По великој љетној врућини два дана уочи Видовдана у Дому Војске Србије одржана је промоција књиге „Гусле наше свете“ аутора, једног од најбољих српских гуслара и професора музичке школе Мокрањац Славка Јекнића.
На почетку скупа домаћина и његове госте поздравио је Слободан Драшковић, предсједник Савеза гуслара Србије.
– Славко Јекнић је досадашњим уметничким радом који траје преко 35. година постигао значајне резултате као гуслар такмичар, носилац је звања народни гуслар, победник фестивала гуслара Србије и Савезног фестивала српских гуслара. Председник друштва гуслара Филип Вишњић, добитник Златне повеље Савеза Гуслара Србије. последњих десетак година је члан стручног жирија, а од недавно и професор у музичкој школи Мокрањац – рекао је Драшковић и нагласио да је круна Јекнићевог досадашњег рада књига „Гусле наше свете“ у којој је исписао исписао важне странице историје српског гусларства.
– Својим понашањем, ставовима и делима Славко Јекнић представља пример како један народни гуслар треба да наступа и Савез Гуслара је поносан што у својим редовима има и такве чланове. перфекциониста у свему, ништа не оставља недоречено и незавршено, напротив, у послу кога се прихватио Славко даје свој максимум а понекад чини се и више од тога. у данашњим туробним и смутним временима, прегаоци као што је Славко дају наду у лепшу и бољу будућност – рекао је Драшковић додајући да ће са буђењем српске националне свести и духовним препородом доћи ће и до повратка гусала и народне епике на заслужено и важно место које им у српској култури припада.
Биљешка о писцу
Славко Јекнић је рођен 4. јануара 1962. године у месту Крња Јела, општина Шавник, Република Црна Гора. Дипломирани је економиста. Члан је београдске „ЕСТРАДЕ“ ОД 1984. године. Наступао је у ТВ серији „Вук Караџић“, и позоришним представама „Горски Вијенац“, „Буна на дахије“, „Кад се дели срећа и несрећа“ и тд. Славко је познати народни гуслар. Био је првак Србије и Савеза српских гуслара. Пише поезију и прозу. Члан је Српске књижевне задруге и Клуба писаца Чукарица. До сада је објавио следећа издања: роман „СНОВИ И СИНОВИ ИЛИЈЕ ЋИРОВА“ 1997. године, роман „КРСТ ГЛИГОРА МУЧАЛИЦЕ“ 2ООО.године., збирку пјесама „ШАПАТ УСКОЧКИХ ТРАВА“ 2002. године, збирку пјесама „ПОСВЕТА БРАТСТВУ ЈЕКНИЋА“ 2003. године, збирку пјесама „СЛОБОДАРСКА ЗДРАВИЦА“ 2005. године, књигу приповетки „ПЛАНИНСКЕ ТАЈНЕ“ 2008. године, збирку поезије „МЕЛОДИЈЕ СРЦА“ 2008. године, роман „РОДОСЛОВ ЗДУВАЧА“ 2014.године, збирку пјесама „ГОРШТАЧКИ КОДЕКС ЧАСТИ“ 2014.године. Живи и ради у Београду.
О књизи и аутору Славку Јекнићу говорили су проф. др. МИЛОВАН БОЈИЋ, новинар и публициста МИЛОШ МАРКОВИЋ и професор СЛАВКО АЛЕКСИЋ.
У програму су учествовали и мајстори струна – народни гуслари Драшко Малиџан, Милан Мрдовић. Миломир Требјешанин, Славко Алексић и Саша Лакетић.
Свој печат су оставили и етно пјевачи, ученици музичке школе Мокрањац, док су поједине дијелове из књиге казивали драмски умјетници: Миодраг Ракочевић, Марија Масал и Јасна Хинић.
Програм је водила Весна Цветановић.
Из рецензије проф. др. Љубомира Зуковића
Славко Јекнић је један од најпознатијих и, извесно, и један од најбољих савремених српских гуслара. Његово певање уз гусле епских песама довољно је снажно, у изговору правилно и сасвим разговетно. Тако да тим врлинама ове, прилично сложене, вештине у пуној мери одговара њеној основној намени, коју је Вук оценио и изразио овако : „јуначке се пјесме највише пјевају да други слушају“. Оне се, наравно могу и казивати, као што је, примера ради чинио знаменити Вуков певач Тешан Подруговић.
Својом вештином и урођеним даром Славко Јекнић је деценијама доприносио слави наше епске поезије, првенствено оне изворно народне, по свом постању усмене. Какве су, пре свих песме из Вуковог зборника и Његошевог Огледала српског. Али, као и други наши савремени гуслари, певао је и он и новије, ауторске епске песме у римованим десетерцима и осмерцима спеване на народну и за народ, какве су, примера ради, песме најпознатијег песника ове врсте из минулог столећа, Радована Бећировића Требјешког.
У овој, само на први поглед једноставној, а, у ствари, врло сложеној и захтевној вештини и умећу велико искуство и знање стекао је Јекнић бавећи се њоме деценијама. Тога се накупило толико да је он у једном тренутку то своје стечено знање и искуство о гуслама и гусларима записао у књизи коју је назвао Гусле наше свете. Већ из самог наслова књиге, подижући гусле на ниво националне светиње, више је него јасно какав значај њен аутор придаје гуслама, односно, и пре свега, поезији коју уз звук струна певањем казује гуслар. Мислим да је то сасвим исправно осетио и проценио искусни гуслар, какав је, ван сваке сумње Славко Јекнић. Да ништа друго није урађено, осим што је направљен преглед незаобилазних тема и обавеза у проучавању овог незаобилазног српског културног добра, заслужило би пажњу јавности. Уз све то, књига нуди обиље нових података о овој значајној теми те ће књига, зацело, бити од велике помоћи свима онима који крену да се баве о питањима појављивања и рецепције епске поезије у свом традиционалном виду.
У закључку би се могло казати да је ово једна корисна и занимљива књига пуна података и имена, пре свега о гуслама, епским песмама, њиховим певачима и гусларима. Мало је оних који би били позванији и надлежнији да о свему овоме сведоче од народног гуслара Славка Јекнића. Све је то разлог да рукопис Гусле наше свете препоручим за објављивање.
На крају програма гостима се захвалио сам аутор који је дуго и стрпљиво потписивао примјерке своје књиге. Поред велике врућине, остао је жал што је у вријеме промоције ове књиге одржано и књижевно вече посвећено Радославу Братићу што се одразило на посјету оба догађаја.
Ипак, праве вриједности увијек нађу пут до читалаца, а без сумње тај пут ће пронаћи и књига „Гусле наше свете“ која је по ријечима једног од говорника „прави уџбеник за све оне који желе да о овом древном српском инструменту сазнају нешто више“.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Има ли негде да се купи ова књига