Слободна Херцеговина » ЧОЈСТВО ИЗНАД ПЛЕМЕНСКИХ ОКВИРА: Како се Његош побратимио са Али-пашом Ризванбеговићем

ЧОЈСТВО ИЗНАД ПЛЕМЕНСКИХ ОКВИРА: Како се Његош побратимио са Али-пашом Ризванбеговићем

  • Било би превише и од историчара очекивати да се занимљивост о братимљењу Петра Петровића Његоша и Али-паше Ризванбеговића више спомиње. У постојећим друштвеним, традицијским па и политичким околностима, међутим, то може бити драгоцена поука будућим поколењима, где вековима заједно постоје различите нације, језици и вере. Ова прича мора да буде извучена из наслага прошлости и запуштености, реанимирана и на адекватан начин представљена.

 

О Његошу се скоро све зна, а ко је био Али-паша Ризванбеговић Сточевић (1783–1851)?

Именован је за пашу, а потом 1833. и за везира Херцеговине, коју одваја од Босне и њоме управља све до смрти, држећи у својим рукама сву њену судбину. Био је велики реформатор и иноватор у пољопривреди. Изводио мелиорације, засађивао и гајио јужно воће (маслине, винову лозу, бадем, пиринач, дуван), поврће и свилене бубе. Био је толерантан према хришћанима, неретко на страни српског клера и хрватске бискупије. Пред крај живота успротивио се султановим реформама, због чега је убијен.

Решење боље од рата

Братимљење два велика владара занимљивост је коју баштини историја и град Дубровник и, сем историчарима и педантним хроничарима, мало је познато широј јавности. Када су Његош и Али-паша, у својој интерној писменој кореспонденцији, закључили да преговори о територијалним проблемима немају алтернативу и да је свако решење боље од рата, отпочели су припреме око организације сусрета и разговора, од којих је зависио даљи статус спорних територија и будући однос Црне Горе и херцеговачког пашалука.

У прелиминарним преговорима око места сусрета, Али-паша је предлагао Метковић, а Његош Дубровник. Уз посредовање руског конзула Јеремије Гагића, турског комесара Селим-бега и аустријског представника, у Дубровнику је 1842. уприличен њихов сусрет. Улогу домаћина имао је барон Карло Роснер и окружни дубровачки капетан.

Кад је уприличен сусрет, Његош је имао 29 година, док је његов саговорник био дупло старији. Занимљиво, обојица су умрли исте године – 1851.

Велики број међусобно размењених писама, те њихов сусрет у Грахову, 1838. године, потврђује да су се они, пре сусрета у Дубровнику, одлично познавали. Према историјским фактима, херцеговачки везир је гајио искрену топлину према црногорском чојству и јунаштву, а према Његошу пријатељство и поштовање.

Његош је дошао у Дубровник нешто раније, крајем августа, намеравајући да се пре сусрета с Али-пашом консултује с руским конзулом Гагићем, док је везир допутовао почетком септембра.

Састанак је одржан у старом дубровачком лазарету на Плочама, иако је везир имао налог из Цариграда о забрани удаљавања из Бргата.

На запрепашћење православних Дубровчана, два владара су заједно седели у кафани, шетали ривом и Страдуном, у најпријатељскијем расположењу. Црногорски владика без мантије, у народној ношњи, с оружјем, а турски паша с богатим велурским бињишем, постављеним самуровином.

Према поузданим историјским изворима, Његош и Али-паша су, за све време боравка у Дубровнику, прилазили један другом с радозналошћу, духовношћу и етичношћу, те благом усхићеношћу. Након официјелних обавеза, остајали би заједно до дубоко у ноћ, уз најквалитетнија вина и богату трпезу. Била је то гозба великодостојника који су поштовали све врлине живота и своје пролазности. У току разговора и међусобног дружења развила се идеја о побратимству.

Након вишедневних разговора, потписан је уговор у осам тачака, између независне области Црне Горе и пашалука херцеговачког, о престанку непријатељства. У историјским изворима егзистирају два датума потписивања: 9. и 24. септембар 1842. Утврђене су границе, док је Грахово дефинисано као неутрална територија. Након потписивања споразума, њих двојица су се, с пуно разумевања и топлине, изгрлили, а потом повукли у једну просторију Антонија Чавре, и ту се побратимили (Ј. Миловић „Петар II Петровић Његош” у свом времену, 1985. г., 482–483).

Овим поступком премостили су многе културолошке разлике, присутне на простору на којем су живели.

Састанак у Дубровнику с херцеговачким везиром и одлуке које су усвојили били су Његошева велика дипломатска победа и успех, јер је потписивањем уговора Али-паша признао независност Црне Горе. За Аустрију, Русију и друге европске земље то је било велико изненађење. Међутим, из Цариграда је, недуго, стигло упозорење: Порта не признаје споразум и није спремна да уступи икоме ниједан педаљ земље који се налази под њезиним формалним суверенитетом. За Црногорце, у том периоду, оптерећене традицијом племена, Његошево побратимство било је велико изненађење. И Херцеговци су дочекали везирово побратимство с неверицом и чуђењем.

У контексту политичких, националних, верских, војних и традиционалних обичаја и прилика у то време, овај чин братимљења заслужује ширу анализу и објашњење. Одговоре би могли понудити социолози, историчари, антрополози и други, поготово што се бројне поруке и поуке могу извући из овога чина.

Против неслоге и нетолеранције

Ово побратимство је, колико год се некима чинило апсурдним и парадоксалним, значило том времену као образац у којем су слична искуства обликована, преношена и чувана зарад мира и очувања сваке људске главе. На размеђи векова, цивилизација, навика, обичаја, традиције и историје, ово братимљење је пример како се може остати човек и у временима која људе претварају у звери. С пуним уверењем да чине добро дело, Али-паша и Његош су препознали свој свет, наслутили своју меру, свој политички и друштвени ангажман, у намери и жељи да промене себе и свој однос према традицији и прошлости, а све у духу интегралне идеје државности, световности и цивилизованости.

Његош и Али-паша су показали да у традицији народа Балкана има много тога вредног, што сведочи да овај простор не треба да буде позорница неслоге, нетолеранције и мржње, већ простор чија културна традиција треба да буде у знаку прожимања и сарадње разних народа који ту живе.

Они су овим чином направили цивилизацијски искорак, превазишли све поделе, посебно верске.

Рамиз Хаџибеговић/Политика 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина