НАСЛОВИ

СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ У ПОХОДЕ: Планинари пјешачили од Билеће до Острога (ФОТО)

  • Билећки планинари су, након године паузе, наставили традицију и отпјешачили на поклоњење моштима Св. Василија Острошког и Тврдошког чудотворца. Претходне године због епидемиолошких мјера изазваних Корона вирусом умјесто под Острог ишли су у Мркоњиће, мјесто рођења Св. Василија .

По благослову билећког пароха Александра Грчића група од дванаест планинара (њих једанаест из Билеће и један из Невесиња) кренула је из порте саборног храма Св. Саве из Билеће преко Златишта до цркве Св. Петке Параскеве па брдом даље до цркве на Валу те наставили асфалтном стазом даље…

 

Нога за ногом, кораком најслабијих у групи, без одмјеравања снаге и такмичарског духа сви смо се држали колоне. Пролазили смо добро знаним стазама, јер већина ходочасника је овај пут прешла више пута, неки чак и сваку годину од 2014. године када је ПД ,,Коритник” почео да организује ходочашћа у част острошког и тврдошког чудотворца.

 

Пут је протицао мирно, у причи и молитви, сјећању на ранија ходочашћа и благодати коју су нам Господ Бог и Св. Василије подари на тим путовањима и послије њих. Незаобилазни су били разговори о одласцима на литије и одбрани светиња које су заувијек обиљежиле и у нашем вијеку васкрсле и оснажиле вјеру православног живља цијеле Црне Горе, Херцеговине и свих дијелова свијета гдје се српски православни народ окупља у славу Бога живога.

Асфалтним путем и макадамаским стазама дошли смо до старе одреднице Подбожура. Подбожур је мјесто гдје су мошти Св. Василија 12.5.1997. одмориле на путу од Острога до Његове родне Херцеговине, манастира Тврдоша гдје се и замонашио Стојан Јовановић, син јединац Петра и Ане Јовановић и добио име Василије. Управо на ливади иза тога мјеста разапели смо шаторе и наложили ватру.

Наредног дана у раним јутарњим сатима наставили смо даље. Корак за кораком, не слушајући уморна стопала, жуљеве и сва она искушења која се знају поткрасти на ходочашћима, ишли смо даље. Поред пута остајале су старе камене куће, језеро Слано, брана, Никшићко поље, Царев мост а ми смо наставили пут Бјелопавлићке равнице. Од првог погледа ка острошким гредама манастир изгледа као мала бијела тачка у сивилу и оштрини камена.

Кривудавим путем који се пробио кроз горостасне кршеве и брда, полако се приближавамо Доњем манастиру, одакле настављамо даље до Горњег манастира гдје се налазе мошти Св. Василија. Некаква посебна радост прелива се у срцима, очи засијају од неких необјашњивим суза, неког чудног благостања и мира… Нека је осјећања напросто немогуће описати, посебно када се приближавате да приступите моштима Св. Василија. Ти осјећаји не могу стати у ријечи, они постају молитва благодарности за све оно чега нас је Св. Василије удостојио кроз овај пут и све одласке Њему.

Текст и фото: Тијана Тркља

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар