НАСЛОВИ

АЛЕКСА НАМ НИЈЕ БИЛО КО: Херцеговци у Београду скупили 100.000 динара за обнову Шантићевог надгробног споменика


  • Годину и седам дана након Херцеговачке академије посвећене Пребиловцима на истој адреси, али у мањем простору, у новој хуманитарној мисији скупило се око 80 поклоника Шантићевог лика и дјела, који су имали прилику да уз Дечанско вино уживају у несвакидашњем лирско-музичком програму у изведби умјетника Срђана Сиђе Живковића. Од продаје карата и прилога од само једне вечери сакупљено је 100.000 динара.

23

Звијезда вечери: Срђан Сиђа Живковић

Херцеговци у Београду на дјелу су показали да нам Алекса Шантић није било ко. Наиме, на иницијативу Јоване Дуке, a по идеји Горана Лучића, Херцеговципредвођени Светозаром Црногорцем, и у највећој мјери Клубу Гачана у Београду, организовали су вече за незаборав у Клубу Коларац (јавно се захваљујемо Славиши Гачићу на разумијевању и братској подршци). Од продаје улазница и прилога током вечери прикупљено је око 100.000 динара, што је први корак ка обнови споменика Алексе Шантића.

03

Припрема за ово дешавање трајало је неуобичајено кратко, свега девет дана, па се може рећи да је „виша сила” одредила да датум буде 15. јун, што се поклопило са годишњицом паљења Саборне цркве у Мостару и оштећењем православног гробља на коме је гелерима оштећен и споменик вољеног пјесника.

02

Отац Радивоје Круљ је у име Захумско-херцеговачке епархије благословио овај скуп, а то је цијелој вечери дало посебан свечарски карактер.

Првобитно није ни планирао долазак у Београд, али је и у овом случају „неко одозго” умијешао прсте. Наиме, он је у Србију дошао да би на вјечни починак испратио прерано упокојену сликарку Мају Скорван, која је рестаурацијама икона у Саборној цркви увелико задужила мостарске и херцеговачке Србе.

32

АЛЕКСА НАМ НИЈЕ БИЛО КО….Јована Дука и Горан Лучић

Коријени које је оставио Шантић, браћа Ћоровић, Осман Ђикић и остали мостарски апостоли толико су чврсти и постојани да се не могу ишчушпати. Црква се обнавља, а споменик и парк су већ обновљени. Обнавља се и наше гробље а овај диван гест ћу поздравити и благословити Алексиним стиховима, који су вјерна слика дешавања на овим просторима – рекао је отац Круљ, казивајући стихове познате Шантићеве пјесме Моја отаџбина.

Он је подсјетио и на „једног заборављеног Србина чија ће се сабрана дјела ускоро и штампатиˮ, а ријеч је о Осману Ђикићу и позвао је херцеговачка удружења да помогну издавање овог капиталног дјела.

Интервју који је мостарски парох Радивоје Круљ дао за Слободну Херцеговину прочитајте овдје. 

04

Светозар Црногорац, потпредсједник Координационог одбора херцеговачких удружења у србији

У име организатора Светозар Црногорац, потпредсједник Координационог одбора херцеговачких удружења и предсједник Клуба Гачана, изразио је захвалност свима који су дошли.

– Својим доласком потврдили смо приврженост завичају. Ово донаторско вече је тек први корак, па поред купљених улазница и прилога очекујемо и донације осталих херцеговачких удружења. Уколико претекне новца, ваљало би обновити и споменик Светозара Ћоровића, који је у још лошијем стању.

05

Нада Ђоковић је у име  Задужбине Коларац положила ружу на фотографију Алексе Шантића, чиме је симболично и званично почео програм. Фотографију је за ову прилику посудила ОШ Алекса Шантић из Београда, а публика се упознала и са њиховим часописом Зора, створеном по угледу на Шантићеву Зору.

36

Клуб Гачана је дао велики допринос овој акцији

У току вечери присутне је поздравио и будући љекар Горан Лучић, творац идеје о обнови Шантићевог споменика.

– 15. јун 1992. био је дан у коме се требао остварити дио плана да се српска Херцеговина потпуно искоријени. Да нас Бог није заборавио, показало се што је и након гранатирања и паљења Саборне цркве у Мостару потпуно нетакнуто остало тијело митрополита Херцеговачког Леонтија Радуловића сахрањеног у крипти Мостарског храма.

Лучић је подсјетио да је, на исти датум  15. јун, али 1999. године, након повлачења српске војске из Призрена, од стране албанских насилника пострадао отац Харитон, који је мученички обезглављен, а његово страдање био је увод у свесрпско страдање на Космету.

– Вјерујем да ће се родити генерације Срба који ће се вратити и у Призрен и у Мостар.

Лучић је потом казивао стихове Шантићеве пјесме Призрене стари, која је написана 1912. године, инспирисана уласком српске војске у царски Призрен.

19

Још један доказ да је „неко одозгоˮ дубоко умијешао прсте да се ово вече одржи на овај датум је Николина Ковачевић, која за свега шест дана одлази у Америку.

ПОСЛУШАЈТЕ ПЈЕСМУ ШТО ТЕ НЕМА У ИЗВОЂЕЊУ НИКОЛИНЕ КОВАЧЕВИЋ

– Као неко ко се бави музиком посебно сам везана за Алексу Шантића, који се прославио како у родољубивој тако и у љубавној поезији, па није чудо што су многи умjетници правили мелодије по његовим стиховима. Мада сам први пут јавно отпјевала пјесму Што те нема, она за мене има посебну важност.

Легендарни новинар Милош Марковић цитирао је Пера Слијепчевића: „Алекса је крв јуначка, душа девојачка.ˮ

НЕ ПРОПУСТИТЕ ДА ПОГЛЕДАТЕ НАДАХНУТУ БЕСЈЕДУ НЕНАДМАШНОГ МИЛОША МАРКОВИЋА  

Маестро Срђан Сиђа Живковић за Слободну Херцеговину рекао је да се веома радо одазвао позиву и своју „поетску пјеваоницуˮ поклонио публици која, очигледно, зна да ужива у доброј поезији. Већи број посјетилаца поријеклом је из Херцеговине, што је на овог умјетника оставило посебан утисак.

07

Радивоје Круљ и Светозар Црногорац

– Вучем корјене из Гацка, јер је моја мајка од Манојловића. Посебно задовољство било ми је да уживам у говору мојих дивних Херцеговаца, који се нису „побеоградилиˮ већ су остали своји.

01

Ковиљка Ковачевић, Нада Ђоковић, Славиша Гачић са супругом

Сиђа је дао и родитељима добар савјет како да васпитавају дјецу.

– У доброг човјека можете да израстете само уколико се образујете на епској поезији, руским бајкама, Дизнијијевим цртаћима и поезији српских романтичара. Поезија Алексе Шантића толико је дивна да се просто чини као да је одувијек знате, као да сте је ви написали. Предивно је што је организовано донаторско вече за обнову споменика овом великану српске књижевности.

47

ЖЕЉЕЛА САМ НЕКАКО ДА СЕ ОДУЖИМ ХЕРЦЕГОВИНИ: Јована Дука

По ријечима организаторке Јоване Дуке ова вече је тек иницијална каписла за веће подухвате.

– Укупно је прикупљено 83.600 динара, 105 евра и 20 долара. Драго нам је да смо у кратком року привукли пријатељње Херцеговине и што је помало запостављени Алеса Шантић поново тема.

35

Програм је водила Милица Дука

Међу присутним земљацима био је видљив велики одзив чланова Клуба Гачана, а остала херцеговачка удружења су дала обећање да ће донацијама помоћи ову акцију.

11

Немања Девић међу својима…

34

Професор Милован Пецељ није пропустио дружење са земљацима

18

РЕДОВНИ ЧИТАОЦИ СЛОБОДНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Наташа Миљковић је довела пријатеље на земљачко окупљање

Сви који желе да дају прилог могу то учинити уплатом на динарски рачун 200-43473735-70 уз напомену: „За обнову надгробног споменика Алексе Шантића”.

30

Миро Станишић поред фотографије великог пјесника

Трифко Ћоровић/ Слободна Херцеговина

 

Погледајте галерију слика

 

 

 


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



О аутору
  1. Slavica Reply

    Moj muz dade najveci prilog a nigde ga na slikama.Fotograf je pao na ispitu.?

  2. Grba Reply

    Dragi moji Mostarci i Hercegovci ,drago mi je bilo vidjeti da se druzite i sastajete.Zao mi je samo sto ste daleko od Mostara i Hercegovine.Ima nas nazalost previse takvih i sam sam jedan od tih.Mozda smo razlicitih zivotnih opredjeljenja,mozda smo ovo,mozda ono ali sigurno imamo vise zajednickog vec razlicitosti.Siguran sam da svi volimo Mostar i Hercegovinu a voliti Mostar znaci voliti i cijeniti ,izmedu ostalog ,Aleksu Santica.Ipak je on najveca licnost nasega Mostara.Svaki grad ima dusu a jedan veliki dio duse Mostaru je dao Aleksa.Zato me je obradovala ova vasa inicijativa.Volio bi kada bi se na neki nacin pruzila mogucnost svim Mostarcima da ucestvujemo svi zajedno u restauraciji njegovog nadgrobnog spomenika.Siguran sam da bi odaziv bio veliki.Svaki put kad sam u Mostaru posjetim Aleksin grob i ne samo njegov.U blizini je i grob Svetozara Corovica koji je pretrpio veca ostecenja u prokletom ratu.Trebalo bi mozda pokusati objediniti akciju i prosiriti na sve Videnije Mostarce.Ti ljudi su nas sve zaduzili i nije ljudski ih zaboraviti.Mozda bi je trebao u Mostaru pokrenuti svestenik Krulj a vjerujem da bi mu se svi pridruzili.Grad je pun onih koji se prse Aleksom i njemu slicnima na ovim ili onim manifestacijama a nije prstom pomakao da im restaurira ostecene ili zapustene grobove.Ovom incjativom bi se ispravila velika greska ucinjena prema tim ljudima.Veliki pozdrav.

Оставите коментар