ЗОРАН ЈАЊИЋ – У СУСРЕТ МИТРОВДАНУ (3): Друга Митровданска офанзива – битка која је одредила исход рата

 Како у операцији Језеро 94 није у потпуности остварила постављене задатке, команда муслиманског Четвртог корпуса није одустајала од зацртаних циљева из поменуте директиве и испланирала је нову нападну операцију, која је овог пута усмјерена на одбрамбене положаје Невесињске бригаде. Операција је добила назив Јесен 94. Циљ непријатеља је био да убаченим диверзантским групама овлада кључним положајима бригаде за командовање и подршку и испресијеца зону њене одбране. Повољним развојем ситуације предузео би напад са фронта, бокова и из позадине ради наношења бригади што већих губитака, како би што лакше овладао путем Мостар – Невесиње, заузео Невесиње и продужио напредовање ка Гацку.

За извршење задатка одређене су мостарска, благајска и бјелопољска непријатељска бригада, које су ојачане специјалним и диверзантским јединицама из осталик бригада Корпуса, као и са специјалним јединицама МУП.

Непријатељске извиђачке групе су дужи временски период вршиле интензивно извиђање и прикупљале податке о јачини и распореду снага Невесињске бригаде, распореду командних мјеста, ватрених положаја артиљеријских и јединица ПВО, борбених положаја пјешадијских јединица, најповољнијим положајима за осматрање и навођење сопствене артиљеријске ватре, могућим правцима напада и др. Ово су им омогућили велики простори између батаљона и непосједнути правци у оквиру њихових рејона одбране, настали као посљедица велике ширине зоне одбране бригаде, недовољног броја бораца за њено адекватно посједање, као и одсуство значајног броја бораца ангажованих у борбеним групама ван зоне одговорности бригаде и људства на планском одмарању.

У јутарњим часовима 10. новембра 1994. године у рејону Подвележја откривене су двије непријатељске групе убачене у борбени распоред бригаде претходне ноћи. Групе су блокиране и разбијене уз обостране губитке у људству, а мјере борбене готовости у бригади подигнуте су на највиши ниво.

Очекујући напад, команда бригаде је до пада мрака 10. новембра на положаје упутила све борце које је могла обавијестити и превести у расположивом времену. Све потчињене команде упознате су са актуелном ситуацијом, као и процјеном даљег тока дејстава.

Потпуковник Зоран Пурковић, командант Невесињске бригаде

 

И поред сазнања да су неке њене групе откривене и да су и прије почетка операције имале губитака, муслиманска команда није одустала од свог плана. У току ноћи 10/11. новембра 1994. године наставила је са убацивањем борбених група, које су прије сванућа углавном посјеле положаје за напад, који нису били удаљени више од стотињак метара од борбеног обезбјеђења јединица бригаде. Каснијим анализама дошло се до закључка да је иза предњег краја одбране бригаде убачено између 900 и 1.000 непријатељских војника.

Напад је отпочео у 05.45 часова 11. новембра 1994. године. Једновремено су нападнути: командно мјесто бригаде на Пријеким грмима, ватрени положаји Корпусне артиљеријске групе у селу Рабина, ватрени положаји Бригадне артиљеријске групе у селу Жуља и селу Бањдол, ватрени положај батерије ПВО 30/2 мм у рејону села Рабина, позадински водови 3. батаљона у рејону Бакрачуше и 4. батаљона у селу Жуберин. У рејону одбране 5. батаљона у рејону села Зијемље пјешадијски напад је отпочео на јединице у одбрани на положајима Мало плочно, Голе главе, превој Порим, те Плавац и Каменац на планини Прењ. Убачена непријатељска група поставила је засједу у рејону Бакрачуша на путу Невесиње – Мостар, са циљем онемогућавања дотура и евакуације. Посједнути су доминантни објекти за осматрање и организацију садејства.

Начин извршења напада био је сличан оном који је изведен у операцији Језеро 94, с тим што су у овој операцији ангажоване знатно јаче непријатељске снаге. Без обзира на то, са положаја батаљона долазили су извјештаји да је борба спремно прихваћена, да није било панике, да има погинулих и рањених бораца бригаде, али и непријатељских војника. Ипак, непријатељ је имао дјелимичног успјеха и његове јединице су успјеле да овладају селом Жуберин, гдје је био размјештен позадински вод Четвртог батаљона на Врањевићима и превојем Порим у Петом батаљону на Зијемљима.

Већ око 10.00 часова интензитет непријатељских дејстава је спласнуо. Све су се рјеђе чули рафали њихових пушака, а умјесто „Аллаху екбер “, чули су се јауци и позиви за помоћ његових рањених бораца. На разним мјестима уочавани су појединци и групе како бјеже, тражећи заклон, или пут за извлачење. Били су то јасни сигнали да је њихова замисао пропала. Сада су се само питали како да се извуку уз што мање жртава.

Команда бригаде је своје нарушене системе полако враћала у функцију. Организована је евакуација погинулих и рањених бораца, успостављена је контрола над основним путевима, вршена је контрола територије у циљу откривања непријатељских група и онемогућавања њихових даљих дејстава. Истог дана, у поподневним часовима, ослобођено је село Жуберин.

13. новембра на десном крилу одбране бригаде десила су се два важна догађаја. У пријеподневним часовима непријатељ је извршио напад и потиснуо борбене групе које су се налазиле на висовима Плавац, Вучји кук и Обли вис на планини Прењ. Како је ускоро на планини наступило сурово зимско вријеме, донесена је одлука да се одустане од борбе за повратак тих положаја. Готово истовремено извршен је успјешан противнапад за ослобађање превоја Порим, чиме је ова битка завршена.

У асанацији бојишта након битке прикупљани су посмртни остаци непријатељских погинулих војника. То је била прилика не само да се стекне увид у његове губитке, него и у саставе и јачину ангажованих снага, планове борбених дејстава и опремљеност за извршење задатка. Показало се да пушке, ручни ракетни бацачи, средства везе, униформа, средства за пружање прве помоћи, оброци суве хране и друго, углавном воде поријекло из армија земаља чланица НАТО и неких исламских земаља.

У овој операцији погинуо је 21 борац из састава Невесињске бригаде и троје цивила у селу Жуберин. Теже и лакше је рањено око 60 бораца, а заробљена су 3 борца, који су накнадно размијењени.

Губици непријатеља били су знатно већи. Приликом асанације бојишта, на одређеној локацији у дубини одбране бригаде прикупљено је око 80 погинулих непријатељских војника и официра. Заробљено их је 8, а рањеници се броје стотинама.

Према многим процјенама, половина његових војника који су ангажовани у операцији избачена је из строја.

 

БЕОГРАД, 7. НОВЕМБАР 2020. ГОДИНЕ: Помен херојима Невесињске бригаде у цркви Светог Саве на Врачару

У календару обиљежавања значајних догађаја, Удружење Невесињаца у Београду сваке године организује служење помена погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата и евоцира успомене на велике битке које је Невесињска бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске водила о Митровдану 1992. и 1994. године.

Помен ће се служити на Митровданске задушнице, у суботу, 7. новембра 2020. године, у 10.30 часова, у цркви светог Саве на Врачару. Биће то прилика да се, уз присуство непосредних учесника тих славних битака, још једном подсјетимо дана који су златним словима уписани у историји српског народа.

Извршни одбор

Значај битке

 По начину припреме и извођења, по величини територије на којој се одиграла, по броју ангажованих специјалних јединица непријатеља и сложености њихове употребе у извршењу задатака, по начину реаговања Невесињске бригаде у одбрани, по броју непријатељских војника и официра који су избачени из строја ова битка је јединствена на читавом простору Босне и Херцеговине.

Поред квалитета бригаде који су у њој дошли до пуног изражаја, испољене су и слабости које су посљедица недовољног броја бораца на борбеним положајима, њихове недовољне будности и борбене активности. Такође, бригада се суочила и са свим негативним  посљедицама које са собом носи дуже мировање фронта.

Због величине побједе, која се по значају у многим елементима може упоређивати са побједом над удруженим хрватско-муслиманским снагама у чувеној Митровданској бици 1992. године и због тога што је извојевана непосредно након Митровдана 1994. године, ова битка је у народу остала позната као Друга митровданска битка.

Након ове битке наступила је нова фаза рата у којој је динамика извођења борбених дејстава достигла свој врхунац. Тежиште муслиманских офанзивних дејстава преусмјерено је на сјеверне правце који се ослањају на планинске масиве Прења и Трескавице. Читаве 1995. године, изузев неколико мјесеци током зиме, непрекидна борбена дејства извођена су у рејону одбране Петог батаљона Невесињске бригаде на Зијемљима и Првог батаљона Друге лаке бригаде у рејону Главатичева.

Зоран Јањић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар