Јасеновац и Доња Градина нису само географске тачке. То су симболи зла, мјеста гдје је људскост изгубила битку, а смрт добила систем. Историчар Предраг Лозо у Јутарњем програму РТРС подсјетио је да је у Независној Држави Хрватској геноцид над Србима био не само прихваћен, већ и пожељан.
– Убијане су жене, дјеца, старци. То није био обичан злочин, него намјера – рекао је Лозо.
Под кровом тог логора, који је у документима НДХ описан као „неограниченог капацитета“, угасиле су се хиљаде живота. Систематично, хладно, немилосрдно. Највећи број убијених, како истиче Лозо, страдао је на кућном прагу – од руку оних које су до јуче звали комшијама.
– Болно је што су у тим злочинима учествовали и многи обични људи, Хрвати и муслимани, вођени мржњом, пропагандом или ћутањем – каже он.
Историја, додаје, никад не може бити исписана до краја. Али, оно што знамо, морамо пренијети. Не ради освете, већ ради истине.
– Култура сјећања је наш дуг према мртвима и одговорност према живима. Да се не заборави, да се не понови – поручује Лозо.
Поводом Дана сјећања на жртве усташког геноцида, 27. априла ће у Доњој Градини бити служен парастос. Тога дана 1945. године, 1.073 логораша кренуло је у очајнички пробој из Јасеновца. Преживјело их је само 169.
Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у систему логора Јасеновац убијено је више од 700.000 људи, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. Међу њима и 20.000 дјеце.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
