Сине, јесте ли прешли границу? Немој да вам отворе оно!
-
Ако је икада постојала сумња да ме неко прислушкује сада је и дефинитивно отклоњена. Да ми је неко од народне милиције којим случајем читао поруке у мобилном телефону док се враћам из Херцеговине за Србију имао би потпуно право ма ме приведе и саслуша.
Пише: Владимир Чубрило
Извор: Слободна Херцеговина
Јасно ми је да се родитељи брину кад им дјеца негдје путују (мада, ја сам стара дртина, па…), али не знам зашто је та граница (а никада гранични прелаз) толико битна. Мјесто радње – гранични прелази Вардиште-Котроман.
Кад год да кренем и како код да путујем стижу поруке. Да неко чита помислио би да је то озбиљан криминал, а не торба са мало сира, кајмака, теглом домаћег меда.
Мајка: „Сине, јесте ли прешли границу?“
Ја: „Мајко, близу смо.“
Мајка: „Јави кад пређете! Немој да вам отворе оно!“ (оно је било нешто за тетку, више се и не сјећам шта.)
Ја:“Мајко прешли смо границу, све је у реду.“
Мајка: „Добро мој сине, само нек нису отварали торбе, шта знам.“
Ја: „Кажем ти све је у реду, сад могу мало и заспат’.“
Мајка: „Доћи ће неко по оно. само ти то чувај код себе, док ти се неко не јави.“
И ја се ту већ упецам у питања, потпитања: Шта? Ко коме шаље?
Ја: „Значи јавиће се неко?“
Мајка: „Ништа ти не брини, битно је да сте прешли границу.“
Застанем мало па се замислим, што је битно да смо прешли границу?! Није то једина граница на овоме свијету. Кад сам прелазио неке мало даље границе само би рекла да се јавим кад стигнем, али за ову увијек морам нагласит да сам је прешао.
Једном приликом нас четворо путујемо колима, стајемо на граничном прелазу Котроман. Легло ауто до црне земље. Узео документа припадник државне граничне службе па се измаче, загледа ауто, види претоварен и упита са симпатичним босанским нагласком: „Јаране, што је ово легло ‘вако?“
Рекох: „А ево био Божић па мало меса, сира, кајмака, купуса… „
„Јеси ли ово потјерао и онај камен што притиска купус?“
Није му се чудит. И не знам зашто је та граница толико битна, је ли нам то граница свих граница или смо одавно прешли границу?! Стижемо…Стиже и порука. Мајка: “Немој ти оно отварат док ти се неко не јави!“