• Свето Преображење Господње, слава града Требиња, никад величанственија, достојанственија, бројнија, бар колико ја памтим.

ФОТО: ЖЕЉКО МИЛЕТИЋ Извор: Туристичка организација Требиња

Ријека људи пролазила је градским улицама одмјерено и тихо, обједињена молитвом и духом великог празника. Чини се да је синоћ свако ко се нашао у граду изашао на улицу, посебно да испрати свечану празничну литију.

Младо и старо, дјеца и родитељи, посјетиоци из сусједних градова, познате личности, случајни намјерници или пак туристи сви су се слили у фасцинантну литију улицама града, једну огромну колону којој се крај није надзирао. У томе их није могла омести ни тешка августовска спарина која је била готово неподношљива. Зној се сливао низ лица људи, али они су стрпљиво чекали да се придруже тој величанственој маси обједињеној вјером и духом у којој коначно нису битне наше свакодневне разлике ( политичке,физичке, имовне и све друге ).

Пролазећи обалом Луке Вукаловића у сјенци Дучићевих јабланова, док је с друге ријечне обале допирао божанствени глас хора, као са другог свијета, помислих да за нас још увијек има наде да се преобразимо, доведемо толико погрешних ствари на своје мјесто, постанемо бољи. У тренутку ми је читав наш град са црквеним хором на другој обали, празничном литијом предвођеном никад већим бројем дјеце и свештеника у бијелим свечаним одорама, мирисом тамјана и дивним црквеним појањем, изгледао као једна велика Црква. Помислих да само вјера и дух празника могу тако да нас уједине, иако нам вјера није понекад права, али кад приступиш светњи и са много људског колебања, постајеш њен неодвојив дио.

На Тргу Слободе литија је завршена скромном и дивном бесједом владике Димитрија, који нас је позвао на заједништво и разумијевање, да бринемо једни о другима јер “ брат јесте чувар брата својега“. Да на свијет и људе око себе гледамо очима дјетета, а не с Кајиновом завишћу. Није било ватрених политичких говора који обично изазову одушевљење једних и негодовање других. Сви смо били само једно, становници или љубитељи овог града.

Овакав јединствен дан није се могао љепше завршити него концертом Калиопи, музичке диве чији раскошни и моћни вокал нешто што вас дирне до сржи. Свака част ономе ко се сјетио да баш Калиопи одржи свој први концерт у Требињу за славу града који претендује да буде град културе и туризма. Сједећи под стољетним платанима уз благи повјетарац који је пријатно расхлађивао и слушајући невјероватне скоро оперске бравуре Калиопиног гласа, могао си осјетити као да ,на тренутак, додирујеш небо.

ДАРКА ДЕРЕТИЋ