• Премијер Србије Александар Вучић изјавио је данас да је Доња Градина српски Јад Вашем и мјесто највећег страдања, али и постојања српског народа.

„Овде су нас скупљали да нас униште, овде ћемо се скупљати док постојимо да живимо и да им никада више не дозволимо да нас убијају“, рекао је Вучић на комеморативном скупу у Доњој Градини, поводом обиљежавања 70 година од пробоја јасеновачких логораша.
Вучић је нагласио потребу да српски народ памти и да на млађе генерације преноси истину о злочину у Јасеновцу, али и чињеницу да не смије да дозволи да га понижавају бројем жртава.
„Сукобе 90-тих година прошлог века немогуће је разумети без схватања речи Јасеновац, дубине бола и патње српског народа и његовог колективног страха од коначног истребљења западно од реке Дрине“, рекао је Вучић.
Он је додао да Јасеновац мора бити мјесто окупљања свих народа, мјесто учења и праштања.
Вучић је рекао да систем усташких логора смрти у Јасеновцу представља највеће појединачно стратиште на простору некадашње Југославије током Другог свјетског рата, употређујући тај логор са највећим нацистичким логорима у Европи.
„Овде је на најмонструознији начин вршено систематско ликвидирање цивила, чланова покрета отпора, припадника српског, јеврејског, ромског и других народа, жене, деце, старих и болесних“, подсјетио је Вучић и додао да је у Доњој Градини и Јасеновцу мрачна страна људске врсте исписала своје најстрашније странице.
Он је поручио да су жртве тог логора биле криве само и највише зато што су били Срби, Јевреји и Роми који нису жељели да служе усташком окупатору.
„Овде на овом месту покушали су да истребе нас Србе, нашу веру српску православну и затру наше ћирилично писмо“, рекао је Вучић.
Он је истакао да смрт стотина хиљада намјерно убијених људи захтијева вјечну тишину, али и врисак, јер, како је рекао, сваки злочин вришти, а масовно планирани злочин тражи да читав свијет вришти.
Вучић је подсјетио на монструозно страдање најмање 20.000 дјеце убјене у Јасеновцу и на судбину старца Вукашина из села Клепци код Чапљине, који је разулареном крвнику поручио: „Само ти дјете ради свој посао“.
Премијер Србије је оцијенио да о обиму злочина у Јасеновцу истовремено говори и чињеница да се и 70 година од пробоја јасеновачких логораша још обављају истраживања, описују и идентификују жртве.
„Хиљаде породица које су нестале не постоје на списковима јесеновачких жртва. Оне су избрисане и тиме поново убијене, а наше је да то не заборавимо и да то не дозволимо“, рекао је Вучић.
Он је истакао да су успомене из Спомен подручја Доња Градина страшне, као што је страшна и мржња која је градила и направила Јасеновац и Доњу Градину.

„Тугу коју она изазива је страшна, чак и опростити овде је страшно. Ми морамо и можемо опростити, али је страшно“, рекао је Вучић и додао да је српски народ спреман на праштање са намјером да гради бољу заједничку будућност.
Он је нагласио да је, без обзира на намјере крвника, српски народ опстао и живи на територији Србије и Републике Српске.
„Ево нас овде на обе стране реке Дрине и немамо намеру да одемо било где и никада нећемо да нестанемо. Нашем народу не требају нове територије и никакви ратови. Ми поштујемо све друге“, поручио је Вучић.
Обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина почело је светом архијерејском литургијом у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици, коју је служио Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем.
Потом су у Спомен подручју Доња Градина бројне делегације положиле вијенце, а обављен је и вјерски обред.
На гробном пољу Кошуте владика Јефрем служио је парастос невиним жртвама, док су главни рабин Јеврејске заједнице у Србије Исак Асиел и предсједник Свјетског парламента Рома Драгољуб Ацковић прочитали молитве на јеврејском и ромском језику.
Дан сјећања на жртве Јасеновца обиљежава се поводом ослобађања усташког концлогора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи.
Као датум обиљежавања узет је 22. април – дан када је група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе.
Систем логора смрти такозване НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац формиран је августа 1941. године.
Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.

Извор: Независне новине / Срна