Куда год да кренете, Невесиње вам и није баш успут, обично у њега идете намјенски. Пут до њега је у најмању руку катастрофалан. А зашто баш Невесиње, многи ме питају?
Поред тога што је Невесиње родно мјесто моје мајке, и што одлазим у њега од кад знам за себе, у њега сам се заљубила на други поглед. Увијек ме је фасцинирао пут, јер из Београда има бога ми да се клацкате до њега. Возачки сам положила у Војводини, али прави возачки испит сам положила возећи до Невесиња. Ту сам се и заљубила у нашу кривудаву Херцеговину, а мајка је дала позитивну оцјену за вожњу.
Немојте да вас обесхрабри што нема путоказа до најљепшег језера, јер јесте драж у томе да се мало сами помучите.
Додуше, ако кренете да тражите Овчији брод, мост, који је једна од атракција Невесиња, саграђен још за вријеме отоманске владавине, заборавите. Осим ако сте луди авантуриста попут мене. Даље се прошетајте до Вјенчац града, одакле се Невесиње најљепше види.Ако сте навијач Партизана, немојте да вас деморалише што се налазите у граду Звездаша. Невесиње не навија за Звезду, Невесиње воли и истински живи за Звезду. Хотел у центру Невесиња се урушава, туга је колико сам једва чекала да порастем да бих коначно и ја излазила у хотел.
Данас нажалост представља, за мене, сву ону рушевину коју смо преживели и која је симбол неких прошлих времена. Немојте да вас и то деморалише, јер најљепше тек слиједи. Дружите се, разговарајте са било ким, људи су онај најдивнији бисер овог града. Клима је у овом делу сурова, па су и људи некако хладнији и дистанциранији од оних на које смо навикли. Као и за језеро, када пронађете пут, упознаћете најдивније људе , са највећим срцем које сам упознала. Моћи ћете да плешете на сред улице у један после поноћи, уз “Прљави плес“ и можда ћете изгледати смијешно, али вјероватно ће вам прићи неко да вас замоли да га научите да плеше.
И ту ће вам постати јасно зашто ипак Латино фрајери имају најбољи осјећај за ритам. Моћи ћете да причате и са продавачицом у пекари, и на твоје баљезгање још ће се и насмијати. Наравно да ми је рекла да су Херцеговци најбољи мужеви за жену, и да ме је разумјела тек онда кад сам рекла да сам Ивкуша из Дрежња.
То је та ваљда чувена реченица која пали када се бацим у филозофијумало више него обично. И наравно када то све прође, и ујутру дођеш себи, спакујеш се и право код “Радана“ на јагњетину, јер поред чувеног Моска,ово је печење провјерени мелем за душу. Наравно да треба да купите чувени сир из мјешине, торотан, поготово ако имате неког блиског из ових крајева. Само у тим случајевима сам могла да видим шта је истинска срећа запакована у једну кесу. За мале паре сам маму поткупила и видела истинску срећу, искрено никада нећу схватити фору са тим сиром.
Елем, док је онакве јагњетине и лозе, не морам ни да скапирам. Нећу баш све да вам кажем, јер Невесиње мора да се доживи. Сакривен и ушушкан подно Вележа, прича приче већ вековима, и не открива их свима. Само оним са отвореним срцем, који чезну за дивљим и питомим причама уз најбољу јагњетину и уз коју чашицу лозе.
Шта год да сте чули о Невесињу, заборавите, отворите срце, уђите у конверзацију са Невесињцима.
Можда ће вам на први поглед изгледати као недоступни, хладни, неприступачни, али не заборавите природу око њих. Када покажете добру вољу, и они показују своју душу као памук, срце врели јуначко, искрен осмијех, и сигурна сам да ћете сами пожељети да се опет вратите.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
