се од тог батињања за један дан ломила бејзбол палица о наша леђа, и да се отамо нико није вратио без сломљених ребара, пребијених руку и ногу, избијених зуба…“, каже Ковач.
Он додаје да за бруталне злочине над ратним заробљеницима још нико у Хрватској није одговарао. Прва оптужница и суђење у случају „Лора“, наставља Ковач, односила се само на убиство два српска цивила, за шта су неколицини оптужених изречене вишегодишње затворске казне.

„Поднигнута је нова оптужници за период април-август 1992, али суђење никако да крене, јер, наводно, хрватско правосуђе неће да отпочне процес док се не оптуже сви кривци. С друге стране, у периоду који обухвата оптужница нема никшићко-шавничке групе, која је страдала раније. Жалосно је што за све то вријеме Томислав Дуић, управник логора, слободно шета по Хрватској“, истиче Ковач.

Извор: Радио Требиње / Р.С.



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар