• У Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији , 8. маја 2019. године одржана је веома посјећена промоција књиге „Госпар Мато Грацић – Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику” у издању издавачке куће „Народна просвета” аутора Предрага Савића и Саше Недељковића која даје нови допринос истраживању прошлости Срба у Дубровнику.

Мато Грацић био је власник девет зграда у Дубровнику, адвокат, банкарски ревизор, велепосjедник, власник бање Термотерапије у Мокошици код Дубровника, власник фабрике електроиндустрије Сигнал у Београду. Као власник Српске штампарије у Дубровнику штампао је лист Дубровник и часопис Срђ. Био је један од предводника покрета Срба католика на Приморју. Као богат човек био је добротвор просветних и привредних српских друштава у Дубровнику којима је пружао и правну помоћ. Био је старешина Српског сокола Душан Силни од оснивања. Због свега тога био је у Првом светском рату талац. После рата Срби католици надали су се мирном животу у Југославији. Хрватски сепаратисти су заједно са Католичком црквом наставили у Југославији борбу да претворе Дубровник у хрватски град. У име Срба католика Лука Боне, Божо Хопе и др. М. Грацић упутили су преставку „Једна потреба и право Срба католика“ арцибискупу барском и примасу српском др. Николи Добречићу. Тражили су отварање Српске католичке богословије у Бару. Представка је објављена у листу „Дубровник“ уочи Видовдана 1939.

Национални прегалац Мате Грацић умро је 1944. Послератна власт му је мртвом судила и одузела сву имовину.

Овом књигом учињен је напор да се након принудне амнезије у СФРЈ у памћење српског народа врати национални прегалац др. Мато Грацић и истакну заслуге покрета Срба католика на Приморју за српски народ у целини.

ЕЛЕЗ: СЛИЧНА СУДБИНА МАТА ГРАЦИЋА И АНАТОЛИЈА ИВАНОВИЋА

Уредник ове књиге Здравко Елез објаснио je да ће недавно формирана издавачка покушати да баштини традицију као и истоимена издавачка кућа која се звала „Народна просвета“, а коју је, између два рата,  водио Анатолиј Ивановић.

– Судбина Мате Грацића и Анатолија Ивановића је повезана. Пострадали су због идеје за коју су живјели, а можемо претпоставити и да су се знали, јер су се бавили истим послом. Анатолиј Ивановић је након октобарске револуције заједно са братом дошао у Србију из Ростова на Дону након трагичне смрти родитеља које су бољшевици убили на веома свиреп начин – рекао је Елез.

Он је рекао да је Анатолиј Ивановић имао истанчан осјећај за бизнис и да је покретањем велике издавачке куће направио велико богатство.

– Не знам да ли су се лично познавали Мато Грацић и Анатолиј Ивановић, али оно што их веже у овој причи јесте да су током писања ове књиге аутори дошли до спознаје да су њихове судбине сличне. Адвокат Предраг Савић који је водио поступак рехабилитације Мата Грацића, дошао је на идеју да покрене поступак рехабилитације и Анатолија Ивановића. У томе је прије двије године успио – рекао је Елез који је најавио да ће ускоро из ове издавачке куће бити објављен репринт издања „Пуцањ у празно“ Џаспара Рутема, енглеског обавештајца који је двије године провео у штабу Драже Михаиловића ’43 и ’44 године.

ЈАЊИЋ: ЗАХВАЉУЈУЋИ СРПСКИМ ВЛАДАРИМА ДУБРОВАЧКА РЕПУБЛИКА ДОЖИВЈЕЛА ПРОЦВАТ

Рецензент књиге Јован Јањић истакао је да се Дубровачка република увелико ширила захваљујући повластицама и даровима српских владара и српске властеле.

– Народ је ту био православни, па су српски владари подизали православне храмове и манастире. Многе чињенице потврђују да су Срби на том подручју вијековима били под притисцима римокатоличке цркву, што је кулминирало 1333. године – рекао је Јањић. По његовом мишљењу процес католичења интезивирао се у вријеме четвртог крсташког рата када је 1204. године заузет Цариград, а годину дана након тога Дубровник осваја Венеција.

– Српски цар Душан 10. априла 1357. године поклања острво Мљет са православним манастиром пресвете Богородице. И управо у то доба Дубровачка република доживљава највећи успех захваљујући управо привилегијама које је имала од српске државе. Сплет историјских околности није ишао у прилог Србима, а поготову православљу у Дубровнику. Након Косовског боја 1389. године Дубровник успоставља контакт са Турцима и 1397. године од султана Бајазита добија ферман да може слободно трговати по цијелом Турском царству. Након пада српске државе, Дубровник се обавезао на плаћање годишњег харача Турској све до Првог српског устанка 1804 године. Французи заузимају Дубровник 1806. године и двије године касније укидају Дубровачку републику. Након пораза Наполеонове Француске 1815. године одлуком Бечког конгреса Дубровник са Далмацијом бива припојен Аустријској царевини под чијом јурисдикцијом остаје све до њене пропасти самом заслугом и овога подручја 1918. године – рекао је Јањић који је истакао да је у времену Краљевине посебно значајна 1939. година када је створена Хрватска бановина и када Хрвати виде прилику да створе своју државу

– Срби, па и они који су римокатолици постају реметилачки фактор – рекао је Јањић напомињући да аутори прате живот Мата Грацића и кроз његов лик одсликавају прилике у Дубровнику и тамошње Србе међу којима су Руђер Бошковић, Матија Бан, Иво Војводић, Медо Пуцић, Милан Решетар, Мелко Чингрија, Франо Кулишић, Валтазар Богишић, Антун Фабрис, Игњат Јоб, Марко Мурат, Влахо Буковац и многи други.

НЕДЕЉКОВИЋ: СРБИ КАТОЛИЦИ ОДБИЛИ ДА СЕ ОПРЕДЈЕЉУЈУ ПРЕМА ВЈЕРИ

Један од аутора историчар др Саша Недељковић објаснио је да је имао и јак лични мотив, обзиром да је његова мајка рођена Дубровкиња oдрасла у насељу Груж. Он је истакао је да је скоро двадесет година истраживао Србе у Дубровнику.

– Током истраживања схватио сам колико сам мало знао о њима. Срби католици нису користили израз Далмација, за њих то је било – Приморје. Били су под утицајем запада и западне културе. Одбили су да се опредјељују по вјери и зато су платили велику цијену. Од Дубровника су направили центар Срба на приморју. Међу институција посебно је била важна Матица Српска у Дубровнику која је штампала књиге на ћирилици – рекао је Недељковић помињући друштво „Слога“.

– Веома је значајно и друштво „Душан Силни“ на које је највише утицао Мато Грацић као један од челника Срба католика. Он је требао да ангажује омладину у заједничкој борби за ослобођење и уједињење – рекао је Недељковић. Он је објаснио да су Хрвати били агресивни стално притискајући Србе римокатолике.

– Дочекали су споразум Петровић-Мачек, добили власт коју су искористили за хајку на све Србе и Југословене. Дошло је до масовне сеобе Срба који су одлазили у ЈВУО. Мато Грацић је прешао у Београд – рекао је Недељковић. Он је додао да је након Другог свјетског рата настављена хајка на Србе католике од стране партизана који су сматрали да су непријатељи сви они који нису у њиховим редовима.

– Тако су Хрвати успјели да потпуно потисну Србе и сведу их на безначајну мањину – закључио је Недељковић.

САВИЋ: ГРАЦИЋ НАКОН СМРТИ ОСУЂЕН КАО РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ

Адвокат Предраг Савић рекао је да књига не би могла настати без помоћи данашњег предсједника Српског Вијећа националне мањине у Дубровнику проф. др Милорада Вукановића.

– Он је имао контакт са унуком Мата Грацића, иначе угледним дубровачким адвокатом Миљенком Рељићем кога је задњег рата Сплитски војни суд као цивила осудио на 8 година робије. У дубокој старости Рељић рехабилитован и данас живи у Аустралији као политички емигрант – рекао је Савић.

– На Рељићеву иницијативу покренули смо рехабилитацију његовог дједа Мата Грацића и утврдили да је његова одузета имовина и у Београду и у Дубровнику била енормно велика. Сазнали смо да је осуђен као народни ратни злочинац и то након смрти у Дубровнику, зато што је хотел његов коришћен као командно мјесто четника -рекао је Савић и напоменуо да је тема Срба римокатолика исувише велика и да би се њом тек требало позабавити.

– Мато Грацић је био човјек који је волио књижевност и откупљивао је на свим тадашњим аукцијама рукописе и прве штампане књиге. Захваљујући њему сачувана су дјела Јунија Џона Палмотића – рекао је Савић уз напомену да управо по њему једна београдска улица носи име.

Савић је испричао да је постојала амбиција да се сними филм о Грацићу, али због немогућности довођења његових потомака од тога се одустало. Ипак су током два дана снимања у Дубровнику са филмском екипом примјетили да су многи Дубровчани старији од 60 година прилазили др Милораду Вукановићу и слали поздраве „госпару Миљенку“

– То је најбољи доказ да је Рељић добио и да тај некадашњи дух Дубровника и данас постоји – закључио је Савић.

МИЛОВАНЧЕВ: ДУБРОВНИК У ЛАТЕНТНОМ СТРАХУ ОД СРБА ХЕРЦЕГОВАЦА

Саша Недељковић уручио је књигу у специјално урађеној кутији историчару Николи Милованчеву који је истакао да су се Срби католици заправо у 19. вијеку пробудили.

– У периоду 6 и 7. вијека српски етнички простор недвосмислено је обухватао простор уз Јадранско море најмање до ушћа ријеке Цетине. Сви историјски извори говоре да су ти крајеви приморски, а обухватају простор од Котора, Бара, Зетског приморја, Травуније, Захумља и Паганије. Тај простор, укључујући острва Брач, Хвар, Корчулу, Ластово, Мљет је припадао српском народу и српским државама које су ту постојале – рекао је Милованчев који је као рефлексију такве историје поменуо и градњу православне цркве на острву Вис прије стотињак година. Црква није имала дуг вијек, јер је 1964. године је дошло до захтјева да се сруши и подигне споменик борцима НОР-а.

– Тада је дошло до полемике у врху КПЈ и потпредсједник партије Александар Ранковић је рекао да цркву не треба рушити. По мемоарима хрватског политичара Марка Белинића одлуку о рушењу цркве донио је лично Јосип Броз – рекао је Милованчев наводећи да је у Дубровнику увијек владао латентни страх од промјене етничке структуре због чега након разорног земљотреса у 17. вијеку Сенат није дозволио насељавање Срба из Херцеговине.

Готово двочасовни програм надахнуто је водио драмски умјетник Гојко Балетић који је казивао стихове пјесме „Бокешка ноћ“, као и стихове посвећене Антуну Фабрису.

Наступила је Алина из Краснодара и пјевала руске песме.

Промоцији су присуствовали др Ирена Арсић и Предраг Пипер, док Злата Бојовић и Милорад Вукановић нису били у могућности да дођу.

Текст и фото: Трифко Ћоровић