ВЕЛИКО ОСВЕШТАЊЕ ХРАМА УСПЕНИЈА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ: Кукујевци обиљежили јубилеј – 30 година од оснивања СПЦО (ФОТО)

  • У недељу, 20. новембра 2022. године, уочи  Аранђеловдана, Епископ сремски Господин Василије је, са свештенством и вјерним народом, извршио троносање – велико освештање Храма Успенија Пресвете Богородице у Кукујевцима, чиме је заокружен процес, који је отпочео прије равно тридесет година, када је основана Српска православна црквена општина Кукујевци у овом мјесту.

– Oвим чином освећења дали смо печат у нашој светој цркви. У часну трпезу поставили смо дио моштију Светога цара Уроша, подвижника и великога светитеља благородне лозе  светих Немањића. Нека је на здравље и на спасење – поручио је владика Василије у бесједи након освећења храма и дана који ће остати уписан златним словима у историју Кукујеваца и Српске православне цркве.

Мошти цара Уроша

Током бесједе владика Василије је подсјетио да је првобитно цар Урош био сахрањен у Неродимљу, код Урошевца, града који је по њему и добио име, гдје је два вијека касније канонизован као светитељ.

У Стари Јазак, најмлађи манастир на  Фрушкој Гори мошти Светог цара Уроша  су пренијете током српских сеоба 1705. године, да би 1741. биле премјештене у новоизграђено манастирско здање. Захваљујући чувеном професору Радославу Грујићу за вријеме Другог свјетског рата, мошти овог светитеља су пред налетом усташа 1942. биле пренијете у окупирани Београд заједно с моштима кнеза Лазара из манастира Бешеново и Светог Стефана Штиљановића  из манастира Шишатова.

Том приликом је констатовано да су усташе прије него што су мошти бациле по цркви, опљачкале све драгоцјености које су се налазиле са њима. На празник Светих Јоакима и Ане, 22. септембра 2001. године, из београдске Саборне цркве мошти цара Уроша враћене су у Јазак.

СЛАВОНЦИ И КРАЈИШНИЦИ ПОСТАЛИ СРЕМЦИ

Да би се разумио историјски контекст и околности у коме је изникао православни храм у Кукујевцима неопходно је вратити се три деценије уназад.

Наиме, бурних деведесетих година, у ово село надомак Шида је пристигло више од 500 српских породица, које су протјеране са својих вјековних огњишта са простора Славоније, Лике, Кордуна, Баније и Далмације. Такође, у село је пристигао и мањи број протјераних Срба са простора БиХ. У Кукујевцима  су до тада великом већином живјеле породице хрватске националне мањине, па је уз обострано разумијевање постигнут споразум о размјени непокретности. Тако су Славонци и Крајишници постали Сремци, а породице хрватске националне мањине су нови завичај пронашле у својој матичној држави.

 

Судбину српског народа дијелио је и свештеник Душан Чавка. Рођен је у Новом Селу код Доњег Вакуфа, а своју прву парохију је, по рукоположењу, примио од тадашњег Епископа славонског Господина Лукијана 1987. године у селу Лисичине код Подравске Слатине. Ту је постао отац синова Александра и Слободана. Међутим, умјесто мирног живота, њега и његову породицу је, као и све парохијане и сународнике, дочекао егзодус. Прст судбине и Божја промисао су допринијели да разумијевање у новонасталој ситуацији добије од владике сремског Господина Василија, који га поставља на службу у цркву Светог Николе у Бачинцима, која је у том тренутку била саборна и за житеље Кукујеваца.

ПРВА ЛИТУРГИЈА ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ

Како је дошло до промјене етничке структуре становништва указала се потреба за оснивањем српске православне Црквене општине Кукујевци, која до тада није ни постојала у овом селу.

На приједлог досељених мјештана Епископ сремски Господин Василије је благословио да слава овог мјеста буде Велика Госпојина.  На тај празник 1992. године, под ведрим небом, на травнатој површини поред школе у центру села, свештеник Душан Чавка је одслужио прву свету Литургију у овоме мјесту.

– Срби своју прошлост треба да знају и цијене, не да би је у односу на прошлост других народа истицали као бољу, већ да би чували свој национални и вјерски идентитет, одржали име и државу – ријечи су оца Душана Чавке изговорене у бесједи која ће означити почетак нове духовне ере Кукујеваца.

У објекту старе напуштене школе оспособљена је најприје једна просторија у којој се почело са богослужењем, а набавком печата, матичних књига, благајничког дневника, оживљен је црквени живот по православном обреду у овоме мјесту. Временом се од три просторије направио пристојан простор за богомољу, који је попуњен потребним инвентаром и скромним иконостасом, што је било довољно да се достојанствено прослави и прва храмовна слава Велике Госпојине. У исто вријеме је формирано и православно гробље на коме је 1994. године освештан централни крст. Дванаест година касније, саграђена је и гробљанска капела посвећена Благој Марији, а црквене књиге свједоче да је у периоду од 30 година ту сахрањено 805 лица.

Од 1995. године свештеник Душан Чавка се преселио са породицом у Кукујевце, а ускоро је дозидан звоник, па се 1997. године у Кукујевцима  први пут чуо звук звона православне цркве.

ГРАДЊА НОВОГ ХРАМА

Одлука о градњи новог велелепног храма донијета је уочи Лучиндана 2010. године. Услиједио је период добављања потребне документације и прикупљања средстава, да би на празник Благе Марије 2013. године владика Василије освештао темеље у којима је симболично положено камење од Храма Рождества Пресвете Богородице из славонског села Лисичине, манастира Хиландар,  Беочина са Фрушке Горе и Липље из Републике Српске, као и из славонских храмова Будимаца и Дијелка. За само двије године Кукујевчани су изградили  диван храм и парохијски дом.

Међутим, рад на цјелокупном уређењу храма и парохијског дома наставили су се до данашњих дана.

Јубилеј оснивања црквене општине био је уједно и прилика да се изрази захвалност појединцима који су помогли градњу храма, а први међу њима су били кумови овог храма. Тако је, овога пута, орден Светог Арсенија Сремца уручен Братиславу Богатићу, а орден Светог Владике Максима Слободану Лазићу.

Кумови храма: Братислав Богатић и Слободан Лазић

Епископске грамате су додијељене предсједнику општине Шид Зорану Семеновићу, Удружењу жена „Златно срце“, Радивоју Марковићу, Ненаду Босићу, Милану Миљановићу, Славену Бубићу, Љубинки Докић, Родољубу Трбојевићу, Бранку Дробњаку, Дејану Лазићу.

Највећи задужбинари

Подугачак списак заслужних појединаца за изградњу Храма Успенија Пресвете Богородице у Кукујевцима предводе носиоци ордена Светог Саве, а то су  кумови храма Братислав Брацо Богатић и Слободан Лазић, као и покојни Јован Рајшић, који је, између осталих прилога, као своју задужбину подигао парохијски дом.

Без добрих темеља нема добре куће! Од првог дана Братислав Богатић је, као један од водећих иницијатора градње Храма, дао велики подстицај финансирањем грађевинских радова у изливањем темеља у које је положио камен који је донио из Храма Рождества Пресвете Богородице из свог родног села Лисичине на Папуку. До завршетка градње храма Богатић је донирао крстове, иконостас  и финансирао бројне грађевинске радове. Слободан Лазић, такође као велики донатор и финансијер у свим радовима од почетка до краја изградње храма је у темеље положио камен из манастира Беочин, за цркву је донирао звона, фрескописање, финансирао бројне грађевинске радове… 

У порти цркве под шатором приређена је трпеза љубави. Поздрављајући вјерни народ и окупљене госте домаћин сабрања свештеник Душан Чавка изразио је захвалност владици Василију, свештенству и вјерном народу истичући да је чин великог освећења храма круна заједничког рада у претходне три деценије. Он је истакао да су кумови  Братислав Богатић и Слободан Лазић  највећи приложници и задужбинари овог храма, додајући и покојног великог донатора Јована Рајшића.

Духовни пастир и хроничар

Вријеме је показало да је животна мисија духовног пастира протојереја-ставрофора Душана Чавке нераскидиво уткана у историју Кукујеваца. Он није само вриједно радио на изграђивању православне заједнице у Кукујевцима, већ је све педантно биљежио, па се са сигурношћу може рећи да се у будућности историја овог мјеста не може изучавати без његових записа. Ове године публикована је монографија СПЦО Кукујевци Јубилеј, тридесет година оснивања 1992-2022.

Уз обиље докумената и фотографија у монографији су хронолошки представљене радње и догађаји од оснивања Црквене општине до данашњих дана. Поводом прве деценије рада објавио је Летопис СПЦО Кукујевци 2002. године, као и Парохијска писма.  За свој предан рад Душан Чавка је добио сва признања која може да добије један свештеник. Тако је 1997. године одликован црвеним појасом, 2002. године звањем протонамјесника, 2013. године чином протојереја и 2015. године одликовањем правом ношења напрсног крста.

–  Наш велики задужбинар, покојни Јован Рајшић није с нама тјелесно, али свакако душа његова у царству небеском се заједно с нама радује – поручио је прота Душан.

Кум храма Братислав Богатић је, у своје и у име Слободана Лазића, поздравио окупљени народ истичући да  30 година православља у Кукујевцима није мали период. Свјестан  да је градњом храма учињен подвиг по Христову закону, у својој краткој бесједи, подсјетио је на ријечи Светог Николаја  Жичког „Не бој се, чедо, само вјеруј!“

Окупљене је поздравио ректор карловачке богословије, отац Јован Милановић, који је подсјетио да свако мјесто тежи да буде добро организовано, па се тако граде општине, поште, школе, спортски клубови….

Проблеми са откупом плаца

Велики замајац за градњу храма била је одлука школског одбора ОШ „Бранко Радичевић“ да се ЦО Кукујевци уступи плац за градњу храма. Касније је дио плаца на коме је саграђен храм и парохијски дом откупљен од општине Шид за 5.000 евра. Како се наводи у монографији, требало је да се дио плаца откупи од Земљорадничке задруге Шид, али како је у међувремену спроведена њена приватизација дио земљишта, потребан  за градњу храма и парохијског дома доспио је у власништво мјештанина Младена Милановића. Тако је након дугих преговора Епархија Сремска од њега откупила плац по цијени од 12.500 евра.  

– Само једно мјесто  везује прошлост и будућности, а садашњост увијек постаје извјесна – то су наши храмови. Кажу да, када је митрополит Амфилохије долазио да обнавља неке цркве осјећао да тамо гдје је била јака молитва – тамо су били храмови. Желим да овај храм буде мјесто јаке молитве.

Ово сабрање је поздравио и народни посланик Миодраг Линта, који је истакао да Кукујевци представљају велико охрабрење за државу, јер је, кроз трагедију која је задесила наш народ у ратним дешавањима деведесетих година, Србија добила вриједне, радне и честите грађане.

– Прогнани Срби су показали огромну енергију, снагу, вољу да се боре за своје мјесто под сунцем у новом завичају, да обезбједе себи и својим породицама егзистенцију, а при том чувајући своју вјеру, традицију и национално опредјељење нису заборавили ко су, шта су, одакле су, а то свједочи и освећење храма успења Пресвете Богородице.

ВОЉА ЧУДА ЧИНИ: Бранко Радунковић и Љубинко Стојановић из „Удружења за одбрану ћирилице“

Присутнима се надахнутим и дирљивим говором обратио господин Бранко Радунковић, умјетник из Славоније. Мали Бранко је истакао значај изградње новога храма и насушне потребе да се храм посјећује и у њему тражи утјеха и оснажење за све тешкоће.

У склопу програма наступили су Србски православни појци,рецитатори Хелена Миљевић и Анастасија Поповић, а народно весеље је настављено уз оркестар Дроби бенд и пјесму.

Међу бројним гостима био је бивши министар пољопривреде  Бранислав Недимовић, представници локалне власти, као и представници римокатоличке цркве.

Одликовања

Орден Светог Саве: Слободан Лазић, Братислав Богатић, Јован Рајшић.

Орден Светог Арсенија Сремца: Слободан Лазић, Радивоје Марковић, Синиша Рекић, Милан Рајаковић, Душко Митровић.

Орден мајке Ангелине: Драгана Марић, Ива Зарић, Славиша Јовановић, Милка Бакић, Снежана Старчевић.

Епископске грамате: Братислав Богатић 2 пута, „Агропапук“ Кукујевци, Јован Рајшић 2 пута, ЗЗ „Рит“ Шид, ЗЗ „Ратар“ Шид, Слободан Лазић 2 пута, Горан Родић Нови Сад, Општина Шид 2 пута, Винко Чајић, Александар Чајић, Слободанка Вуковић Шид, Синиша Рекић, Рајко Косијер, Зоран Плавшић, Перо Брдар, Жарко Трошић, Лазар Тадић, МЗ Кукујевци, Душко Митровић, Миливој Џајић, Борислав Ћућа, Ђорђе Радуловић, Срето Богатић, Мирослав Вујнић, Жељко Веселиновић, Растко Ђукић Бршац, Милан Огњеновић, Здравко Гелић, Милорад Марчетић, Војко Митрић Шипово, Бошко Личина, Оливере Спасојевић, Жељко Зељковић, Миливој Карабува, Драган Докић.

Црквени одборници: Радивоје Марковић председник, Милан Миљановић тутор, Ненад Босић одборник, Милорад Марчетић одборник, Славен Бубић одборник, Бранко Дробњак одборник.

Сарадници у светоме храму: Босиљка Чавка црквењак, Радмила Станивуковић појац, Грозда Босић појац, Славојка Панц појац, Зора Дражић појац, Милка Јанус појац, Веселка Васиљевић појац, Никола Лакић помоћник појац, Душан Врховац помоћник појац, Ненад Врховац помоћник појац, Матеја Цветковић помоћник.

Разне заслуге: Александар Чавка свештеник Угриновци, Слободан Чавка свештеник Сурчин, Удружење жена „Златно срце“ Кукујевци, Жељко Јованић, Душан Медош Ердевик, Наташа Цвјетковић Шид, Жељко Брестовачки Ердевик, Горан Орлић „Алгор“ Шид, Фото-сека Шид, Илијанум Шид, ЗЗ Граничар Шид, Бранислав Мауковић Шид, Бранко Секулић Шид, Далибор Фарбаш Шид, Драгослав Кораћ Шид, Зоран Семеновић председник Општине Шид, Ђуро Јоргић Лисичине, Горан Новковић Беркасово, Горан Ђукић Вршац, Младен Јовановић Шид, Милан Џамбас, Перо Митровић, Драгиша Крњајић, Милан Микић, Мирослав Стојчевић, Срђан Тодоровић, Горан Шопаловић, Душан Познановић, Стево Бакић, Евица Брдар, Сретен Суботић Београд, Љубинко Докић, Ненад Цветковић, Драган Радић, Никола Косијер, Радо Перић Шид, Милан Рудић, Богдан Миљановић, Слободан Обрадовић Шид, Далибор Радуловић „Цевовод“, Недељко Шимић, Љубинко и Санела Шнајдер, Петар Ковачевић, Зоран Илић, Јовица Халер, Милорад Манојловић, Војислав Петровић, Радован Врућинић, Продавница „Тања“ Кукујевци, Давор Вајагић, Драган Марјановић, Миливој Кајчић, Никола Чича, Миодраг Тепшић, Душан Јанић, Бошко Јелић, Воислав Вукајловић, Миодраг Чаврић, Раде Павличевић, Милан Војводић, Драгана Дробњак, Биљана Ђукић, Мира Бјелић, Милка Поповић, Рада Братић, Биљана Суботић, Миланка Узелац, Мира Опачић, Анђелка Шопаловић, Драгана и Данијел Марић, Небојша Јовановић С.Митровица, Александар Лукић, Момчило Миливојевић, Милан Стојановић, Дејан Лазић, Ђуро Сворцан, Предраг и Милош Савковић Шид, Александар Савковић, Јована и Јелена Гегић, Жарка Жарковић и Јован Ердевик, Зора Галијаш, Цвико Манојловић, Звездан Мркоња, Влајко Вукмановић, Зденко Старчевић, Стево Милановић, Остоја Врањеш, Саша Амановић, Радољуб Трбојевић, Динко Добрић, Љубиша Црнобрња, Предраг Царић, протојереј-ставрофор Хаџи Ђорђе Воларевић, ђакон Бранислав Ристић, Мирјана Трошић, Мита Аврамов, Здравко Миљевић, Бранко Ћалић, Љубинка Теодоровић, Милан Кубота, Милан Болић, Гојко Вукшић, Милан Вукшић, Данко Теодоровић, Зоран Стојковић, Игор Спасојевић.

Имена појединаца који су приложили новац уписани су у Књигу прилога која се чува у архиви СПЦО Кукујевци. 

Трифко Ћоровић
ФОТОГРАФИЈЕ: Миле Шапић
Извор: Српско коло

 

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар