• Глумица Слобода Мићаловић истиче да је снимање филма „На млијечном путу“ било веома напорно, али да је након прегледаног материјала захвална што јој је пружена прилика да буде дио тог пројекта.

„Моника Белучи је направила фантастичну улогу, заједно са Емиром Кустурицом“, истиче Мићаловићева за Срну и напомиње да јој је Кустурица понудио улогу какву до сада није играла.

Према њеним ријечима, „до сада је углавном глумила у одређеним шаблонима којих се заситила, док је улога у овом филму нешто сасвим другачије“.

Мићаловићева, која тренутно борави у Андрићграду и снима посљедње сцене филма, објашњава да је филм састављен из три приче, али да се ништа не прекида.

„Глумим жену која је емотивно несигурна, наизглед јака, посебно физички, јер је бивша гимнастичарка, али када су емоције у питању – то је мало теже. Она живи са мајком и продаје војницима млеко, а има брата који је плаћени снајпериста у Авганистану“, појашњава Мићаловићева.

У једном тренутку, жена коју игра заљубљује се у Косту, мљекаџију, човјека који купује млијеко за војску. Онда добија наредбу од брата да му пронађе жену, да би се оженио када се врати, а она пронађе у логору особу коју игра Моника Белучи.

„Наизглед је све у реду, док не примети да човек у кога је заљубљена и за кога жели да се уда – воли другу“, појашњава Мићаловићева и наводи да тада почиње заплет и сукоб између двије жене.

Слобода Мићаловић напомиње да је „све време живела овај филм и први пут осетила да јој је свака ћелија била укључена“, те да су „концентрација и енергија увек биле присутне, а то се ретко дешава“.

Она истиче да је „дар који има Емир Кустурица редак и да је немогуће не поклонити се таквом дару“.

„Овде се препознају и људскост и унутрашња страна. Он је благ човек, брижљив за целу екипу. Одавде носим божанствено искуство и трудим се да запамтим сваки секунд који сам провела на снимању, пре свега из професионалних разлога. После оваквог пројекта нећу пристајати на било какве компромисе, јер једино тако може да се направи добра ствар. После оваквог филма, јако је тешко кренути даље, а сигурна сам да не може да буде на истом нивоу, као што је овај“, оцјењује Мићаловићева за Срну.

Слобода Мићаловић истиче да их је Белучијева „пустила у свој свет“, па су „успели да се и приватно упознају“.

„Сада, кад смо одвојени, често се чујемо. Сви ти врхунски уметници, који су остварени, који знају где им је место, који немају потребу да се било коме доказују, јако су вредни и једноставни“, каже Мићаловићева, која истиче да је овај филм за њу животна и професионална школа.

Мићаловићева истиче да је Требиње завољела као свој родни град, а да би и у Вишеграду вољела да живи, јер има значајно мјесто, а то је Андрићград.

„Страшно сам заволела Требиње, подједнако као град из кога потичем, а то је Лесковац. Нимало ми се утисак не разликује, доживљаји, толико дивних људи на једном месту, квалитетних, мудрих. Они мене доживљавају као да сам њихова суграђанка, чак често кажем да сам од њих добила споменик за живота, а то је `Анђелкина капија`. Сад већ имам дивне пријатеље, са којима сам остала у контакту. Волела бих да имам нешто своје и да у једном тренутку будем пар месеци у Требињу“, прича Мићаловићева.

За Вишеград каже да има неодољив мост, који никога не оставља равнодушним.

„Била бих јако срећна да живим у Вишеграду јер ће овде, захваљујући Емиру Кустурици, долазити познати и значајни људи, врхунски професори који ће држати предавања. Овде су људи гостољубиви, дочекали су нас као прави домаћини. Дрину обожавам. Јуче смо имали пловидбу и уживали“, наводи Мићаловићева.

Извор: Срна