• Недавно су уручени Уговори о стипендирању најбољим студентима у Републици Србији са Универзитета у Новом Саду у школској 2016/17. години. Стипендије додјељује Фонд за младе таленте Републике Србије, а Херцеговци су веома поносни на чињеницу да је међу 318 најбољих студената чак петоро из Невесиња. У разговору за СХ најперспективнији Херцеговци говоре о својој и будућности завичаја, а први у серијалу је Слађан Аћимовић, студент четврте године Факултета техничких наука у Новом Саду, на смјеру Електроенергетски системи са просјечном осјеном – 10,00

Слађан Аћимовић који у свом досадашњем образовању не зна за оцјену мању од 10 каже да му у материјалном смислу ова награда много значи.

– Ради се о великој суми новца за једног студента. Међутим, доживљавам је и као награду за досадашњи успјех, али и подстрек да са још већим ентузијазмом наставим даље.

Да ли сте током досадашњег школовања освајали награде и које?
– Током основне и средње школе учествовао сам и постизао значајне резултате на регионалним, републичким и државним такмичењима из математике и физике. Као студент у два наврата добио сам награду Универзитета за изузетан успјех у току студија.

Припадате ратној генерацији дјеце рођене у слободарском Невесињу. У којој мјери је средина из које потичете допринијела оваквим резултатима. Колики је утицај невесињске гимназије?
– Невесиње је одувијек било расадник талената. У невесињској гимназији радисе веома озбиљно. У претходних десетак година Невесињци су доносили медаље чак и са свјетских математичких олимпијада, чиме се не могу похвалити ни неке много веће општине или градови. Свакако ме такви успјеси мотивишу и имају велики утицај на мене. Не знам каква је ситуација на осталим универзитетима, али у Новом Саду, невесињски (и херцеговачки) студенти су међу најуспјешнијим без обзира да ли је ријеч о природним или друштвеним наукама.

У којој мјери родитељи могу да помогну Ваше школовање?
– Родитељи су ми од самог почетка школовања највећа подршка у сваком смислу. Помажу ми материјално, али и савјетима и неизмјерном подршком у свему што радим.

Какви су Ваши планови након завршетка студија?
– Нисам сигуран шта ће бити када завршим студије. Ове године планирам да завршим основне студије, а затим ако све буде по плану, упишем и мастер студије. Искрено, волио бих се вратити у Херцеговину, али како сада ствари стоје веће су шансе да се то неће десити.

Постоји ли начин да Херцеговина искористи Ваше знање. Шта би требало да се промјени у Херцеговини да би млади људи попут Вас градили будућност на родној груди?

– Источна Херцеговина према посљедњем попису броји око 65.000 становника. Ако узмемо у обзир велики број студената који је пописан да живи тамо, а након студија ће наставити свој живот негдје друго, као и број оних који су пописани, а живе у иностранству, јасно је да је ситуација у цијелој Херцеговини – катастрофална. Да би се Херцеговина спасила од изумирања, мора прије свега покушати  да задржи и врати своје младе и школоване људе. Наравно да они који су међу најбољим студентима на својим факултетима имају шта понудити Херцеговини. Ипак, тренутно је при аплицирању за већину радних мјеста у Херцеговини најважније питање да ли си члан странке и ако јеси колико си активан у носању застава, врбовању људи да гласају и слично. Људи који тренутно „ведре и облаче“ у Херцеговини размишљају искључиво о себи као индивидуи, гледајући личну корист. Да размишљају бар о својој дјеци запитали би се с ким ће њихова дјеца живјети за коју деценију ако наставе да партијским запошљавањем тјерају младе и способне људе. Они су највећи, али не и једини кривци за овакво стање. Дио кривице је и на младима.Има и оних који по сваку цијену желе да живе у великом граду, иако ни тамо немају ништа боље услове за живот него код куће.

Шта бисте поручили садашњој генерацији невесињских средњошколаца, а шта Вашим некадашњим учитељима и професорима?

– Средњошколцима бих поручио да уписују факултете који нуде занимања која су актуелна на тржишту рада. У данашњем друштву нико никоме не може гарантовати посао. Да би уопште имали шансу за запослење треба бирати факултете који су условно речено „тежи“ и изискују одређени напор и одрицања. Учитељима и професорима бих се захвалио за пружено предзнање, али и још више за то што су нас научили да морамо да учимо и радимо.

Да ли сте члан Удружења Херцеговаца у Новом Саду и ако јесте колико Вам значи дружење са земљацима?
– Нисам члан удружења, али слободно вријеме углавном проводим са земљацима из Херцеговине.

Трифко Ћоровић / Слободна Херцеговина