• Редослед потеза који следе на геополитичкој мапи одредиће НАТО, али ракете С-400 инсталиране у Сирији и Путинова изјава да ће бити уништено све што се нађе на путу руских авиона успоставиће нову врсту равнотеже – прича Емир Кустурица. Познати редитељ „усудио се“ да за „Блиц“ предвиди след догађаја који у 2106. очекују свет, Србију, Републику Српску, његов нови филм…

– Плашим се да свет може да оде у велики рат, који траје од 1945, али је ограниченог домета. Покушај стварања коалиције против ИСИС, коју у ствари не желе да створе, личи ми на коалиције које су правили против Хитлера. Светска економија утерала је Хитлера у банкрот, а он свет у рат – каже Кустурица.

Шта говорити о човеку који је стао у заштиту суверене држава која га је позвала у помоћ, и још на уму има идеје као што су правда и истина, а то су на Западу занемарљиве чињенице. Путин ће у до маја рашчистити ствари у Сирији и вратити Сиријцима право да одлуче да ли ће Асада или неког другог. Јасно му је да су у обарању „сухоја“ Турци били само извођачи радова. Дај боже да се појавио раније, па да смо са њим могли да одлучујемо у време грађанског рата у Југославији, да ли желимо демократију коју не можемо да поднесемо или политички систем са којим бисмо могли да се рвемо. Модерним језиком речено – или имаш С-400 или немаш. Путин ће помоћи да се уравнотежимо и на помен речи ‘правда‘ и ‘истина‘ више не одмахујемо руком. Руски председник објашњава компликовану истину да читава планета плаћа превелику цену за удобност коју Запад ужива у својим границама.

Судбина Европе у 2016. биће у рукама исте оне силе која јој брише идентитет, а Запад се неће помирити да сибирска налазишта нафте нису власништво „Шела” и других њихових компанија. За енглеске неоконзервативце, већину француских и немачких, Турска ће остати добра опција да заустави продирање Руса у Европу. А то продирање је енергетско.

О Србији, Вучићу

Постоји нада да би Србија могла да буде део европске заједнице а да не буде у НАТО-у. Нажалост, лако се навикнемо на оно што нам не одговара, што рече један човек, „научили смо под Титом, па би можда и под НАТО-ом”. Али, НАТО узима у просеку 2,2 БДП и добар је највише сам себи, а најмање једној малој земљи. Против Европе немам ништа јер се осећам као бели Европљанин, али гласам за војно неутралну Србију. Вучића, који је до сада водио избалансирану спољну политику, чекају велики изазови.

О Републици Српској и Федерацији БиХ

Додик и Српска остаће антитеза Бакиру Изетбеговићу и његовом оцу који је познат по делу које се зове Исламска декларација. Ребека Вест је писала, кад је Ататурков министар спољних послова стигао возом у Сарајево у енглеском листер оделу, како су тамошњи муслимани у испегланим димијама, чакширама, фереџама, забрађени пошли на станицу да га дочекају. Да нема Додика и Републике Српске, и Америке која контролише ствари, Алијин син, који ствара исламску државу са главним градом Раком у Ираку, опет би пресвлачио муслимане као кад је долазио онај министар. Додик ће учврстити контраудар против Изетбеговића коме смета секуларна Босна. Веровали смо пред распад Југославије да Сарајево може да истрпи Анту Марковића, али су избори били поражавајући за све који су веровали у грађанску Босну. Свака секуларна традиција је компатибилна хришћанској. Погледајмо шта се дешава у Турској, Ататурк се у гробу окреће као на роштиљу док Ердоган ствара милијарде на шверцу нафте и ново Отоманско царство.

О избегличкој кризи

Највећи „јунак“ хуманитарне катастрофе је Џорџ Сорос, за кога постоје индиције да је генератор такве кризе, и после које радници имају све мање права ка корпоративни капитализам се доживљава као судбина. Наставићемо да живимо фатализам корпоративног капитализма. Сорос је рекао да би сваке године требало довести по милион избеглица да се изгуби идентитет и да локалне културе нестану.

Избегличка криза ће се наставити, она није настала спонтано, већ је измишљена у некој кухињи. Ако нисам у праву, зашто избеглице из Сирије, која се систематски уништава као Југославија, не остану у Турској, или зашто им Саудијска Арабија не обезбеди два-три милиона шатора. Хришћани који насељавају Блиски исток од постанка хришћанства сада су пред ишчезнућем.

О медијима

Медији ће и даље да буду неизмерно ђубриште информација из којих ћемо се једва живи провлачити, као из контејнера. Све се надам да ћу пре него прочитам да покрећем телевизију и постајем власник и директор, то сазнати пре тих новина.

Надам се да ће бити приказан у Кану и добро прихваћен. Мој нови филм је једна велика авантура, пошто сам први пут снимао дигиталном камером. Тешко је направити узбудљив филм у времену када се људи олако надраже милионима јутјубова, гегова, трагичних снимака. Покушао сам да филм вратим на средину 20. века и испричам једну ратну бајку узбудљиве лепоте. Колико сам успео – видећемо!

О Андрићграду

Увешћемо Андрићеву награду за најбољи роман године, и награду за животно дело, а покровитељ би требало да буде Милорад Додик. Почеће са радом Академија лепих уметности, отварамо сајам књига, настављамо са семинарима, новим издањима, окупљаћемо писце и научнике, завршити позориште.

О Олимпијским играма

Медаљу за Србију сигурно ће освојити Новак Ђоковић и Ивана Шпановић, можда Колашинац, Стјепановић и Ивановић. По обичају, обрадоваће нас неко од спортиста за кога до сада нисмо чули. Имамо добре појединце, али немамо добру атлетику, а земља са слабом атлетиком нема ни здрав народ.

Извор: Блиц /В. Лојаница