• Када је прије 17 година из Требиња кретала на студије у Нови Сад, Сандра Дедијер није ни слутила да ће Факултет техничких наука постати адреса на којој ће градити будућност.

Спремна на сате учења и одрицања током пет година интегрисаних мастер студија, датих у року, иако звучи као филмска прича, неко је препознао и вредновао. Од бруцоша до доктора техничких наука на Департману за Графичко инжењерство и дизајн, Сандра је данас доцент на свом одсјеку, а наставу држи на три предмета.

Како каже, кад је уписивала факултет, радило се о изузетно младом и Департману у развоју. Профил те струке, објашњава, крајем деведестих година постојао је једино у Загребу, због чега се јавила потреба на територији Србије и БИХ за таквом професијом.

„Са Факултета техничких наука дошли су на идеју да оснују такав Департман. Професор Драгољуб Новаковић, данас шеф Департмана и катедре за Графичко инжењерство и дизајн, био је један од кључних особа за развој овог одсјека. Практично га је подигао на ноге у сарадњи са колегама и тадашњим деканом, и уз подршку цјелокупне институције. Департман се брзо развијао и данас представља један од водећих у региону у тој области. Добро је опремљен лабораторијама. Студентима су омогућене практичне вјежбе и врхунска настава. Из сопственог искуства, прво као студент, а потом и са друге стране катедре, учествовала сам у његовом развоју заједно са осталим колегама, на шта сам, искрено, веома поносна“.

Департман за Графичко инжењерство и дизајн, на којем је данас запослена, основан је 1999. године. Сандра је студије уписала 2000. године, као друга генерација тог одсјека. Дипломирала је 2006. године и на том Департману остала да ради као наставни кадар.

Иако је све вријеме студирања имала просјек 9.7. и била међу најбољим студентима своје генерације, када јој је понуђено да остане као асистент, признаје, била je изненађена.

„Изненадила сам се јер нисам вјеровала да нешто такво може да се деси. Али мото нашег Департмана је да се запошљавају људи по заслугама, а не по другим критеријима. Као неко ко је из Требиња студирао у Новом Саду, нисам имала никаквих веза нити познанстава. Све сам остварила на основу свог знања и труда. Имала сам срећу да наиђем на такву институцију гдје се квалитет препознаје и гдје су људи спремни да тај квалитет, рад и труд награде. Зато се и нисам двоумила када су ми указани прилика и повјерење. Представљало је изазов и била је то дефинитивно прилика која се не пропушта!“

Сандра каже да изузев свом залагању, много дугује и професору Драгољубу Новаковићу.

„Он је увијек имао добру филозофију. Хтио је да они који ће га наслиједити и у чијим рукама ће оставити то што је изградио, буду управо кадрови који потичу са тог факултета, који су завршили и прошли читав едукативни процес на самом Департману. Његова идеја увијек је била да људе који вриједе и желе да раде, а притом су заинтересовани и за научно – истраживачки рад, задржи на факултету. Да најбољи наставе ту традицију и стварају будуће, још боље кадрове“.

Од, првобитно студента демонстратора, потом шестогодишњег искуства асистента, те од 2012. године када је докторирала, доцента на Департману, ова тридесет педогодишњакиња објавила је и неколико научних радова, уџбеник, те практикуме за наставу. Рецензент је у часописима „Journal of imaging science and technology“, „Journal of Graphic engineering and design“ и „Зборник радова Факултета техничких наука“. Активно учествује у промоцији науке на манифестацији „Ноћ истраживача“ (2013. и 2015.), те Фестивалу науке (од 2013. до 2017.) у оквиру новосадског Универзитета. Задужена је и за промоцију Департмана кроз радионице намијењене будућим студентима.

Бављење научно-истраживачким радом за Сандру је прилично инспиративно. Међутим, како тврди, рад са студентима и даље представља најљепшу страну позива.

„Ту сам се истински пронашла и то је разлог због кога сам ту гдје сам. Волим да радим с младима, преносим знање, а спознаја да сам допринијела нечијем развоју тешко да може да се мјери са нечим другим. Увијек ме обрадује када неко од мојих студената постане мој колега“.

Факултет на који је закорачила, са још нејасним амбицијама једног бруцоша, омогућио јој је стручно усавршавање и ван Новог Сада. Од Хрватске, Словеније, Чешке, Пољске, Бугарске, Румуније, Словачке до Њемачке, земљама са којима Департман његује изузетну сарадњу. Редовно са студентима и колегама учествује и на многим међународним конференцијама и пројектима, међу којима је незаобилазан највећи Сајам графичке индустрије на територији Европе, ДРУПА у Дизелдорфу.

Сандра се радо одазвала позиву да и у Требињу, родном граду, представи новосадски Универзитет, у оквиру научне конференције „ИРМЕС 2017.“ одржане почетком септембра на Факултету за производњу и менаџмент. Говорећи на тему „Употреба модерних информативних технологија у едукативном процесу графичких инжењера и дизајнера“, ова успјешна Требињка појаснила је колико је образовни процес неопходно обогатити модерним технологијама.

„Рад представља сегмент истраживања који са колегама више година развијамо и проводимо на Департману за Графичко инжењерство и дизајн. Акценат је на увођењу модерних технологија у образовни систем, моделима који су одавно заступљени у свијету и на нашем факултету. Покушали смо да објаснимо да је без савремене информационе технологије више немогуће учити будуће нараштаје“, истиче ова професорица са деценијом стажа, а самим тим и више него јасном перцепцијом како студентима приближити материју.

И премда је Сандрин труд препознат, остаје питање колико се данас вреднује научни рад? Њено мишљење је да још увијек није на завидном нивоу, али полако добија на значају.

„Морамо бити свјесни гдје живимо. Иако се посљедњих година прилично ради на популаризацији науке у Србији и препознају њене вриједности, још све иде спорије него што би требало. Ипак, без обзира на такво стање немам намјеру да се отиснем у иностранство. Волим Србију и генерално ове наше просторе. Никад не реци никад, али за сада сам задовољна и остајем овдје!“

Награда за допринос настави

Сандри Дедијер, 2013. године додијељена је награда „Момо Новковић“ за изузетан рад у настави и едукацији студената. Ријеч је о признању које се сваке године додјељује на Факултету техничких наука у Новом Саду, потакнутом на основу независне анкете завршних студената на територији Србије. Попуњавајући упитник приликом преузимања дипломе, одговора се и на питање: који од асистената је највише утицао на њихов будући живот? Те године Сандра је имала највећи број гласова. Мало прије уручења награде изабрана је за доцента. Иначе, Момо Новаковић био је асистент на ФТН-у, на Департману за математику. Када је трагично настрадао на пословном путу, њему у част, основана је Фондација из које се награђују талентовани студенти и запослени на факултету, за допринос у раду са студентима.

За џепарац на Егзит

Као редован и студент са високим просјеком оцјена, Сандра је имала двије стипендије. Једну из Републике Српске, за студенте који студирају оно чега нема на територији РС, а другу од Министарства науке и просвјете Србије, на основу просјека. Иако на буџету, све вријеме студирања провела је у познатом новосадском студентском дому „Слободан Бајић“. Истиче да није ријеч о најелитнијем, али јесте о њој најдражем дому. Да јој је, како тврди, то најбољи период живота, говори податак да је као студент са изузетним квалификацијама, одбила понуду да пређе у дом боље категорије. Уз стипендије, три године заредом радила је и на Егзиту. Каже, џепарац је то за који је вриједило помучити се!

Нови Сад други дом

Осим у мом Требињу, имам пријатеље и у Новом Саду међу колегама и ван факултета. Често проводимо вријеме у шетњама по Фрушкој Гори. Та врста „алпинизма“ моја је духовна релаксација. Петроварадинска тврђава, биоскоп, позориште, књиге, спорт, једноставан живот и пријатељи, чине да се у Новом Саду осјећам као своја на своме. Упоредо, константно сам у прилици да се стручно усавршавам, што је јако важно у мом послу. И још нешто, мени изузетно важно и што ме радује, је све већи број Требињаца који се уписују на ФТН. Нови Сад постаје популаран и као студенстки град. Радујем се мојим суграђанима, али за оцјену нема протекције!

Маја Бегенишић/Глас Требиња