У СЛАВУ СВЕТОГ ЈОАНИКИЈА ЛИПОВЦА: Одржана прва славска литургија у селу Крушевица код Љубиња

  • Село Крушевица код Љубиња дочекало је један од најважнијих дана у својој историји, прву славску литургију у цркви Светог Јоаникија Липовца.

На дан када сви православни Срби славе овог новомученика испред цркве која је још у фази градње скупило се око 250 људи који су са разних страна дошли да свједоче дан када је селом одјекивао звук црквеног звона.

Ово звоно поклонио је чувени Саво Ћоровић, који је за своје доброчинство као највећи ктитор Храма Рођења Господа Исуса Христа у Љубињу награђен орденом Светог Саве од стране блаженопочившег патријарха Павла.

У својој првој славској бесједи својим Крушевичанима и њиховим пријатељима обратио се парох љубињски Саша Којовић са жељом да се у овој цркви, вјенчавају, крштавају и духовно напредују.

Он је подсјетио на поуку која се могла чути током читања Светог Јеванђења “ако твоје око свијетло буде, цијело ће тијело свјетло да буде”.

-Свјетиљка овог села од данас је ова црква и да Бог да да свијетли и обасјава цијелу Крушевицу и Љубиње, да се вјера шири и напредује – рекао је отац Саша подсјећајући да данашња служба никако не значи да је градња богомоље завршена.

– Ово је само почетак, данашњом службом дошли смо тачно до пола пута – рекао је отац Саша и поручио да ће се Крушевичани и у оним годинама када се више не буде градило састајати на овај дан.

– Даће Бог да напредујемо, да у вријеме литургије будемо у свом храму молећи се за своје ближње и кајући се за своје гријехе – рекао је отац Саша који је напоменуо да пред наредну славску литургију свака породица приложи имена живих и мртвих да би се заједно помолили за спасење душа.

Он је посебно истакао важност славског причешћа и у оним годинама кад слава не буде у вријеме поста.

– Причешћем чистимо своју душу. Циљ овог храма је да се Богу молимо, причестимо и дај Боже крстимо и вјенчавамо – поручио је отац

Саша Којовић благословећи све Крушевичане и приложнике овог светог храма.

Након причешћа, домаћини су под шатором на Липовици угостили окупљене за славском трпезом љубави. Након свештеничког благослова, све госте поздравио је предсједник Црквеног одбора Крушевице Данило Ћоровић пожељевши свима добро здравље и нове сусрете.

За укусну посну трпезу побринуо се Јован Поповић, а није се могло ни без пјесме “Љубинских звукова”. Након много година окупили су се бројни расути чланови породица, кумова, пријатеља, а за млађе генерације ово је била прилика да боље упознају завичај својих предака.

Неки су послије више деценија стигли у родну Крушевицу, било је и оних који су се из далеке Аустралије упутили ка земљи прадједова.

ДОГОВОР КУЋУ ГРАДИ: Данило Ћоровић, Драган Н. Ћоровић и Миладин Јањић

Разлог за задовољство имао је и аутор пројекта Драган Н. Ћоровић, слушајући похвале на рачун досадашњих изведених радова. Посебна пажња поклоњена је свим мајсторима који су до сада учествовали у њеној градњи, као и директору грађевинске фирме “Грађевинар” Миладину Јањићу.

Мада оптерећен бројним обавезама на кратко је дошао да поздрави Крушевичане и начелник општине Љубиње Дарко Крунић, као и предсједница Скупштине општине Перса Климента.

Да се ништа не препусти случају побринула се и домаћинска кућа са Главиња. Потомци Перкана и Војина Ћоровића су се већ до сада значајно истакли као приложници, а управо је на њиховом имању уприличено сеоско славље.

Радост је употпуњена и црквеним барјаком који је приложио Раде Ћоровић.

Гости који су дошли издалека обишли су гробље које је напором мјештана претходних дана уређено као никада раније.

Радови на изградњи цркве биће настављени наредних дана.

У атељеу Гордић радови започела је и израда иконостаса кога су својој Крушевици даровали браћа Драган и Милко Ћоровић.

Сто за престону икону, као и икону Светог Јоаникија Липовца даровала су браћа Игор и Трифко Ћоровић

Њеним завршетком биће испуњен сан предака и остављен завјет потомцима да се свјетло у овом селу никада не угаси. На многаја љета!

Т. Ћоровић

 

 

 

 

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар