МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ, ДОБИТНИК АНДРИЋЕВЕ НАГРАДЕ: Нису ме заборавили, иако сам у туђини

  • Ова награда ми значи као сазнање да ме нису заборавили, да ме се сећају иако сам у туђини, каже академик Милован Данојлић за Спутњик поводом „Велике награде Иво Андрић” коју му је Андрићев институт из Андрићграда доделио за животно дело.

Милован Данојлић (printscreen RTS)

Исто признање добио је и нобеловац Петер Хандке за најбољу књигу у 2020. години, за роман „Други мач”, а одлуку је донео жири који су чинили дописни члан САНУ Јован Делић (председник), књижевник Мухарем Баздуљ и књижевни критичар Желидраг Никчевић.

„Помало је таквих подвижника језику, вишеструко обдарених и разноврсно остварених песника, прозних писаца, есејиста, преводилаца и публициста као што је Милован Данојлић”, истакао је Делић образлажући одлуку жирија.

Данојлић је, како је истакао Делић, свој високи и разбокорени књижевни дар објединио са најбољим и све ређим врлинама свога народа с плодном радиношћу и истрајношћу и строгошћу према себи.

„Ретки су писци тако богатог разуђеног опуса, високе књижевне културе и одговорности пред делом, језиком, светом и животом, својим народом, својом земљом и историјом, пред својим прецима и потомцима. Данојлићева креативна песничка природа и ретко осећање језика, које се није иступило већ се изоштравало и усавршавало у сусрету са страним језицима, културама и књижевношћу, оплеменили су његово целокупно животно дело”, казао је Делић.

Увек самокритичан

Данојлић кога је вест о награди затекла у Француској, за Спутњик каже да је увек у оваквим приликама мало збуњен, мало захвалан, мало изненађен, посебно у овој не нарочито пријатној години.

„Увек радим што боље могу, а признања су ствар људских договора. Ја сам јако самокритичан човек и резерве које имам према ономе што сам радио не могу се поништити никаквим наградама. Захвалан сам Институту који ме је на тај начин прозвао и то је увек неко охрабрење за оно што још морам да урадим“, истиче Данојлић.

Жири је констатовао да је овај „разногласни песник високе поетичке самосвести с вером у јединство бића и речи, достигао врх певајући о чудима природе и биља, а онда се окретао више пута сатиричној поезији, надахнуто говорећи о ономе о чему још нисмо проговорили, усмеравајући своје сатиричне епиграме и афоризме на највеће светске моћнике.”

„Да ништа друго није урадио, него што је превео Бодлера, Клодела, Паунда, Јејтса, Бродског и друге велике песнике са свих страна, трајно би задужио српску културу, повезавши је са светском лириком и прозним врховима”, истакао је Делић.

Андрић највиша мера

Данојлић признаје да му је „Велика Андрићева награда” међу најдражим, ако не и најдража због лепоте имена које носи.

„Андрић је вероватно наша највиша мера у књижевном послу и то добро звучи. Поред мене награду је добио Хандке па сам и с те стране у добром друштву. И са живим и са мртвим, а обојица су нобеловци“, истиче Данојлић.

Награђени песник живо се сећа својих сусрета са Андрићем.

„Виђали смо се повремено. Био је изузетно фин човек, пун искустава. Говорио ми је неке ствари које се не говоре сваком. Ваљда је осетио да то делује на мене. Нисмо били блиски, али смо се виђали и он је приметио да ја реагујем на оно што он говори. Рекао ми је неке врло важне, занимљиве и лепе ствари. Тек касније сам видео колико ми је то значило“, истиче наш саговорник.

Лепо је, каже, што се Емир Кустурица сетио да изгради Андрићград у Вишеграду и посветио му толику пажњу.

„На правом месту од правог човека из Босне. Ја са Босном имам посебних односа, добио сам награде у Требињу, Билећи и сада у Вишеграду. Изгледа да имам тамо понеког читаоца па понекад стижу поздрави из тог дела наше лепе земље где се и зачео овај наш језик – херцеговачки. То јединство језика. Андрић је велики пример човека који је усавршио српско-хрватски језик и довео га до врхунске изражајности. Има пуно разлога да ту награду поштујем и посебно сам захвалио Кустурици“, истиче Данојлић.

Хадкеова прича мелем за ране

Жири Андрићевог института је најбољом књигом у 2020. прогласио „Други мач” Петера Хандкеа.

Председник Делић је истакао да је тема књиге „Други мач” (поднаслов: Мајска повест) прастара, библијска и хомеровска, али и вечна, која је са Шекспировим „Хамлетом” доживела своје најславније уобличење.

„Наслов ‘Други мач’ показује се значењски амбивалентним – један мач држи клеветник и модерни савремени убица, метафорички секући оклеветану жртву, а други је у рукама жртве, односно жртвеног потомка, сина и он јесте мач освете, али није мач убице. Осветник у руци не држи челични мач, већ онај други, духовни, књижевни и мисаони којим брани себе и свеју свету мајку. То је вечни мач литературе”, истакао је Делић.

„У српском безброј пута оклеветаном, ирационално и неправедно убијаном и прогоњеном народу, Хандкеова ‘Мајска повест” доживљава се и као прича о себи и као мелем на безбројне ране и клевете. Зато се ова књига издваја између свих осталих у 2020. Она даје наду у историјску и књижевну истину”, оценио је жири.

Хадкеовим цитатом „Писати поезију значи говорити истину”, Делић је повезао двојицу добитника „Велике Андрићеве награде”.

Андрићев институт у Андрићграду, на чијем челу је прослављени редитељ Емир Кустурица, основан је 28. јуна 2013. године.

СПУТЊИК

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар