• На данашњи дан, 3-ег октобра 1991. године, у Билећи је основан Добровољачки одред војводе Рада Радовића. Након почетка сукоба и избијања рата у околини Дубровника, група од 70 истакнутих родољуба и патриота из Билеће одазвала се на позив Рада Радовића, и формирала Одред билећких добровољаца.

Од почетка до краја рата Одред је био елитна интервентна ударна јединица Херцеговачког корпуса, и испуњавао најзахтјевније одбрамбене задатке на најтежим дијеловима ратишта.

Ратни пут Одред је почео у рејону села Главска и Млина, од почетка сукоба у долини Неретве бранили су положаје у Врањевићима и прилазе Невесињу, те на Горажду, Олову, Трескавици, Борцима и другим ратиштима гдје се бранила и стварала Република Српска.

ОДРЕД БРОЈАО НАЈВИШЕ 120 БОРАЦА

Херојска одбрана положаја на Врањевићима, која је одиграла кључну улогу у обје непријатељске Митровданске офанзиве, ући ће у војне и историјске уџбенике као примјери херојства, истрајности и храбрости какви нису виђени на овим просторима. Неколико прекаљених ратника током једног дана бивало је рањено више пута али се није повлачило са положаја, и након превијања и пружања прве помоћи враћало се на чуке и ровове како би помогли браћи у одсудним биткама.

Поред добровољаца из Билеће, одреди су приступили и добровољци из Бијелог Поља, Црне Горе и Косова, а током рата одред је бројао најчешће од 90 до 100, највише до 120 бораца. Иако припадници нису прошли никакву посебну војну и диверзантску обуку, у борбама и дејствима извршавали су најзахтјевније и најкомпликованије борбене задатке захваљујући слози, заједништву, јаком моралу, патриотизму, и неоспорном угледу команданта Рада Радовића.

САМО ЈЕДАН БОРАЦ НИЈЕДНОМ НИЈЕ БИО РАЊЕН

У борбама је погинула трећина бораца који су 1991. приступили Одреду, само један борац ниједном није рањен, а током прве Митровданске офанзиве у једном дану су погинула 4 припадника.

Покојни војвода Раде Радовић рођен је на страдалном Косову 1961. године, а након сукоба са Шиптарима и масовних демонстрација у Приштини вратио се 1981. у Билећу на родну груду својих предака. Током цијелог свог кратког живота осјећао је снажан патриотски дуг, припадност свом народу и спремност на жртву за свој народ и отаџбину.

Током рата у борбама су погинула 24 Радова добровољца, а послије рата, након недавне смрти покојног Нова Томановића, такође су преминула 24 припадника елитног одреда. У Одреду билећких добровољаца ратовала су и 22 пара рођене браће, а многи су одликовани за храброст и велике заслуге.

ВИТЕШТВО БИЛЕЋКИХ ДОБРОВОЉАЦА

Јавност је упозната о херојским дјелима и ратним успјесима славног Одреда, али се недовољно зна, пише и говори о чојству и витештву билећких добровољаца. Не само да нико од Радових војника никада није починио ниједан ратни злочин, већ је након завршетка рата јавило више Бошњака из Федерације, које су током рата заробили билећки добровољци, и исказало жељу да свједочи на суду о људском односу добровољаца ако би неко покренуо неки процес.

Многи од ратних заробљеника и данас одржавају везе са добровољцима, и свједоче да је чојство и витештво много узвишеније од херојства и страдања.

Током рата Одред билећких добровољаца уживао је велики углед, подизао морал и борбени дух борцима Херцеговачког корпуса, и због сигурности сви су жељели да буду уз раме Радовим добровољцима. И непријатељ је имао велико страхопоштовање према Одреду, посебно након страдања и великих губитака у двије Митровданске офанзиве.

Сама маркантна појава припадника Одреда улијевала је страх у кости непријатељу, и још од дебакла елитних здружених хрватских и муслиманских јединица под командом Јанка Бобетка у јесен 1992,. сви су избјегавали да се боре и имају наспрам себе билећке добровољце.

У РАТУ ГИНУЛИ ПРВИ ДА БИ У МИРУ ВЛАДАЛИ ПОТОЊИ

Нажалост, након завршетка Отаџбинског рата демобилисани борци немају пажњу и углед у друштву који заслужују, а држава коју су створили опходи се према њима као зла маћеха. У рати гину први да би у миру владали потоњи, па многи ратни инвалиди, породице погинулих, добровољци и њихова дјеца и данас су незапослени, налазе се на маргинама друштва.

Маћехински однос, занемаривање, бројна понижења и девијације у друштву сигурно су једним дијелом доприњели да нас многи добровољци прерано напусте, јер су осјећали тугу и разочарење, и нису могли да се помире са бројним неправдама и девијацијама у друштву.

Многи ови проблеми би били ријешени, и вјероватно да би Билећа и Херцеговина данас били много праведније, боље и слободније друштво да покојни војвода Раде Радовић није убијен мучки у миру од удбашке руке, у центру Билеће 1998. године.

Надати се у Бога да ће неправде из прошлости према Билећким добровољцима, и другим нашим витезовима и јунацима из Отаџбинског рата бити исправљене у скоријем периоду како би уздигнуте главе могли изаћи пред Милоша.

Небојша Вукановић
небојшавукановић.инфо