Ђаковићева, која је у Музеју Херцеговине отворила изложбу „Невесињска олимпијада“, истакла је да ова изложба омогућава да се што већи број људи упозна о значају његовања традиционалног насљеђа, кроз које су одгајане бројне генерације.

– Изложба „Невесињска олимпијада“ нас упознаје како се на овом подручју чувају традиционалне спортске вјештине – навела је Ђаковићева.

Она је нагласила да о значају Невесињске олимпијаде говори и чињеница да се сваке године све више такмичара различите старосне доби пријављује за учешће у свим дисциплинама.

– Уколико УНЕСКО прихвати номинацију, Невесињска олимпијада ће бити треће нематеријално добро на тој листи из Републике Српске. То је изузетно значајно јер и много веће земље немају толики број проглашених и уврштених нематеријалних културних добара – рекла је Ђаковићева.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да Невесињска олимпијада, скоро колико и устаничка борба за слободу, обиљежава историју овог краја. Он је нагласио да ова манифестација чува традицију и старе спортске игре, а истовремено се обогаћује новим садржајима.

̶ Ово је једина манифестација гдје се на истој спортској позорници могу наћи и млади и стари, и аматери и професионални спортисти који су учествовали и на међународној Олимпијади – истакао је Авдаловић.

Аутор изложбе виши кустос етнолог Музеја Херцеговине Божана Ђузаловић рекла је да изложбу чине панои на којима је представљен историјат олимпијаде, припремљен на основу архивске грађе, новинских текстова и старих фотографија.

– Посебан куриозитет је први плакат за коњичке трке из 1891. године који се чува у црквеној архиви у Невесињу. Осим паноа, на изложби су приказани трофеји и награде, које су додјељиване у појединим дисциплинама, као и плакета „златна туристичка ружа“ додијељена Невесињској олимпијади за најбољу туристичку манифестацију 2009. године – навела је Ђузаловићева.

Новинар Драгомир Граховац, који је аутор и монографије о „Невесињској олимпијади“, подсјетио је да су прве коњичке трке у Невесињу, које су и данас централни догађај ове манифестације, одржане за вријеме аустроугарске управе, још давне 1886. године, иако постоји усмено предање да је традиција трка коња на Братачком лугу постојала и у турско вријеме.

Након паузе за вријеме Првог свјетског рата, истакао је Граховац, манифестација је поново оживљена – овај пут под окриљем тадашњег Министарства пољопривреде Краљевине Југославије и са наградним фондом данашње вриједности 60.000 марака, што је био и златни период развоја коњичког спорта у Невесињу.

У Музеју Херцеговине синоћ је приказан и документарни филм о историјату народних саборовања на Братачком лугу. Овај филм који ће бити саставни дио промотивног материјала за кандидатуру на УНЕСКО- ову листу припремили су Радио Невесиње и Инфо центар.

Невесињска олимпијада је највећи народни сабор традиције и витештва у Херцеговини. Коњске трке, необичне спортске дисциплине, витешка надметања професионалаца и аматера и народни обичаји дио су разноврсног програма који сваке дочека хиљаде посјетилаца који само за ову прилику наврате у слободарску херцеговачку варошицу. Витешки дух, част и достојанство Невесињци су дубоко урезали у своју традиционалну светковину. Богато културно насљеђе и старе спортове успјешно чувају од заборава, истовремено дајући овој манифестацији модерне тонове и савремене видике.

Организатор олимпијаде је општина Невесиње и Влада Републике Српске. Као манифестација уврштена је на прелиминарну листу нематеријалног насљеђа БиХ, Републике Српске.

Припремање изложбе помогли су Туристичка организација општине Невесиње, општина Невесиње и Музеј Херцеговине Требиње, под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске.

СРНА, РАДИО НЕВЕСИЊЕ