Сабор Коњичана у Зрењанину: Стан Неретво, стани водо
-
Након саборовања у Новом Саду претпрошле и Београду прошле, ове године Коњичани су се окупили у Зрењанину,на сада већ традиционалном Коњичком сијелу,које је одржано 28.новембра у хотелу „Војводина“ у граду на Бегеју.
Текст: Миливоје Бештић
Фото: Сретен Самарџић и Миодраг Манигода
Извор: Слободна Херцеговина
Том приликом обиљежено је 70 година од колонизације Срба у Банат и Војводину, али како истичу у Удружењу Коњичана, „ово је наша морална свеза и обавеза да чувамо коријене,традицију и успомену на стари крај“.
Поздрављајући учеснике сабора пристигле и више градова Србије и Републике Српске,понајвише из Новог Сада и Београда, предсједник Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори Милорад-Мишо Лазаревић је подсјетио да је у годинама након Другог свјетског рата на мјесто 300.000 протјераних Нијемаца, у Војводину насељено око 250.000 Срба,међу њима и знатан број Коњичана,највипше у Равни Тополовац,Житиште,Сечањ,Зрњењанин и друга банатска мјеста.
-Не знамо тачну цифру колико је дошло наших очева, и дједова, али да смо пустили коријене у овој благословеној земљи,јесмо и то дубоке-истакао је Лазаревић.
Он је указао на најзначајније активности Удружења у протекле двије и по године од оснивања и позвао на веће учешће у раду Удружења,нарочито окупљање младих.Посебно је захвалио јереју Милану Бужанину из Коњица и протојереју Лазару Манигоди из Београда на моралној,организаторској и свакој другој подршци у оснивању и активностима Удружења.
Долазећи из Коњица, свештеник Милан Бужанин је прениио поздрав малобројних преосталих коњичких Срба и најавио да ће 2016.година бити у знаку реконструкције Цркве Светог Василиа Великог у Коњицу, а поводом 130 година од оснивања Храма. -Коњичка црква је саграђена 1886.године,за само годину дана, и тада је у овом граду на Неретви живјело свега 400 Срба, колико их је остало и данас-нагласио је свештеник Бужанин.
Он је рекао да је,након ратних оштећења, црква добрим дијелом обновљена,али ће требати и труда и средстава за њену потпуну обнову и најавио да ће Спомен обиљежје погунулим Србима Коњичанима у отаџбинском рату бити подигнуто у Невесињу средином наредне године.
Присутне је поздравио и председник Удружења Херцеговаца из Новог Сада Ђорђо Радојичић,а здравицу је подигао пјесник Божидар Глоговац.
Вече Коњичана украсили су: пјесамом уз гусле народни гуслар Ђорђе Тановић и Београда, наступом на двојницамаа потом н а „српској петстољетки“ Војин Радојичић из Новог Сада, играма из Баната и Лесковца млади из КУД „Пионир“ из Зрењанина, питком поезијом и поруком, од историје и традиције сатканом, познати поета Божо Глоговац.
Посебно освјежење вечери био је наступ 12-огодишње Анђеле Поповић из Новог Сада, која је рецитовала „Пјесму о Коњицу“ архитекте и пјесника Нова Кртолице, и 13-огодишњег Војина Лазаревића ,ученика новосадске Музичке школе „Исидор Бајић“који је на кларинету извео „Сплет игара из Студенице“.
Представљени су и симболично награђени и најмлађи и најстарији учесник Вечери Дамјан Глоговац (3) и Чедо Манигода (75) година.
Уз распјевани бенд „Странци“,уз солисте Љубинку и Николу,играло се и пјевало до касно у ноћ..А уз пјесме завичајне и родољубиве, које су уз струне и гудало започињали Ђорђе Тановић и Војин Радојичић, пјевала је сва хотелска дворана,показујући колико су Коњичани истрајни у очувању традиције свога краја.
Не треба заборавити да је вечеру,с Богом стечену, благословио протојереј Лазар Манигода, који је бираним ријечима поздравио скуп говорећи о Вјери, Нади и Љубави, о Истини и Праштању и другим светосавским вриједностима, на којима почива национални идентитет народа нашега.