У четвртак, 13. октобра, у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу отворена је изложба ,,Стрма равница – сто година од колонизације Војводине“, аутора Богдана Шекарића, музејског савјетника – етнолога и Димитрија Михајловића, кустоса – историчара из Музеја Војводине.
На почетку, присутне је поздравила директор Музеја Херцеговине у Требињу Ивана Грујић, која је поздравила госте и присутне и нагласила да се вечерас ради о два догађаја, први је изложба којом је обиљежено сто година од доласка првих колониста – добровољаца из Херцеговине, Црне Горе, Лике, Далмације, Босне, као и Мађарске и Румуније на подручје Војводине а други је промоција књига, аутора др Милана Мицића „Колонистичка насеља (1920–1941) књига I и II, и „Кућа и хлеб: колонистичка породица у Банату, Бачкој и Срему (1920–1941)”. „Оба догађаја су резултат сарадње између два музеја, која ће се наставити у будућности, разменама изложби из области археологије, историје, историје уметности. Надамо се да ће се и део баштине која се чува у Музеју Херцеговине представити у Новом Саду, у једном од највећих и најзначајнијих музеја у Србији – Музеју Војводине“, истакла је Грујићева.
Затим се испред Музеја Војводине, присутнима обратио замјеник директора Зоран Вељановић, архивски савјетник, који је укратко представио рад своје установе, која је основана 1847. године, истакавши „оно што ме радује јесте да постоји простор и интересовање за чвршћу сарадњу наше две културне институције у будућности“.
Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и аутор књига које су биле главни извор ауторима приликом стварања изложбе, у свом обраћању је истакао да је вечерашња тема годинама била забрањена, маргинализована и заборављена, о којој се није пуно причало, па чак о њој нису причали ни потомци добровољаца, и да је овом изложбом извучена из заборава и наметнута као једна велика људска драма која се дешавала у војвођанским областима, у периоду између два свјетска рата. „Ова изложба је прилика да се сазна ко су били Херцеговци добровољци, како су се селили, шта су радили, која су насеља стварали и које су их бриге мориле“, захваливши се домаћину и општинама Српска Црња и Житиште, који су помогли ову изложбу.
Аутор изложбе Богдан Шекарић је казао да је изложба настала као резултат теренског истраживања у преко 30 колонистичких насеља широм Војводине. Након Првог свјетског рата и формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца дошло је до значајних демографских промјена. Добровољци српске војске имали су право на обећану земљу у младој држави. Највећи број колониста добровољаца долазио је из динарских предела Краљевине СХС, тачније Босне, Херцеговине, Црне Горе, Лике, Баније, Кордуна, Далмације, али и из Баната, Бачке, Барање, Срема и Славоније. …,,изложба „Стрма равница“ представља један век живота колонистичке популације на војвођанским просторима.
На крају, присутнима се обратио други аутор изложбе Димитрије Михајловић који је описао животни пут свог предака, Јока Милојевића, са Зубаца, прототипа српских добровољаца, који је од куће отишао са 16 година на рад у Америку, чији је животни пут до танчина истражио.
Након отварања изложбе уприличена је промоција књига аутора др Милана Мицића.
У својој књизи „Колонистичка насеља (1920–1941) књига I и II аутор полази од сазнања да је у процесу аграрне реформе и колонизације у Краљевини Југославији, спроведеној у периоду од 1920. до 1941. године, у сјеверним крајевима (Банат, Бачка, Барања, Срем, Славонија) формирано 201 насеље у којима је уочи Другог свјетског рата живјело око 100.000 становника.
Књига „Кућа и хлеб: колонистичка породица у Банату, Бачкој и Срему (1920–1941)” говори о колонизацији на поменутом простору коју је организовала Краљевина Југославија у процесу аграрне реформе да би заштитила своје несигурне границе ка Мађарској и Румунији, промијенила етничку структуру тог простора, која није била у корист српског становништва (Бачка, Банат) и довела на простор колонизације новој држави одано становништво (српске ратне ветеране – добровољце из динарских крајева Краљевине и српске оптанте из Мађарске и Румуније) који би били чувари и симболи нове државе. Изложба се може погледати до 2. новембра 2022. године.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
