ГЛАВУ ДАЈЕМ, АЛИ СВОЈ НАРОД НЕ ОСТАВЉАМ: Да ли смо достојни љубави Светог Саве Горњокарловачког

ГЛАВУ ДАЈЕМ, АЛИ СВОЈ НАРОД НЕ ОСТАВЉАМ: Да ли смо достојни љубави Светог Саве Горњокарловачког

  • Од Светог Саве до данашњих дана једина константа српског народа је Српска православна црква.

 

Када погледамо православни календар тешко је набројати све српске светитеље. Кроз вијекове их је било много, али посебно су упечатљиви они који су страдали у вријеме злочиначке НДХ. Према истраживању свештеника Велибора В. Џомића у четири године усташких злочина убијено је 205 православних свештеника, три епископа и два Митрополита. Неки од њих проглашени су светим, а међу тим житијама посебно је упечатљива судбина епископа горњокарловачког Саве Трлајића.

Подсјећање на његову судбину посебно је важно данас у времену када постоје они који покушавају да оперу биографију Алојзија Степинца.

Наиме, према свједочанству свештеника Јована Силашког које је објављено у Банатском веснику надбискуп Алојзије Степинац отворено је пријетио владици Сави. Наиме, поручио му је да уколико не напусти „хрватски“ Карловац биће ликвидиран. На то му је владика Сава одговорио „Главу дајем, али свој народ не остављам“!

Зар то нису ријечи које одзвањају попут оних старца Вукашина „Само ти дијете ради свој посао!“.

И заиста, Степинчеве пријетње су се остварила. Епископ Сава је подијелио страдалничку судбину свога народа. Ухапшен је 17. јуна 1941. године, а са њим је затворено и тринаест виђенијих Срба из Плашког, као и и свештеници Богољуб Гаковић, Ђуро Стојановић и Станислав Насадил. Усташе су их одвеле и затвориле у шталу Јосипа Томљеновића гдје су их свакодневно мучили.

Умировљени епископ захумско-херцеговачки  Атанасије Јевтић у својој књизи Српска Црква у Другом светском рату наводи податак да је епископ Сава 8. августа 1941. године виђен у дворишту казненог завода у Госпићу:

Био је везан и постављен на кишу. Епископ Сава је и ту тортуру стоички и мирно поднио. Половином августа 1941. године из госпићског завода изведено је око двије хиљаде Срба, везаних жицом по двојица, и одведени су путем према Велебиту. У тој групи био је и епископ Сава Трлајић.

Комунистички режим учинио је све да из свијести српског народа избрише сјећање на храброг епископа.

Слава Богу, на редовном засједању Светог архијерејског сабора 1998. године, владика Сава проглашен је за светог и уврштен у Именослов Српске православне цркве као „свештеномученик“.

Од 2008. године у Бусијама, највећем избјегличком насељу у Србији код Београда једна улица носи име владике Саве Трлајића.

Љубав коју је Свети Сава Горњокарловачки подарио свом народу вриједна је бар достојне цркве у његову славу.

Док тај дуг не одужимо свештеномучениче Саво, епископе горњокарловачки, моли Бога за нас!

ТРИФКО ЋОРОВИЋ / СРПСКО КОЛО 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина