• Нисам одустао ни од једног принципа и политичког циља за који сам се залагао, нисам постао члан неке странке и не видим ништа лоше у томе што радим посао савјетника у Парламентарној скупштини БиХ

Небојша Вукановић је увјек привлачио пажњу. Због његовог новинарског извјештавања код многих је стекао статус борца за правду, а многи су му то замјерили. Против њега је поднесено мноштво тужби због наношења душевних боли разним функционерима, чак и кад су поводи тужбе било оно што су рекли саговорници у прилозима, попут ситуације кад га је тужио владика Григорије, због тврдњи које је изнио Салих Алијагић. За интервју има довољно тема, од његовог политичког ангажмана па до позиције савјетника Младена Босића. Али почећемо са Вукановићевом недавном констатацијом да, судећи по броју тужби против њега, у Херцеговини, очигледно, нема већег криминалца.
– Па то су чињенице, јер се тренутно пред судовима у Подгорици и Требињу против мене води десетак поступака по тужбама локалних великаша, који за себе мисле да су недодирљиви. Од владике Григорија и градоначелника Славка Вучуревића, до претходног и садашњег руководства ХЕТ, РиТЕ Гацко и електро – енергетских јавних предузећа, мало је директора, политичара и моћника који не траже материјалну накнаду од 5.000 до 30.000 KМ за наводне душевне боли. Судови процесуирају углавном само ситне преступнике, и ја не памтим да је неки криминалац имао толико судских спорова који се воде истовремено. Ако неко докаже да имају бар мало душе, све ћу им платити без суђења и процеса, јер да је имају сигурно, не би ово радили сопственом народу.

• Kакав је исход суђења, и шта је разлог за толико поступака?

– Убијеђен сам да ништа није случајно, и да локалне субаше покушавају да на овај начин изврше притисак и да ме ућуткају. Неке судске одлуке су трагикомичне, па тако судија Драган Пузић у више наврата од 2009. године упорно понавља поступак и кажњава ме у истом предмету, иако сам раније правоснажно побиједио бившег директора ХЕТ Марка Митровића у Подгорици, и не може се судити два пута у истом случају. Не може се генерализовати, и нису све судије исте. Неки се труде да часно и поштено раде свој посао у овим тешким временима, док су неки толико корумпирани да бјеже преко улице када ме сретну.

• Све тужбе које су поднесене вас нису зауставиле да и даље критикујете?

– Ми смо убједљиво најлошија, најсиромашнија и најкорумпиранија држава у Европи, а по природним ресурсима требали бити међу пет најбогатијих. Не могу да ћутим и будем саучесник који нијемо посматра пропадање, свеопшти хаос и анархију. Боље се часно борити и погинути него погнути главу и дићи бијелу заставу. Иако борба многима често изгледа сулуда и осуђена на пропаст, сматрам да треба пружити отпор и супроставити се накарадном систему поремећених вриједности, а временом ће проћи и овај хаос и ствари се сложити на своје мјесто. Правда је спора, али достижна.

• Ни неуспјех на изборима вас није поколебао у тој борби?

– Најупорнији никада не одустају, и ово је била витешка борба и јуришање копљима на тенкове. Не сматрам да се треба предати јер је група корумпираних политичара великом пљачком и злоупотребом енергетског сектора и јавних предузећа купила наклоност бирача у Херцеговини. Сви сада морамо да плаћамо високу цијену, и надам се да неће довијека грађани бити наивни и насједати на јефтина обећања превараната који су се безобразно обогатили на туђој муци, пљачкајући сопствени народ и правећи од њега сиротињу. Прије неколико дана позвале су ме раднице Николе Тесле у Билећи да им доставим папире о пљачки и да им помогнем. Прошле године сам се потукао јер ме напао њихов директор Никола Ракић, док су се оне бориле да би добиле плату. Иако сам их упозоравао шта ће бити на крају оне су поново потрчале за браћом Вуковић и гласале за СНСД, али ја им не замјерам и ту сам да им помогнем, ако могу. Умјесто да држава ода признање, јер сам открио да Вучетић извлачи новце на рачун своје фирме у Њемачку, да ме је тада неко чуо могли су спријечити пренос 3.000.000 KМ, ја сам добио песницу у главу и пријаву од 500 марака, јер сам нарушио јавни ред и мир.

• Kако изаћи из тог зачараног круга?

– Ми смо тешко болесно друштво, а тешке болести се не лијече андолима већ радикалним захватима. За опоравак су потребне само двије ствари – да се заустави пљачка, похапсе разбојници и држави врате отети новци, и да извршимо позитивну селекцију и деполитизацију институција. Одговорност и колективна свијест код нас готово да и не постоје, и већина људи се воде искључиво малим личним интересима. Kад људи буду давали повјерење најспособнијим, најпоштенијим и најобразованијим да воде државу, када у Скупштини, Влади и другим институцијама не буде лопова и криминалаца биће нам пуно боље. Мићо Kраљевић је признао да је отео човјека и илегално га пребацио у другу државу, а истовремено мирно сједио у Народној скупштини, доносио најважније одлуке. То се тешко може виђети у Сомалији, Гвинеји Бисао…

• Али СНСД је упркос томе побиједио на изборима, народ је тако гласао?

– Вријеме ће показати да је то била Пирова побједа заснована на великој пљачки јавних предузећа, и да је народ највећи губитник. Систем је пренапрегнут и пред колапсом, и највећи оптимисти сматрају да ће пући до нове године. Kад их питате гђе су Миле Радишић, Вучетић и милиони које је однио у Њемачку, да ли је Душанка Мајкић узела 28.000 KМ за један дан, они вам почну причати о Српству. Лажни патриотизам је само маска којом покушавају прикрити злођела која чине сопственом народу, а да им је искрено стало до одбране Српства, не би током рата дезертирали у Србију и Црну Гору, шверцовали нафту и цигарете. Kад систем пукне носиоци власти ће се разбјежати према својим вилама у Ници, Kипру, Москви и Лондону, а гладан народ ће се пробудити и зачуђено запитати шта се догодило.

• Многи Вам замјерили што сте постали савјетник Младена Босића. Kакав је ваш одговор?

– Дан послије избора отишао сам из Херцеговине и нисам желио да кварим идилу и складан однос власти и поданика. Један познаник недавно ми је рекао да су требали да ме убију и да погинем, јер би тек мртав доказао да се истински борим за правду. Тада би ме вјероватно величали, причали да сам био добар и престали измишљати бесмислене приче. Пуно сам енергије и труда уложио, много тога ризиковао и изгубио да бих се и даље непрекидно правдао лицемјерима, који за колективну ствар не желе дати ни 10 марака, и којима је писање поруке иза лажних профила врхунац храбрости. Прије избора сам једини од свих рекао да једино са СНСД нема никакве сарадње, да нестраначка Листа коју сам предводио жели бити корективни фактор опозиције и бити гарант да ће доћи до корјенитих промјена. Не тражећи неку услугу прије избора подржао сам ОгњенаТадића и листу СДС за Парламент БиХ, и цијенећи прије свега мој рад у истраживању злоупотреба и афера, Младен Босић ме је без икаквог условљавања позвао да му будем савјетник, као предсједавајућем Представничког дома ПСБиХ. Не видим ништа лоше у томе да поштено радим посао као сваки други. Ако својим радом допринисем да се разбије и ухапси бар један крак криминалне хоботнице, учинио сам доста. Нисам одустао ни од једног принципа и политичког циља за који сам се залагао, нисам постао члан неке странке и не видим шта је лоше бити савјетник особи за коју се никада нису везивале неке злоупотребе и малверзације.

• Kакви су Вам планови даље, шта је са Вашом Листом за правду и ред?

– Веома сам поносан на групу од тридесетак интелектуалаца, универзитетских професора и младих људи које сам окупио на својој Листи, и чињеница да смо готово сви остали на окупу, говори да смо били повезани око идеје а не око неких интереса. Жао ми је што је наш народ толико систематски разорен и дезавуисан па неки необразовани дезертери са кесицама намирница у руци могу испросити десет пута више гласова од угледних љекара и универзитетских професора. Због тога и јесмо у оваквој ситуацији, а ја се надам да ћемо врло брзо као народ сазрети и имати довољно мудрости да преболимо ђечије болести демократије. Не мислим да одустанем од борбе све док се не заведе бар мало правде и реда, а вјерујем да ће убрзо доћи до смјене генерација и промјене накарадног система у коме живимо.

Извор: Магазин Истина