• Руски Дом био је центар руских друштава и установа у Београду. Приликом отварања Руског дома у Београду певали су сједињени руски хорови (8 хорова) на Цвјетну недељу.

Уједињеним хоровима дириговао је чувени руски композитор Н.Черепнин, који је зато допутовао из Париза. Приредби су присуствовали су краљица Марија и кнегиња Олга. (1)

У њему је Прва руско-српска гимназија у Београду приредила 25 марта 1934. свечану репризу представе „Кнез Владимир и кијевски витезови”. То је била драматизација по руским народним песмама (билинама) из XI века. Комад је био илустрован музиком композитора Бородина, Римског-Корсакова и Сјерова по старинским народним песмама. Комад је драматизовао Чернишев, режисер је био Шчучким, а у музичкој обради Давиденко и Добровољски. На представи је учествовало 120 ученика гимназије са хором, оркестром и соло певачима. Приказани су гуслари, витезови, гозбе код кнеза Владимира, Татари и народ у ношњама из тог времена. Приказана су прва времена хришћанства у Кијевској Русији. По чланку А.Гринкова у „Ћирилометодском вјеснику” из Загреба публика је у тишини пратила свих 5 чинова. Цео ансамбл је био прецизно увежбан, да се није могло приметити ништа, што би подсетило на дилетантску глуму. Живо и природно је било изведено хорско певање и сцене у којима су учествовале масе и велике групе представљача. Родитељски комитет уручио је свечано дипломе захвалности ауторима. Директор гимназије Малин примио је честитке од публике. (2)

Старешина Савеза словенског Соколства др. Буковски посетио је 1937. Руски дом, где су га поздравили представнци Руског сокола Драјлинг и Артаманов. Разгледао је основну и средњу руску школу у дому, а потом посетио просторије Савеза руског Соколства. (3)

После Октобарске револуције и пораза белих руски кадетски заводи и женски институти склонили су се у Краљевину СХС. Срдачно су дочекани од стране власти и становништва. Били су укључени у свакодневни живот земље кроз руска соколска гнезда и редовно су учествовали на соколским слетовима, такмичењима и приредбама. Трећи слет Банатске жупе одржан је 27. и 28. маја 1923. у Белој Цркви, у којој је било три хиљаде Срба и девет хиљада Немаца и Румуна. Сви соколи који су дошли били су смештени по школама и касарнама које су уступиле школске и војне власти. Соко из Вршца заједно са војном музичком школом стигао је посебним возом. Пре подне су биле пробе и поворка са две музике, у којој је било 1.380 особа. Пред градском кућом поздравио их је градоначелник. Одговорио му је жупски старешина Мољац. После подне била је јавна вежба. Вежбало је 250 чланства, женског нараштаја 96, питомаца војне музичке школе 44, мушког нараштаја 144, женске деце 164, руских кадета и питомица 72, мушке деце 192, на справама 17 чланова, чланица 120, војника IV. Коњичког пука 45, засебна тачка женског нараштаја из Велике Кикинде 19, засебна тачка чланица из Великог Бечкерека 18, засебна тачка Вршца 16 и војна музичка школа 120 особа. У чланку су се истицале ритмичке вежбе руских питомица. У вече је била народна свечаност уз учешће четири музике, певачког оделења из Великог Бечкерека и соколског певачког оделења из Великог Бечкерека. (4)

V слет Банатске жупе у Великом Бечкереку одржан је 7 и 8 јуна 1925. Један воз је довезао соколе из јужног Баната, а други из северног Баната са гостима из Бачке. Оба воза стигла су 7 јуна 1925. са око 4.000 сокола, војника, Рускиња, … . На великој пољани испред станице сврстала се поворка са три музике. Старешина жупе пуковник Павловић у свом говору осврнуо се на предходни слет у Бечкереку и нагласио је да је сретан што је видео око себе многобројне госте из суседних жупа. Истакао је да је циљ слетова да доприносе упознавању и братству. У 12 сати поворка је кренула у град, који је био искићен славолуцима, цвећем, натписима и заставама. Путем су биле поређане масе народа и школе, које су одушевљено поздрављале госте. Поворку је пратио са једне и друге стране бројни редатељи на бициклима. Били су у црвеним кошуљама. Кад је дошла на главни трг поворка се разишла тако да су водићи водили чете у настамбе. После подне била је главна проба свих категорија на слетишту у близини града. Пробама је присуствовало 6 хиљада гледалаца. У вече била је академија на слетишту. Било је 9 тачака вежбања и две тачке певања. Извођене су скупне вежбе, вежбе сунцобранима, једанаесторка, вежбе обручима, деветорка, вежбе палицама, вежбе луковима и „У бој”. Тачке су извела друштва Велики Бечкерек, руска гимназија Велика Кикинда, питомци војне музичке школе Вршац, Нови Бечеј, Нова Кањижа и Соко Вршац. Вежбе је пратила музика или клавир. Певачки хор бечкеречког сокола извео је тачке певања. Подијум на слетишту био је осветљен рефлекторима. Преко три хиљаде особа присуствовало је академији. У вече била је седница жупе, којој је присуствовао изасланик ЈСС Иван Бајжељ.

Од стране жупе говорили су Милош Станојевић и Анте Тадић, чланови жупског старешинства, а од Југословенског Соколског Савеза Ђура Паунковић и Иван Бајжељ, савезне подстарешине. Пред поворком 8 јуна 1925. јахала су 4 трубача, после трубача соколска коњица из Великог Бечкерека, док је коњица из Велике Кикинде изостала. За коњицом су ишли војници 7 и 27 пешадијског пука, као и 5 и 21. артиљеријског пука са музиком. Потом су ношене соколске заставе из Новог Сада и Велике Кикинде, као и српска соколска застава из Крстура, и завијена застава сокола из Великог Бечкерека. Иза застава ишло је старешинство жупе са представником ЈСС и старешином београдске жупе. После њих ишли су соколи из Бачке на челу са Тодоровићем и за њима банатски соколи у у одорама и вежбачким оделима, руски соколи из Беле Цркве, мушки нараштај, Војна музичка школа са музиком, чланице, руска гимназија са фанфаром из Велике Кикинде обучена у црвене блузе, плаве сукње и беле капе (боје руске заставе), фанфара из Велике Кикинде, женски нараштај, женска деца, мушка деца, Словаци у народним ношњама из Ковачице, соколи у цивилу и добровољци из Банатског Карађорђева. Било је у поворци 887 војника, 16 Руса, 170 Рускиња, 60 Словака, 40 добровољаца. У редовима војника било је 76 војних музиканата. Ван чланства ЈСС било је 1.173 лица. Припадника ЈСС било је : 19 соколских коњаника прописно обучених, 122 чланова из Баната у одорама, 28 у вежбачким оделима, 83 сокола из Бачке у одорама, 94 чланице, 286 мушких нараштајаца, 194 женског нараштаја, 484 мушке деце, 320 женске деце, једна соколска фанфара у одорама 24, сокола у цивилу 100. Сокола је било 1.754 лица. Све заједно у поворци 2.927 лица. Поворка се зауставила пред жупанијом где су одржани говори. Старешина жупе Павловић захвалио се граду Бечкереку на гостопримству. Велики жупан Мита Алексијевић говорио је о соколској идеји на северу. Затим је говорио Ђура Паунковић. После говора било је дефиле целе соколске поворке. Освештење заставе извршено је пред недовршеним Соколским домом.

Благослов је извршио владика Летић уз асистенцију седам свештеника и певачког друштва “Гуслар” из Велике Кикинде. Владика је истакао да су симпатије цркве на страни сокола, јер су уз тело јачали и дух, те су и соколи постали поборници и сарадници цркве. Истакао је да су прво краљ Петар а затим и краљ Александар подржавали соколе. При свршетку благосиљао је народ. У име жупаније поджупан Рајић је кумовао соколској застави. Спомињао је Соколство пре Првог светског рата, које је било прогоњено. Соколе је сматрао за организацију која је ударила камен темељац ослобођењу и јединству и који су и пре Првог светског рата гајили наду и чврсту веру у ослобођење. Старешина бечкеречког Сокола Милош Станојевић узео је заставу и говорио о њезином значењу. Захвалио се жупанији на поклону. Опомињао је чланство на част заставе, који је требало јуначки бранити као што су је наши стари јунаци бранили на победоносним пољанама. Предао је заставу барјактару. Барјактар је примио заставу и свечано обећао да ће чувати њезину част. Изасланик ЈСС Бајжељ пренео је поздраве из Љубљане. Био је срећан што су се умножавале заставе, ширила нова друштва, што је све јачало снагу наше идеје и народа у чему је видео бољу будућност. Говорио је о културно-просветном подизању народа. Опомињао је омладину да чврсто држи заставу под којом су се скупљали. Свирано је “У бој, у бој!” Говорио је и сељак добровољац Душан Иванчевић, који је молио соколску омладину да чува слободу, коју су они извојевали. После свечаности био је банкет. За време банкета свирао је соколски оркестар. После подне била је јавна вежба.

Прву тачку ритмичке вежбе извео је женски подмладак. Деце је било 384. Другу тачку, просте вежбе, извели су чланови. Вежбало их је 248. Трећу тачку, просте вежбе, извео је подмладак. Подмладка било је 470. Четврту тачку, вежбе са венцима, извео је женски нараштај. Вежбало је 205 нараштајки. Пету тачку извела су деца и нараштај. Било је 450 играча. Шеста тачка биле су ритмичке вежбе чланица. Вежбало је 60 чланица и 69 ученица виших разреда руске гимназије из Велике Кикинде. Седму тачку, вежбе са штаповима, извео је мушки нараштај. Вежбало је 300 нараштајаца и 30 питомаца војне музичке школе, укупно 330 вежбача. Осму тачку, деветорку, извело је соколско друштво из Сенте. Девета тачка била је изведена на справама од 35 вежбача. Десету тачку, вежбе са пушкама, извели су војници 7. и 27. пешадијског пука и 5. и 21. артиљеријског пука. Вежбало је 480 војника. Једанаесту тачку, вежбе у круговима, извела је руска гимназија из Велике Кикинде. Биле су 74 вежбачице. Дванаесту тачку, слободне вежбе, извели су питомци војне музичке школе из Вршца. Било је 80 вежбача. Тринаесту тачку, вежбе са пушкама, извела је војска из Новог Сада. Вежбало је 110 војника. Четрнаесту тачку, вежбе са пушкама, извела је војна музичка школа из Вршца. Било је 20 вежбача. Петнаесту тачку извела је војна коњица из Велике Кикинде. Било је 40 јахача. На крају су формирали слово А (Александар). Пуцали су из мужара и свирали државну химну. Свирале су наизменице три музике. Било је присутно 10 хиљада људи. Вежбало је припадника ЈСС из банатске жупе 1.467, затим у поновним тачкама 485 и 9 из бачке жупе; укупно 1.961. Вежбало је и 760 војника и 143 Рускиње, укупно 903. Свих вежбача је било укупно 2.864. Међу публиком је било око хиљаду чланова и чланица сокола који су стигли аутомобилима из свих већих места Војводине. Увече су биле народне веселице и концерти. У поноћ су се друштва разишла. Анти Тадићу, писцу чланка у “Соколском Гласнику” о слету да чинило се да је присуствовао покрајинском а не жупском слету. За слет су били издани плакати украшени народном орнаментиком, дописнице и слетски знак у минијатури. Жупски “Соколски Весник” изашао је као свечани број. У њему су били чланци истакнутих соколских радника из Баната и целог Соколства. Лист “Банатски Гласник” у свечаном руху био је посвећен Соколству. (5)

Међуслетске утакмице Ј.С.С. одржане су као Видовданска соколска приредба у Кошутњаку 1925. (6)

На међуслетским утакмицама ЈСС у Београду наступили су први пут као самостална соколска организација и “Крајевна Свеза руског соколства у Краљевини СХС”. Најбоља су била руска соколска друштва из Београда и Земуна. На Видовдан сви руски соколи учествовали су у простим вежбама, а одио Сокола кримског кадетског корпуса изводио је вежбе на ручама. Наступала су и руска деца. Учествовање на међуслетским утакмицама искористили су руски соколи да се састану. Било их је из свих крајева Југославије. Пред београдском столном црквом одржали су 28. јуна збор. Поздравио их је страроста руског Сокола у Југославији генерал Пољански, који је истакао пожртвовани рад и велико значење руске тробојнице за соколску идеју. Изручио је старости руског сокола у Загребу Манакину руску заставу. Након свечаности ишли су руски соколи са својом заставом и музиком кримског кадетског збора на стадион. (7)

У Соколској жупи Београд приредили су руски соколи предњачки течај. Из руског кадетског корпуса у Белој Цркви било је 7 течајаца. Течај је водио бивши официр Ербенове школе у Петрограду Камбулин, по часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” најбољи соколски стручњак у руском соколству. Камбулин је био учитељ гимнастике на гимназији у Неготину. Соколи су упутили молбу министарству просвете да постави Камбулина у Београду, одакле је могао да организира руско соколство. Соколство је са успехом пропагирано у руском кадетском корпусу у Белој Цркви и девојачком заводу у Великој Кикинди. Соколи у Југославији радили су руку уз руку са руским соколима. (8)

Бивши члан руског одсека Сокола I у Загребу брат Константин Григоров, након завршетка пољопривредног факултета отишао је у Стару Србију. На основу дипломе о свршеном жупском течају примљен је за учитеља гимнастике у Гњиланској гимназији. Приликом посете Гњилану 1926. краљ је изјавио жељу да се ту оснује соколско друштво. По часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” Григорову је дан задатак да поради око стварања соколског друштва. Задатак је Григоров успешно извршио. Првог дана након оснивања уписало се у друштво 200 чланова. Грађани су били одушевљени за соколску идеју. Телеграфски су известили краља о остварењу његове изречене жеље. (9)

У Соколском гнезду при девојачкој гимназији у Великој Кикинди начелник је био Николић, а нараштаја и деце је било 201. У Соколском гнезду при Харковском државном институту у Новом Бечеју, начелница је била сестра Перлова, нараштаја и деце је било 172. (10)

У Организацији Савеза Сокола Краљевине Југославије речено је да соколски систем образовања био признат као обавезан, законом о оснивању Сокола краљевине Југославије, а одобрен одлуком руских педагога у иностранству и да зато „постојеће у краљевини Југославији руске мушке и женске школе-интернати морају имати соколске организације. Ове организације постоје и раде по особитим школским прописима, а руководе се учитељима гимнастике. Ако се школа налази у месту где постоји соколско друштво, онда се школска организација сматра као отсек тог друштва, а учитељ гимнастике треба да буде члан соколског друштва, па се на тај начин одржава веза између друштва и школске соколске организације. Приликом јавних соколских приредаба школске соколске организације морају се придржавати друштвених прилика и наступати на основу споразума са друштвеним управним органима. Одлуком Државне комисије за руске избеглице, све соколске организације руских школа у краљевини Југославији стоје под надзором управног одбора ПСРС у краљевини Југославији.” (11)

Соколска штампа пратила је рад руских сокола изван Југославије. У Литванији била су два руска соколска друштва. (Ригу и Двинск) Двинско друштво основано је у априлу 1928. од 7 чланова, до 1935. било је преко 100 активних чланова. Било је чланова Руса али и много Пољака, који нису имали своје соколско друштво. Двински соко основао је неколико соколских чета. Чета у Рјежицама имала је преко 150 чланова, у Љуцину 80, у Слостоку 30 и у чети Јакобштат 25 чланова. Чета у Слостоку је била изразито сеоска. Било је занимања за соколство по руским селима у Литванији. (12)

По часопису „Соколски Гласник” из 1936. Руско соколско друштво у Риги, могло се убројити међу најбоља руска емигрантска друштва. Друштво је окупило велики број Руса, и бринуло се о ширењу руске мисли и то међу руским сељацима у околини града. Приредили су теловежбачку академију. Вежбачи су у руским народним ношњама извели руске народне песме. (13)

Крајем децембра 1923. на иницијативу руских сокола у Прагу и уз помоћ ЧОС. био је приређен први конгрес представника руског соколства у иноземству. Било је 40 делегата из Прага, Брна, Моравске, Трибове, Загреба, Љубљане, Земуна, Панчева, Берлина, Париза и Батума (тада Совјетска Русија). У иностранству је регистровано 2.500 сокола. На конгресу је установљена идеологија руских сокола: „Приступајући к организацији руских Сокола у иноземству са жељом, да уједини и учврсти све силе рускога народа ради националног препорода Русије и велике идеје славенског јединства – конгрес потврђује само вјечне принципе Соколства по традицији Тирша и сагласно с резолуцијом Чешког Соколства из год. 1910. Наш рад није нипошто за ову или ону партију, него рад за сав народ. Његова се основа не може да промјени. Соколство мора, да сачува своји потпуну самосталност и да се брине, да његови чланови не одступе од Основних начела Соколства.” У Југославији били су Покрајински управни одбор – Земун, и 8 одсека : Загреб, Земун, Панчево, Љубљана, Нови Сад, Београд, Вел. Кикинда, Прокупље и Сарајево као и 23 гнезда : Бугојно, Винковци, Г. Радгона, Дарувар, Д. Михољац, Дубровник, Карловац, Књажевац, Крагујевац, Неготин, Нови Пазар, Осијек, Приједор, Самобор, Скопље, Сплит, Тетово, Шабац, Вуковар, Кримски и Сарајевски кадетски корпуси, Харковски и Донски девојачки институти. Приликом покрајинског слета Југословенског соколства 15 августа 1924. и II. сабора ЈСС одржан је први састанак свих руских соколских одсека у Југославији. Представници Чешког и Југословенског Соколског савеза признали су 18 августа 1925. Руски Соколски Савез као пуноправан. На заједничкој седници са представницима Пољског Соколског Савеза закључили су оснивање Славенског соколског савеза. Стварање РСС омогућило је остварење главне мисије соколства: Уједињење свих славенских сокола. (14)

На Трећем слету Соколске жупе Мостар одржаном 7 и 8 јуна 1925. учествовали су руски соколи донског кадетског корпуса из Билеће са својом музиком. (15)

На слетовима Банатске жупе масовно су учествовали заводи избегли из Русије и руски соколи. Руски соколи вежбали су при Донском кадетском корпусу у Горажду, Кримском кадетском корпусу у Белој Цркви, Руском кадетском корпусу у Сарајеву, Руско-Српској гимназији у Београду, Руско-Српској женској гимназији у Вел. Кикинди, Донском институту у Белој Цркви… . У Руском кадетском корпусу у Сарајеву 1928. соколском гимнастиком занимала су се 219 кадета. Кадети су слушали предавања у Сарајевском соколу. Наступали су слету у Љубљани и VIII свесоколском слету у Прагу 1926. У Руско-Српској гимназији у Београду соколском гимнастиком се занимало 123 члана 1928. Учествовали су на слету у Прагу 1926. и на академијама у Београду и Земуну. У Руско-Српској женској гимназији у Вел. Кикинди соколском гимнастиком бавило се 199 васпитаница 1928. Биле су Руски одсек соколског друштва. Наступале су на приредбама соколског друштва и на слетовима Банатског округа. Са великим успехом наступале су самостално 1925. у Београду. На слету у Белој Цркви 1923. наступило је 100 ученица Донског института у Белој Цркви. (16)

У Вршцу је 28. и 29. маја 1927. одржан VI слет Банатске соколске жупе. На слетишту је дванаест тачака вежбало 3.385 вежбача сокола, војника, ученика средњих, стручних грађанских и основних школа и руских завода. У вече је била академија са забавом. Од 3.385 вежбача било је само 721 вежбача из Ј.С.С. на јавној вежби и обема академијама, али су исти вежбачи вежбали у више разних тачака. (17)

VII слет банатске жупе одржан је у Белој Цркви 2 и 3 јуна 1928. Почео је такмичењем два одељења Руског кадетског корпуса из Беле Цркве, једног одељења Сокола из Вршца и једног одељења Сокола из Беле Цркве. Сва одељења била су мушка. Такмичили су се на вратилу, разбоју, коњу у ширину и дужину, бацању кугле, скоку у вис и трчању на 100 метара. Прво место освојило је одељење Руског кадетског корпуса, друго Соко Вршац, треће одељење Руског кадетског корпуса, а четврто Соко Бела Црква. После је била жупска седница којој је присуствовао савезни изасланик Ђура Паунковић, савезни подстарешина, а председавао је жупски подстарешина Анте Тадић. Било је још присутно 15 делегата. Као гости присуствовали су седници Бранко Живковић, подстарешина Београдске жупе и др. Игор Видић. На седници је разматрано шта је потребно да се соколство укорени у Банату. Предложено је да се жупа назове по Лази Поповићу. У вече је била академија у дворани „Бург”. Изведено је 10 тачака са 92 вежбачице. Као гост певало је Српско Певачко друштво из Беле Цркве. Сутрадан била је ујутро проба на слетишту. У поворци је било 1.147 учесника са 4 заставе и 4 музике. Припадника ЈСС било је 348, а других 799. Уз соколе учествовале су Женска Задруга Српкиња, питомци Војне Музичке школе и њихове музике, 18 артиљеријски пук, ватрогасна музика, Финансијска школа, руска музика, Руски Кадетски Корпус, Руска гимназија, Руски Донски институт, као и представници војске и Руског Соколског Савеза. Пред општином поздравио је соколе у име општине Младен Новичић, велики бележник. У име сокола говорио је Ђура Паунковић. У свом говору поздравио је и Руско Соколство. У име жупе говорио је Анте Тадић. После поворке освећена је застава Сокола у Белој Цркви. Друштву је заставу поклонио др. Жива Милетић. Освећење је извршио вршачки владика Иларион Радоњић уз асистенцију свештенства и појање Српског Певачког друштва. Говорили су владика Радоњић и Тома Ировић, старешина друштва и кум заставе др. Милетић. У подне одржан свечани банкет, којем су присуствовали Артамонов, Камбулин, Промин и Вјермитинов уз представнике свих месних власти. На банкету наздравио је краљу Ђура Паунковић, а соколима владика Радоњић. У име руских сокола захвалио се Вјермитинов, а у име жупе Тадић. У 4 сата поподне одржана је јавна вежба са 12 тачака о свих категорија, те разних гостију : мушка и женска деца скупинске вежбе (144); мушки нараштај : скупине (155); чланови : слободне (96); питомци Војне Музичке школе : вежбе са пушкама (48); женски нараштај и Рускиње : вежбе са тракама (102); Кримски Кадетски Корпус : вежбе са копљима (27); чланице : слободне вежбе (84); чланови : вежбе на справама (15); Руска гимназија Кикинда: вежбе на круговима (30); В.М.Ш.: слободне вежбе (144) 18 артиљеријски пук : вежбе са пушкама (96); Кримски Кадетски Корпус : пирамиде (30). У вече је била академија са забавом у хотелу „Ружичка” и Српској читаоници. На академији вежбали су Вршац – шестица; Руска гимназија – Кикинда : игра са тракама; Руски институт – В. Бечеј : руске вежбе; Вршац – нараштај – петорка са дугом палицом; Донски институт – Бела Црква : сликовите вежбе; Вршац – полка; Руска гимназија – Кикинда : ритмичке вежбе; Војна Музичка Школа – Вршац : деветка и руски кор са певањем. Вежбе су организовали : начелници и начелнице Ал. Погачник, Н. Богдановић, В. Мартинек, М. Николић, В. Хлодовоски, Вебер-Долска, А. Колосовски, као и начелница Руске гимназије из Н. Бечеја и подпоручник Лаза Симоновић. На слету су учествовала соколска друштва : Велики Бечкерек, Велика Кикинда, Бела Црква, Вршац, Нови Бечеј, Бочар, Санад и Нова Кањижа. (18)

У Краљевини СХС руске избеглице су биле одушевљено дочекане од становништва. У Панчеву је постојала Руска болница. Основан је одбор од свих хуманих и културних установа и друштава да приме руске избеглице. Чланице Кола Српских Сестара организовале су свечан дочек избеглицама. Прикупљале су прилоге како у новцу тако и у намирницама и уједно држале кухињу. Од тада је Коло давало сталну месечну помоћ од 100 динара Руској трпези. (19)

У соколском друштву у Боговићевој улици бр. 7, у Загребу, било је 14.5.1927. увече свечано полагање заклетве руских сокола својој застави. Завет су полагали у присуству чланова руског сокола, чланова Сокола I и загребачке и руске публике. Соколи су били у дворани поређани у одори за вежбање. Пред њима су стајали начелник Михајло Хлопин, секретар Никола Риков и барјактар Драгутин Шиц. Старешина Виктор Манакин говорио је о идеји која је окупљала руске соколе. Идеја је служити руској отаџбини. Истакао је : „Нека никога од нас не смета, што нас је мало. Ниједан покрет није почео са мноштвом. Маса руских емиграната није још схватила соколске лозинке, али они, који су већ приступили соколском раду, нека иду чврстим кораком напред, јер је чврста воља и устрајан рад те наша соколска идеја морају побиједити. У нашем соколском раду нисмо осамљени, јер смо у редовима југословенских Сокола, међу којима видимо много схваћања за наш положај и за наше идеје. Кад ћемо се једном вратити у домовину, питати ће нас они, који су остали код куће, што смо радили у емиграцији. А ми ћемо са поносом одговорити, да смо научили, да будемо славенски соколи.” Руски су соколи изговорили завет : „Добровољно приступам у редове Руског Сокола. Ја потпуно усвајам соколску идеју уопће па тако и Руског Сокола, те се обвезујем : чувати руско име и са достојанством носити име Руског Сокола као борца за руску националну идеју – бити исправним чланом својега соколскога друштва и покоравати се свим одредбама соколског устава и соколске дисциплине; – у свом животу и раду тежити к свестраном култур. развитку свога народа и духовном уједињењу Славенства; – бити спреман не само стварно вршити дужности сокола и свестрано развијати себе за службу свом народу, него и у потреби жртвовати себе за добро и величину Русије. Обавезујем се на вјерност тробојном барјаку као симболу моје отаџбине и Руског Сокола”. Сви су соколи примили руком руску заставу а затим потписали завет те се руковали са старешином.

Старешина Виктор Манакин поздравио је публику. Споменуо је да је требало савладати разне тешкоће и пасивност руског друштва према соколској мисли, пре него је дошло до завета руској застави и и руској националној мисли, врховној тачки соколског рада. То још није било доста : „Далек је и тежак пут до коначног циља руских сокола. Они морају да послуже успостави слободне и велике Русије, да опет преузме велику улогу у хисторији Славенства. Баш на данашњи дан (14.V.) је тачно 50 година, што су Руси започели били рат против Турака за слободу балканских Славена. … Али не, великој, препорођеној Русији, мајци Славенства, намијењен је данашњи завет руских сокола. Драго нам је, да тај наш завет можемо положити у присућу домаће загребачке публике, јер знадемо да наша идеја и наше боли, јесу уједно и ваша идеја и ваше боли, и да ћемо јединствени бити у одлучном часу и до краја.” Говор старешине руског сокола био је поздрављен пљеском. У име Соколске жупе Петра Свачића поздравио је Анте Рубеша руске соколе као носиоце славенске мисли. Истакао је улогу Русије у ослобођењу балканских словена. Желео је да загребачки руски соколи, кад се буду вратили у отаџбину, прошире соколску мисао целом Русијом. Победом славенске мисли сузбит ће се пресизања на Балкану. Приређена је академија. Вежбачи на пречи извели су једну заједничку и једну слободну вежбу са много вештине и елеганције. Вежбе са копљем петорица – три састава. Јанић је увежбао „Дискоболос”. Свечаност је завршена око 10 сати увече. (20)

Југословенски соколски календар за 1929. донео је податке о руским соколима у Југославији. Старешинство Савеза руског Соколства у иностанству са седиштем у Прагу било је : Староста проф. Димитрије Вергун (Праг), I заменик старосте Владимир Пољански (Земун), II заменик старосте С. Остроградски (Париз). Начелник Роберт Тот (Праг), заменик начелника Димитрије Камбулин (Београд). Начелница П.Бирјулина (Праг), заменица начелнице О. Шидловскаја (Београд). Председник културног просветног одбора Алексије Виничук (Праг), тајник Лав Магеровскиј (Праг).

Управа Покрајинског Савеза Руског Соколства у краљевини Југославији са седиштем у Београду била је : Староста В. Артаманов, I заменик старосте Р. Дрејлинг; II заменик старосте Б. Орјешков, Начелник : Димитрије Камбулин; I заменик начелника А. Ган; II заменик начелника Н. Ржевскиј; Начелница О. Шидловскаја; председник културног просветног одбора А. Земљаницин, тајник Пронин. Соколско гнездо при девојачкој гимназији у Великој Кикинди нч. Николић, нараштаја и деце 201. Соколско гнездо при Харковском државном институту у Новом Бечеју, начелница сестра Перлова, нараштаја и деце 172. Руски одсек Соколског друштва „Матица” у Београду Старешина Б. Орјешков, начелник Д. Камбулин, чланства 257, нараштаја 40, деце 159. Соколско друштво у Земуну Старешина В. Пољански, начелник П. Рудник, чланова 99, нараштаја 13, деце 36. Соколско друштво у Горажду Старешина Ј. Перет, начелник В. Ган, чланова 65, нараштаја 12, деце 75. Соколско друштво у Скопљу Старешина Вигран, начелник А. Марков, чланства 103, нараштаја 27. Соколско друштво у Загребу Заменик старешине Абакумов, начелник Узунов, чланства 147, нараштаја 5, деце 18. Соколско друштво у Сплиту Старешина Куков, чланства 40. Соколски одсек у Врању Старешина Третјаков, начелник Мењшиков, чланства 47, деце 2. Соколски одсек у Крагујевцу Старешина Горемов, 25 чланова. Соколско гнездо у Панчеву Старешина Левитски, чланства 12. Соколско гнездо у Старој Кањижи Старешина Полторацкиј, чланства 15. Соколски одсек у Белој Цркви Заменик старешине Враскиј, начелник Колосовскиј, чланства 82, нараштаја 60, деце 76. (21)

Руски кадетски корпуси и девојачки институти, повукли су се заједно са белом армијом из Русије и прешли у Југославију. У Краљевини СХС руске избеглице су биле срдачно дочекане од становништва. У њиховим редовима оснивана су руска соколска друштва. Деловали су и у руским заводима који су дошли у Југославију. Руски соколи редовно су учествовали на соколским слетовима у Југославији. Сви руски соколи полагали су завет руској застави и руској националној мисли, врховној тачки њиховог соколског рада. Тежили су да дају свој допринос успостави слободне Русије, да она опет преузме велику улогу у историји Славенства. Касније су институти примали и Србе и Српкиње. Соколска штампа пратила је активности како руских сокола тако и руских завода у Југославији до Априлског рата 1941.

Пред наступањем партизана и Црвене армије 1944. велики део руске емиграције побегао је из Југославије. Моји родитељи били су добри другови са русом Кољом, који је морао да оде у Русију после резолуције Инфорбироа. Преко породице познавао сам Ољу Суханов која је живела у Захумској улици у Београду. У Београду делује Удружење бивших питомаца руских кадетских корпуса у Београду.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Сједињени руски корови”, Ћирилометодски вјесник” Загреб, мај 1933, бр. 4, стр. 31;
2. А.Гринков, „Кнез Владимир и кијевски витезови”, Ћирилометодски вјесник” Загреб, април 1934, бр. 4, стр. 40, 41;
3. „Брат др. Станислав Буковски”, „Соколски гласник“, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 1,2, 3,4,5;
4. А.Т, „Трећи слет банатске жупе”, „Соколски гласник”, у Љубљани, 1923, VII-VIII, стр. 254, 255;
5. Анте Тадић, Вршац, „V слет Банатске соколске жупе у Великом Бечкереку”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15 августа 1925, 12-16, стр. 125-128;
6. Анте Брозовић, „Видовданска соколска приредба у Београду”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Аугуст-Септембер 1925, бр. 8 и 9, стр. 166;
7. „Успеси Руског соколства”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Аугуст-Септембер 1925, бр. 8 и 9, стр. 186;
8. „Руско соколство у Југославији”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1926, бр. 6 и 7, стр. 140;
9. „Ново Соколско друштво у Гњиланима”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Децембар 1926, бр. 12, стр. 238;
10. Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар” 1930, XI. Годиште, Љубљана, 1929, стр. 139, 140;
11. „Соколство у руским школама”, „Додатак Организација Покрајинског Савеза руског Соколства у краљевини Југославији”, „Организација Савеза Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 1930, стр. 217, 218;
12. „Руско соколство у Литвији”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 5 новембра 1935, бр. 42, стр. 2;
13. „Разне вести из словенског соколства”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 24 јануара 1936, бр. 4, стр. 2;
14. В.Манакин (Загреб), Руски Соко и његова задаћа у иностранству”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март 1925, бр. 3, стр.39-41;
15. „Трећи слет соколске жупе у Мостару”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1925, бр. 7, стр. 143;
16. „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 276-278;
17. А.Т., „VI. слет Банатске Соколске Жупе”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Аугуст 1927, бр. 8, стр. 110;
18. Анте Тадић, „VII слет банатске соколске жупе”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. аугуста 1928, бр. 15, стр. 95;
19. Секретар Анкица Јаковљевић, „Коло Српских Сестара – Панчево”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр.59;
20. „Свечани завјет руских Сокола своме националном барјаку”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1927, бр. 6, стр. 77;
21. Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар” 1930, XI. Годиште, Љубљана, 1929, стр. 139, 140;