• Две деценије након потписивања мировног споразума за БиХ све се чешће тражи његова измена, док Бошњаци желе централизовану државу

КАДА је у америчкој војној бази “Рајт Петерсон”, пре две деценије, потписан Дејтонски мировни споразум, којим је заустављен троипогодишњи рат у БиХ, Срби су били најмање задовољни. Иако су тада добили свој ентитет са значајним овлашћењима – Републику Српску – они су осим губитка великог дела територије коју су држали под контролом натерани у заједничку државу коју нису желели и стављени под протекторат оних који су их бомбардовали. Данас, када “распакивање” Дејтонског споразума увелико траје, Срби су ти који га грчевито бране и чувају, док Бошњаци, потпомогнути делом међународне заједнице, чине све да га измене не би ли укинули РС и добили централизовану националну државу.

Да ли ће у томе успети и каква је будућност државе која је настала потписивањем овог документа?

– Фасада “Дејтона” се одржала – каже Душан Пророковић, директор Центра за стратешке алтернативе. – БиХ је једна држава, са два ентитета и три конститутивна народа. Такође, функционише и тројно председништво као колективни орган. Међутим, ђаво је у детаљима. Много тога је у “Дејтону” мењано, и то на штету српских интереса. На пример, када говоримо о два ентитета, често се превиђа Дистрикт Брчко са оригиналним статусом и посебним овлашћењима. Затим, ту је и преношење овлашћење на централни ниво, чиме је Српска системски развлашћивана.

Историчар Чедомир Антић оцењује да се Дејтонски споразум показао као најбоља мера компромиса и равнотеже. Али и он подсећа на то да је систематски мењан на начин који је био дубоко неуставан и недемократски.

ЂУРИЋ наводи да је Србија оштро против било каквог наметања или једностраног диктирања одлука и решења за ситуацију у БиХ и било какав облик мајоризације једног народа над другим народима није прихватљив. – Србија, као један од гараната спровођења Дејтонског споразума, има дугогодишњу принципијелну позицију: да је унутрашње уређење БиХ могуће мењати уз сагласност сва три конститутивна народа. Србија жели да се БиХ гради и развија, уз поштовање стечених права три конститутивна народа и два ентитета, и зато ће Сарајеву и Бањалуци у томе наставити да пружа несебичну подршку.
– Током првих десет година након стварања дејтонске БиХ, Република Српска, а са њом и Федерација БиХ, лишене су чак 64 овлашћења, а само три су укинута у складу са уставом – наводи Антић. – Штавише, многи представници САД и ЕУ су јавно говорили да је циљ укидање РС и асимилација српског народа. Промене су, наводно, мотивисане већом функционалношћу БиХ, али у ствари негирају њену мултиетничност и право РС да буде чак и федерална јединица БиХ. Процес преношења надлежности током последњеих десет година је прекинут, али је РС под сталним притиском.

Наши саговорници сматрају да би насилна измена Дејтонског споразума и укидање Републике Српске изазвали отпор српског народа.

– Уколико дође до насилног рушења Дејтонског споразума, сигуран сам да ће се народ поново ујединити у одбрани – каже Антић. – Уверен сам међутим да, уколико дође до насиља, војска и народ неће морати да се бране само од бошњачке војске. Тада ће Српску напасти и оне велике силе које дозволе рат – дакле САД и Британија.

Иначе, Србија је један од гараната Дејтонског споразума и доследно се залаже за његову примену и очување.

Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, каже да је Дејтонски споразум несумњиво донео мир, а Републици Српској могућност да самостално одлучује о многим питањима.

– Србија у Дејтонском споразуму и даље види шансу за сарадњу са свим државама у региону – наглашава Ђурић, који је био и специјални изасланик премијера Србије Александар Вучића на конференцији у Бањалуци поводом обележавања 20 година Дејтонског споразума. – То смо, између осталог, показали и на делу заједничком седницом двеју влада у Сарајеву и на недавној донаторској конференцији у Сребреници. Искрена рука помирења премијера Србије Александра Вучића свим народима у БиХ и отвореност за сарадњу са Републиком Српском и Федерацијом БиХ, на потпуно равноправним основама, је шанса коју сви у региону треба да искористе. Србија очекује да у свим политичким структурама, и на нивоу ентитета и на нивоу заједничких институција БиХ, наиђе на подршку за овакав свој став. Шанса да се са Србијом гради боља будућност представља прилику која и у економском смислу има озбиљне, позитивне и далекосежне последице.

Ђурић, такође, истиче да је Србија уз српски народ преко Дрине и наставиће да га подржава, уз поштовање међународних оквира који су тим споразумом утврђени.

Извор: Новости.рс / Љиљана Бегенишић