• Емир Кустурица завршио снимање документарца “Последњи херој”: У карактеру Хосеа Мухике открио сам тајну између “поседовати” и “бити”

У КАРАКТЕРУ Хосеа Мухике открио сам тајну о великој разлици између “поседовати” и “бити”. Уверио сам се на истинском примеру да је животна борба за остварење идеје социјалне правде пресудно важна, иако је, парадоксално, већина становника наше планете усмерена на богаћење.
Овим речима Емир Кустурица описује снимање документарног филма “Последњи херој”, о бившем председнику Уругваја. Последња клапа пала је у четвртак, раном зором по уругвајском времену, у дворишту по многима најсиромашнијег председника на свету, а по Мухики једном од најбогатијих, јер поседује онолико колико му треба. Прослављени режисер био је задовољан урађеним послом.

– Најбогатији је онај који поседује колико му је потребно – подсећа Кустурица. – Пепе Мухика је лик који је реализовао све узбудљиве фазе свог живота. Борио се оружјем против војне хунте. Робијао је 13 година. На крају, постао је председник своје земље. Као председник, зарадио је, али није узео ниједну плату. Тих 450.000 долара поклонио је сиромашнима, да изграде домове за своје породице. Од свих силних председника склоних социјализму, једини је по одласку у пензију успео да наметне социјализам подређен новом времену и пронашао системско решење за опстанак праведног социјалног програма у Уругвају.

По завршеном снимању уследиће монтажа и завршно дотеривање филма, за који већ влада велико интересовање на свим меридијанима.

Подсетимо, Мухика је био Кустин гост на Видовдан 2016. године у Андрићграду. У Андрићевом институту представио је узбудљиву књигу “Сећање ћелијаша”, биографију “најсиромашнијег председника на свету”, из пера Елеутерија Фернандеса Ујдоброа и Маурисија Росенкофа. Читаоцима “Новости” Мухика је тада открио, да је одрастао у крају где је било доста Срба, чији су преци бродом дошли у Уругвај, бежећи од рата:

– Осећам величину ваше културе, која је данас измучена, изударана. Зато ме радује када видим да се она изнова уздиже. Љубав и слобода су иста ствар. Као и човек, оне су крхке, јер их све угрожава. Зато се за љубав и слободу ваља борити.

Н. Ј. / Вечерње Новости