• Културни центар и Српско удружење „Ћирилица“ Требиње приредили су вече ћирилице и ћириличне калиграфије – на којем је представљена изложба калиграфских радова, приказана видео-презентација о историји ћириличног писма, али и указано на значај очувања ћирилице кроз јавну употребу и навике писања.

Изложба „Свјетлост ћирилице“ у Галерији Културног центра вечерас је представила двадесетак радова умјетничке калиграфије ћириличног писма седам аутора, коју је приредила лектор и калиграф Татјана Јанковић, један од оснивача Школе ћирилице „Свети Јован Владимир“ из Београда.
Јанковића је истакла је су управо захваљујући калиграфима нашег средњег вијека, „њиховом прегалачком раду и крхким писаљкама“ очувано ћирилично писмо до данашњих дана, те да је та средњевјековна писана баштина данас темељ и подстицај за стваралаштво наших модерних умјетника у калиграфији.
„Калиграфски рад наше умјетничке групе инспирише управо љепота наших средњевјековних рукописа. Радовима и изложбама настојимо да ту љепоту и драгоцјеност подијелимо са људима. Наше калиграфије писане су на начин како су то радили и средњевјековни писари – на пергаменту, трскама или гушчијим пером, а са избором текстова из наше богате културне баштине и лијепе књижевности“, рекла је Јанковићева.
Она је додала да је упркос томе што је одавно изгубила своју примарну функцију, постајући тек форма ликовног изражавања, калиографија веома важна и за модерно доба, јер је захваљујући умјетности лијепог писања моделована „типографија, област графике која се бави израдом фонтова у информатици“.
На предавању о ћирилици, књижевник и публициста Јања Тодоровић истакла је да је „ћирилица душа српског народа“ и његова „аутенитична духовна баштина“, али да она данас „драгоцјеност на коју често заборављамо, одбацујемо је или препуштамо другима – да је присвајају као своју традицију“.
Он је упозорила да је ћирилица, упркос томе што је у Србији по уставу званично писмо, данас маргинализована, о чему најбоље свједочи процјена да се у српској престоници Београду – у укупној јавној употреби језика, од медија до рекламних натписа, на ћирилично писмо односи свега 10% написаног.

„Циљ свих нас који су чувари ћирилице је да оваквим програмима подстичемо наш народ да наше национално писмо користи у свакодневној употреби, не само као појединци, већ и као институције, установе културе, као писци и ствараоци у свим областима, да љепоту и особеност ћирилице користимо чак и у туристичке сврхе, али и да је свијету прикажемо у најљепшем и најаутентичнијем свјетлу“, истакла је Тодоровићева.
На вечери посвећеној ћирилици приказана је и ДВД презентација „Култура ћирилице“, аутора публицисте Душана Тодоровића, којом је представљена историја ћириличног писма – од најзначајних писаних споменика наше културне баштине до савремене употребе ћирилице, али и политичких прогона овог писма.
На крају програма посјетиоци су имали прилику да се кроз демонстрацију калиграфа Татјане Јанковић упознају са техникама ћириличног „краснописа“, а још једна радионица калиграфије биће одржана сутра од 21 час, у башти хотела Платани, са презентацијом на видио зиду љетне баште.
Извор. Радио Требиње / Р.С.