• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
ОГЊЕН КАНДИЋ: Нека покајање, а не чедоморство буде ваш слободан избор
СЛОБОДАН СТАВ: МАКЕДОНСКАТА ЉУБОВ
Херцеговачки корпус Војске Републике Српске красило витештво
У Београду обиљежено 30 година од оснивања Херцеговачког корпуса (ФОТО)
ЦРВЕНЕ РЕКЕ: Промовисана нова књига Радована Ждрала
У Новој Гајдобри прикупљено више од 200.000 динара за изградњу храма
Првооткривени средњовјековни натпис на подручју општине Пљевља
НАЈБОЉЕ ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Kако се прави сок од жалфије (ВИДЕО)
ТЕКЛИНО ЗВОНО ОДЈЕКУЈЕ СА ЗУБАЦА: Прва литургија у обновљеном храму у Орашју (ФОТО+ВИДЕО)
НЕМАЊА ДЕВИЋ О ДАНУ ПОБЈЕДЕ: Како су комунисти „ослободили“ Зеленгору?

Слава му и милост – тамо гдје све могуће, билећки планинари традиционално пут Острога

Датум 06. 05. 2017.
Уређује : Слободна Херцеговина

Ходити стазама православља, значи ићи путем срца и вјере, баш онако како су то чинили наши стари, те су ходили Светоме Василију под Острошку стијену на поклоњење. Вијекови су пролазили и мијењали облик и обличје земље, ума и разума човјечијег, само се вјера и љубав у Бога који проговара преко својих светих не мијења, јер и дан данас ходочасници хрле острошкој пештери да Богу и Светоме Василију заблагодаре за сва добра која им је дао и затраже помоћ за све невоље и искушења у које их је живот бацио. Свјесни одговорности према својој православној цркви, према свом унутрашњем бићу, нашим прецима и потомцима, билећко планинарско друштво „Коритник“ четврту годину за редом организује дводневно ходочашће херцеговачком митрополиту – Острошком и Тврдошком чудотворцу, Светоме Василију.

Слијева на десно, горњи ред: Милован Бјелетић, Ратко Јокановић, Милан Уљаревић, свештеник Александар Грчић, Слободан Радовановић; доњи ред: Сенко Уљаревић, Срђан Савић, Марко Баћевић, Милан Лозо, Тијана Тркља, Мирјана Сворцан, Гордана Тркља и Ивана Табаковић

Аутор: Тијана Тркља
Фото: Срђан Савић, Слободан Радовановић
Извор: Слободна Херцеговина

Како је то пракса у овоме друштву, почетком маја се пјешачи од Билеће до Острога, ове године бројнија екипа у односу на претходну и још на све то подијељена у двије секције: бициклистичку и шетачку, кренула је након молитве из цркве Светога Саве пут Острога. Јутро није обећавало лијепо вријеме, а ни метеоролози га нису најавили, отац Аалександар с чијим благословом смо и кренули из саборишта билећке цркве, на поласку је рекао: „Покиснућете као мишеви.“ , што је наставак дана и посвједочио. Од цркве преко Златишта, па до цркве Свете Петке на брдашцу изнад града, па стазама, како их локално становништво зна звати „малбора и ронхила“ због кријумчарења цигаретама, дошли смо до граничног прелаза. Из Херцеговине без кише с облацима уђосмо у Црну Гору гдје киша не зна стати. Ем што пада, ем што дува вјетар, а ми једни иза других шћућурени као пилићи у оне кабанице, а боје кабаница нам и јесу биле разнолике, па смо се само по томе познавали док до цркве на Валу( стијени) нисмо дошли. Хладноћа се већ била фиксирала под нокте, а у цркви на предаху сачекало нас је и послужење, које је обезбиједио Неђо Комненић у своје лично име и име својих мјештана.

Са Вала смо наставили даље, киша је почела још јаче да пљушти, видио си само испред себе, док су капљице ударале по лицу, јер их ни кабаница ни кишобран ношене вјетром није могао зауставити. Негдје мало прије него што ћемо скренути с главнога пута на стару аустријску стазу, били смо приморани да се склонимо у кућице с стране и да се они који су већ добро били покисли пресвуку.

Пут са двије паузе у аустријским тунелима, наставио се до Подбожура. Киша није престајала. Прије него што ћемо доћи у камп, свратили смо у локалну кафану да се малко огријемо, јер смо знали да од ватре у кампу нема ништа. Након што смо се утоплили и наставили према кампу, киша је престала, небо се разведрило добивши неку румену боју с великом дугом преко.

С обзиром да су бициклисти стигли раније, поставили шаторе. Након што смо дошли у камп, неки су одмах отишли да се одморе, док су други наставили дружење у комбију, јер је било рано за спавање. Вече пуно анегдота и смијеха потрајало је негдје до десет сати, а онда смо се разишли.

Цијелу ноћ је падала киша, а негдје пред зору је престала, готово пред полазак. Небу се није знало, ни да ли ће бити ведро, ни да ли ће бити кишовито. Од Подбожура до језера Слано наставили смо пјешице, а ту смо направили паузу за доручак, па онда се спустили до бране и наставили даље путевима књаза Николе према Титограду, данашњој Подгорици. Ти стари путеви којим су галопирали сердари и перјаници отворили су лепезу црногорске историје, оне историје и оног времена када су црногорски главари сматрали да је Црна Гора посљедњи неосвојени остатак средњовјековног Српског царства и центар у коме ће се то царство обновити. Вријеме је друкчије показало и разлистало историју, а тек улази у мутно вријеме у коме се слова једва познају и мимо свих фонетских остатака рашчитавају, али то су приче за неко друго причање и теме за неке друге поводе, нама је прича о историјској Црној Гори и времену Петровића била једна од тема док смо газили Никшићким пољем до самога изласка из Никшића, до Царевога моста. Занимљива је прича о изградњи овога моста, чију изградњу је помагала и Русија, тако што је слала жито које се дијелило радницима у виду дневница. Царев мост широк је 270 метара, а висок чак 13 метара. Оно што га посебно издваја су сводови, којих има чак 20 и то 18 великих и 2 мала. Замиљиво је да је књаз Никола наредио да се овај мост позлати, а то је урађено тако што је у сваки стуб уграђен по један златник. Величанствен мост коме само Ђурђевића Тара може парирати.

Од Царевога моста, наставили смо старим путем иза брда, готово да је сваки корак пјевао ону стару црногорску химну: „Онамо, намо за брда она…“ јер брдима никада краја, кривина за кривином, литица за литицом, а стопала отекла од пјешачења, са болом од кога су и сузе знале да се сврте, али да не падну – жељно је ишчекивала ону острошку литицу и гдје се Острог попут бијеле голубице свио и гледа на главу Зете. Мајско сунце пржи образе, а корак за кораком се вуче, све до онога момента када се у даљини на врху брда указало то мјесто које исписује невјероватне приче.

Физичке снаге никада није било мање, док нас је узбрдицама водила снага вјере, она снага која нас је на ову стазу и повела. Само рука Божија када чува и рука Божија када поведе сви здрави и живи дођемо тамо гдје смо се и запутили. Стигли смо прије него што смо очекивали, да смо и на Вечерњу молитву са малим закашњењем стигли. Умор се исписивао на образима, али и неки посебан сјај је искрио у очима. Напросто недокучив ријечима и необјашњив природи, само онај сјај који унутрашња радост зна у поглед исказати, али се не да описати, нити објаснити.

Пред залазак сунца, стигли смо у Горњи манастир, захвални Богу и Светоме Василију што смо сви који смо кренули стигли Њему, коме смо се запутили. Приступили смо манастирској пештери, гдје je молитва већ била завршена, али монах када је чуо како смо дошли, одмах нам је прочитао молитву за здравље и заштиту од свих демонских напасти.

Пријатна мајска вече спустила се док је испред манастира брујио пјесма у част Дјеве Марије и Светога Василија. Ту између камених брда, гдје љепота лица цвјета из морала, а не из руха, пред олтаром испод самог неба, иза нас је остала још једна прича и изрекла се још једна искрена молитва. Пут ка Христу је пут који одступа и противи се земаљској трулежној логици, то је онај пут који нас опомиње и који нас учи, да је Он због нас и у име нас и због наших гријеха поднио највећи бол у човјечанству зара нашега спасења. Ту наслоњени на камен, између неба и земље, на том мјесту чуда, гдје молитва чистога срца отвара врата раја утонули смо у сан под ведрим небом у заштити Светога Василија.

И прије него што је пала прва јутарња роса, пробудили смо се, како бисмо на вријеме стигли на молитвено сабрање. И док су звона звонила, најљепше што могу и најљепше што знају, као да их је пратила она императивна реченица: „ Заљуљај звона, нек Васкрс јаве“ молитва је почела. Они који су се спремали за причешће припремили су се и након што смо се поново поклонили Светоме Василију, спаковали смо ствари и кренули пут Доњега Манастира на доручак и пут нашега града на обали језера. Прије него што смо кренули, сачекао нас један подгоричанин Предраг Петрићевић Цицко, који је вече прије обезбиједио за свакога ходочасника по пар ципела, да и сљедеће године можемо још чвршћим кораком газити у кожним ципелама овог подогоричког бутика „ Ела и Гуливер“.

Прије подне кренули смо из Острога, а Петровиће нисмо могли проћи, а да не свратимо код оца Арсенија у Косијерево и поклонимо се честицама моштију Светога Луке. Одатле смо наставили пут Билеће, гдје смо се на мјесту на коме смо се састали и растали, са надом да ћемо и сљедеће године у што већем броју почетком маја на још једно ходочашће заједно кренути.

И најмлађи пјешаче у част Светоме Василију

Билећко планинарско друштво „Коритник“ не зна за године када је у питању чланство, функционише по оном принципу, као – Човјече не љути се – од 7 до 77, па је двије претходне године с нама пут Острога пјешачила дванаестогодишња Александра Ана Дамјанац, а ове године осмогодишњи Сенко Уљаревић возио је бицикл до Острога.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • ПУТЕМ ПОКЛОЊЕЊА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ: Билећки планинари пету годину у низу пјешачили до Острога
    ПУТЕМ ПОКЛОЊЕЊА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ: Билећки планинари пету годину у низу пјешачили до Острога
  • МИТРОПОЛИТ ЈОАНИКИЈЕ: Усвојили су резолуцију о Сребреници, а гдје је Јасеновац? Гдје је Јадовно? Гдје је Велика?
    МИТРОПОЛИТ ЈОАНИКИЈЕ: Усвојили су резолуцију о Сребреници, а гдје је Јасеновац? Гдје је Јадовно? Гдје је Велика?
  • СНАГА ВЈЕРЕ: Билећки планинари трећи пут се поклонили моштима Светог Василија! (ФОТО)
    СНАГА ВЈЕРЕ: Билећки планинари трећи пут се поклонили моштима Светог Василија! (ФОТО)
  • СЛАВА МУ И МИЛОСТ: Прије 25 година Светог Василија на кољенима дочекало 100.000 Херцеговаца (ВИДЕО)
    СЛАВА МУ И МИЛОСТ: Прије 25 година Светог Василија на кољенима дочекало 100.000 Херцеговаца (ВИДЕО)
  • Билећки каратисти кренули пјешке до Острога
    Билећки каратисти кренули пјешке до Острога
  • КУСТУРИЦА: После сканидарања Новаку „Плати порез…“ схватио сам да је у Србији данас све могуће!
    КУСТУРИЦА: После сканидарања Новаку „Плати порез…“ схватио сам да је у Србији данас све могуће!
  • СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ У ПОХОДЕ: Невесињски планинари пјешачили 150 километара до Острога
    СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ У ПОХОДЕ: Невесињски планинари пјешачили 150 километара до Острога
  • СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ У ПОХОДЕ: Планинари пјешачили од Билеће до Острога (ФОТО)
    СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ У ПОХОДЕ: Планинари пјешачили од Билеће до Острога (ФОТО)
  • Ходочашће: Билећки планинари у походу Светоме Василију  (ВИДЕО)
    Ходочашће: Билећки планинари у походу Светоме Василију (ВИДЕО)
  • Билећки планинари на "крову" Црне Горе (ФОТО)
    Билећки планинари на "крову" Црне Горе (ФОТО)
О аутору
  • google-share
Previous Story

СУБОТИЦА, 8. МАЈ 2017: Књижевно вече Гојка Ђога

Next Story

БАКА ДАНИЦА ОД СВИХ ОСТАВЉЕНА: Трагична судбина праве Косовке-Девојке наших дана

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

ОГЊЕН КАНДИЋ: Нека покајање, а не чедоморство буде ваш слободан избор

Posted On 20. 05. 2022.

СЛОБОДАН СТАВ: МАКЕДОНСКАТА ЉУБОВ

Posted On 19. 05. 2022.

Херцеговачки корпус Војске Републике Српске красило витештво

Posted On 19. 05. 2022.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

Nije Sandžak nego je Raška!!!

Posted On 14. 05. 2022.

[…] и Архива Србије. Из...

Posted On 13. 05. 2022.

[…] Преузето са:...

Posted On 10. 05. 2022.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...