Рад женских добротворних друштава у  Југославији

  • Женска друштва у свету приређивала су 13 маја “Матерински дан”. У Краљевини Југославији приређивао је такав дан Народни Женски Савез. Старешинство ЈСС. је на својој седници од 21. априла 1928. позвало сва соколска друштва на сарадњи приликом приређивања “Материнског дана”.

Позвали су и све жупске и друштвене просветне одборе, да говоре у својим друштвима и четама члановима, пре свега деци и нараштају о мајци и љубави коју им дугују. (1)

У Југославији деловала су  новооснована и женска друштва основана пре Првог светског рата. Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарској.  Прва Задруга основана је 1867. у Новом Саду,  затим у Сремској Митровици 1870, 1873. у Вел. Кикинди и Српском Бечеју, 1874. у Сегедину, 1875. у Суботици.   Свима им је био заједнички задатак : организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девојачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. Лист је излазио једанпут месечно у Новом Саду од 1886 до 1914. и био је прилагођен према духовним потребама мање образованих чланица. Добротворне Задруге су радиле на одржавању женских школа. Прва школа основана је 1874. у Новом Саду. Школе су биле помагане и од народно-црквених сабора. На територији Аустро-Угарске Монархије било је 1914. укупно 86 задруга, а од тога у Угарској 29, у Хрватској и Славонији 27, у Аустрији и Далмацији 4, у Босни и Херцеговини 22.  У  Америци је било 4 задруге. Већа друштва имала су по 200-250 чланица, а мања 20 до 80. Чланица женских задруга било је око 5.000. (2)  Добротворне Задруге радиле су у Броду на Сави, Винковцима, Вуковару, Глини, Голубинцима, Госпићу, Грачацу, Дарувару, Даљу, Добановцима, Загребу, Земуну, Инђији, Иригу, Карловцима, Лапцу Доњем, Сремској Митровици, Новој Градишки, Огулину, Осијеку, Пакрацу, Петрињи, Руми и Старој Пазови. (3)  Савез Добротворних Задруга Српскиња основан је 1912. са седиштем у Загребу. (4)

После Првог светског рата око 50 друштава  Добротворних Задруга Српкиња пришао је Народном Женском Савезу. (5) Део Добротворних задруга Српкиња пришао је Колу Српских Сестара.

Женска друштва организовала су заједно са државним установама и националним друштвима предавања, курсеве и школе за девојке. Као пример такве сарадње може се навести рад Школе за домаћице Скопске Области. Прва школа за домаћице Скопске Области   радила  је од 12. септембра  до 16. децембра 1928. У школи је било 26 ученица. Школу је издржавао Обласни одбор Скопље. Женски покрет из Београда је вршио организацију и давао радну снагу, а Хигијенски завод је давао бесплатан стан и лекара за хигијену. Школом је управљала Станислава Јовановић, управна чланица Женског покрета из Београда са помоћницом Станом Лазаревић.  У школи су биле ученице Ванда Колендић, Вера Вучидолац, Вида Степић, Даница Тодоровић, Јулија Ставридис, Крстана Богојевић, Лепосава Михаљевић, Маћа Стојановић, Невенка Тодоровић, Надежда Ђорђевић, Надежда Атанацковић, Пандора Исаиловић, Павлина Ђиковић, Паулина Гребенаровић, Роза Чкоровић, Рада Секулић, Рада Пајевић, Софија Стефановић, Слободанка Јањевић, Симка Мартиновић, Фроса Зафировић, Цана Чемерикић, Цветанка Џолевић, Косара Илић, Љубица Стефановић и Перка Павловић. Домаћичка школа радила је и 1929 године са 24 ученице. (6) На позив Даринке Николић неколико наставница бивше Више женске школе састале су се, да се посаветују, како би могле основати интернат. Женска деца  из унутрашњости становала су по ниским влажним  кућама београдске периферије. У додиру са својим ученицама наставнице су познавале величину беде. Осим тежњи да  женску децу спасу штетних утицаја средине,  наставнице су гледале како су кћери имућних српских породица пуниле стране заводе и манастире, да се одатле врате потпуно одрођене и незадовољне животом који их је у кући очекивао. Да би се задржале у отаџбини, наставнице су одлучиле да оснују интернат приступачан деци богатијих и сиромашнијих родитеља.  На првом састанку одлучено је  да се  у завод приме бесплатно одличне сиромашне ученице, поред деце које би издржавали  родитељи. Наставнице су се обратиле министарству просвете и  београдским госпођама. Министарство просвете  је обећало да ће једну наставницу ослободити редовне дужности како би се  могла примити за управницу интерната. Основано је Друштво за подизање Дома Ученица средњих школа у Београду. Београдски трговци обећали су да ће даровати бесплатно цео намештај за уређење интерната.  Виша женска школа у Београду  била  је препуна, па се у оснивачком одбору јавио предлог о оснивању приватне школе уз интернат. Предлог је примљен. Соја Давидовић је  одбору ставила бесплатно на расположење  своју пространу кућу у улици Краља Милана.  Интернат и први разред приватне Више женске школе отворен је августа 1905.  Госпође су  снадбеле  интернат свима потребама модерног васпитног завода.  У интернату су  биле смештене 37 ученица, од којих 4 бесплатно. Прва управница интерната била је Анка Анђелковић, а прва васпитачица била је Полексија Јосимовић. Школа је добила права државних школа.  Променила  је назив  и звала се Приватна женска гимназија Дома Ученица. План и програм био је изједначен са планом и програмом мушких четвороразредних гимназија.  Положен је темељ  друштвеној згради у Крунској улици, у коју су се 29 новембра 1911. сместиле све домске установе.   Поред хигијенских учионица школа је добила просторије за гимнастику и цртање.  Управа је откупила фабрику чарапа да би у њој запослила 7 девојчица из  Јужне Србије, које је дому упутио Милан Ракић, конзул у Приштини. Радом у фабрици трикотаже друштво је успело да лиферује Официрској задрузи.  Домска  фабрика је највише радила за време балканских ратова, када је број запослених питомица био двадесет.  Домска гимназија била је претворена у радионицу рубља за болнице.  У Дому су одседале све стране мисије Црвеног Крста које су долазиле у Србију да помогну рад око неговања рањеника. За време окупације Дом је био једно време аустријска очна болница.  У јесен 1918. кад је ослобођен Београд, Дом ученица је био празна зграда без прозорских окана.  Чланице на челу са Даринком Николић  извршиле су дезинфекцију целе зграде, уредиле је снадбеле најнужнијим потребама, како би Дом могао примити ратну сирочад. Дом је почетком 1919. поново отворио интернат и гимназију. Због ратне сирочади  1921.-22. отворена је приватна четвороразредна основна школа. После ослобођења управница  интерната и гимназије била је професорка Лепосава Петковић. Међу питомицама у време Југославије је било деце и из Истре, Задра, Румуније и Албаније. Управа Дома је помагала женска друштва. Дом је Женама мале Антанте уступио просторије за изложбу уметничких радова. Приликом доласка Женске Учитељске школе из Дубровника Дом је посетила  краљица. Друштво је било у сталној вези са  Привредником, чије је питомице прихватао док им се није нашло стално место.  У Дому се спремала храна за Привредникове питомце. Фонд Светог Ђорђа, Друштво Св. Саве, Народна одбрана, Српско американски орфелинат у Каменици, дечји домови у Сплиту и Неготину поверавали су Дому своје питомце. Дом је 1930. држао седамдесеторо ратне сирочади. Главни доходак доносила је нова зграда од које је добијао преко 500.000 динара годишње. 1922-23 било је 65 питомица Дома, 3 питомице Св.Ђорђа, 3 државне питомице, 4 Београдске општине, 2 питомице Св. Саве, 1 Краљевског фонда; 5 Женског друштва и 35 које су издржавали родитељи. Укупно 108. 1929-30. 58  питомица Дома, 7 питомице Св.Ђорђа, 6 државне питомице, 4  Београдске општине, 9 Дечјег дома Неготин, 7 Ам.-Ср. Завода Каменица, 1 питомац Црвеног Крста, 1 питомац Министарства трговине и 70 родитељи. Укупно 162. Било је питомица и из Русије.  Из Херцеговине било је питомица 1922-23. 5, 1923-24. 5, 1924-25. 1, 1925-26. 3, 1926-27. 4, 1927-28. 1, 1928-29. 6 и 1929-30. 4. Из Црне Горе било је 1922-23. 4, 1923-24. 8, 1924-25. 4, 1925-26. 4, 1926-27. 10, 1927-28. 18, 1928-29. 14 и 1929-30. 10.  (7)

Управни одбор Дома Ученица у Београду, хуманог друштва за васпитавање и школовање женске средњошколске омладине, прославио је 1 и 2. марта 1930. двадесетпетогодишњицу рада. Председница Дома била је Нака Спасић. Свечаност је почела благодарењем у цркви Св. Вазнесења у присуству представника хуманих женских и мушких удружења, надзорног одбора, управе, особља и свих питомица дома. Свечана седница одржана је 2. марта 1930. у великој дворани  Дома Ученица. Биле су присутне краљица Марија и кнегиња Олга. У пратњи краљице биле су Мирка Грујић, Ела Хаџић, Круница Сршкић и Елеонора Шврљуга. Од угледних званица били су др. Леко, председник Црвеног Крста; Коста Главинић, бивши председник Београдске општине; Ђорђе Вајферт, почасни гувернер Народне банке; Тоша Михајловић, председник „Привредника”; Урош Предић… . Нака Спасић отворила је свечаност. Краљ Александар одликовао је Дом орденом Светога Саве III реда, а председницу Наку Спасић орденом Белог Орла V реда. Секретар госпођа Добрила Главинић-кнез Милојковић читала је извештај о двадесетогодишњици. Говориле су Лепосава Петковић, председница Савеза Југословенских жена; Мара Трифковић, председница Женске Заједнице; Олга Крниц-Пелеш, представница Загребачких Југословенских женских друштава; Зорка Влајић, председница Материнског удружења;  Даринка Вукановић из Панчева у име Пчелица; Персида Продановић из Кола Српских Сестара; Лепосава Биба у име Београдског Женског Друштва; Тиха Јанковић у име Српске Мајке; Наталија Тодоровић у име Кнегиње Зорке; Ђорђевић-Малогурска у име Буњеваца.  Олга Крниц-Пелеш је у свом говору истакла : „Данашњи дан је најсјајнији метеор у животу женскога рада, који обасјава половину века пожртвованог и сјајног рада и труда жене. Овај Дом је саграђен сузама радосницама жене, саграђен је љубављу жене и свима најтоплијим жељама за решење женскога питања. …. И Ви, миле и племените госпође, дадосте најсјајнији пример шта се може учинити за добро народа свога. Створисте Дом, који развија женску омладину, васпитавате жену свога народа. … Вама и у име свих наших Загребачких удружења од срца честитам и поздрављам овај сјајан рад.” Јованка Павловић је у име друштва Књегиње Љубице  предала диплому почасном члану  друштва Дому Ученица. (8) Краљ Александар одликовао  је Дом Ученица орденом Светог Саве III реда за заслуге стечене на хуманом и националном пољу, а нарочито за спасавање великог броја ратне сирочади, а председницу Наку Спасић орденом Белог Орла V реда. Такође одликовао је Даринку Николић, оснивача Дома, Лепосаву Радојковић-Јовановић и Стану Николић орденом Светог Саве  III реда. У име питомица Дома говорила је Радмила Терзић, ученица Учитељске школе. У свом говору Лепосава Петковић, председница Савеза Југословенских жена истакла је : „… Он је поникао у оном тренутку, када су женској деци у Београду била затворена врата гимназија. Дом Ученица јесте један споменик величанствене борбе београдске жене за просвећивање женске омладине. … И докле год је камена на камену у овој згради, доцнија поколења причаће о правилном схватању и великом одушевљењу ових жена. “ У име Женске Заједнице говорила је њена председница Мара Трифковић. Као представница Загребачких Југословенских женских друштава говорила је Олга Крниц-Пелеш. У име Материнског удружења говорила је њихова председница Зорка Влајић. Персида Продановић говорила је у име Кола Српских Сестара. У име Српске Мајке говорила је Тиха Јанковић, у име Кнегиње Зорке Наталија Тодоровић, у име бивших питомица Дома Драгојла Антић. Она је са сузама у очима заблагодарила слављеницама на њиховом помагању и издржавању ученица, питомица Дома, из 1919. и 1920. У име Буњевки говорила је Ђорђевић-Малогурска. У свом говору Коста Главинић је истакао: „Ја сам један од оних, који је живео са Турцима у Београду, па сам доживео да видим овакве скупове…. То данашње генерације не могу да разумеју, не могу да разумеју шта значи ово, што је од седамдесет година на овамо урађено. … Увек сам био за то да треба жену изједначити са човеком”.  У згради Дома ученица у Београду од двадесетих година 20 века била су смештена друштва као што је било Руско друштво за узајамну помоћ. (9) Предговор за Споменицу написао је Коста Д. Главинић. (10)

У Дому је радила гимназија. Сем ратне сирочади Министарство просвете је упућивало децу из гимназија у домску гимназију. У Дом је била и занатска школа.  Из Главног хигијенског завода у Београду Драгољуб Ђорђевић је поклонио Дому велику количину посуђа и платна за болничке чаршаве, а  др. Андрија Штампар 75 сточића за спаваонице. Међу питомицама Дома било је деце не само из свих крајева Југославије него и из Истре, Задра, Румуније и Албаније. Ученице Учитељске школе  чиниле су редовно скоро половину бесплатних питомица. Дом је помагао женске организације у њиховом културном раду. Дом је прихватао питомице друштва Привредник. Сем тога у Дому се припремала храна за Привредникове питомце, док их он није сместио. Заводу су Фонд Св. Ђорђа, Друштво Св. Саве, Народна Одбрана, Српско американски орфелинат у Каменици, дечји домови у Сплиту и Неготину, … поверавали своје питомице. (11)

Идеју за оснивање друштва  за помоћ сиромашним мајкама „Српска мајка” дао је београдски лекар гинеколог др. Јован Јовановић 1910. Друштво је основано 1911. Дугогодишња председница друштва Даринка Панић радила је на оснивању пододбора у већим местима у Србији. Друштво је 1936. имало свој дом, водило диспанзер за децу и саветовалиште за мајке, приређивало је течајеве за правилно васпитање деце. Прославило је свечаном скупштином 24. априла 1936. 25-годишњицу свог добротворног  рада. У Скопљу је 1927. основан пододбор. Одржавао је диспанзер, обданиште и саветовалиште за негу одојчади. Пододбори у Битољу и Призрену основани су 1930. (12)

Пододбор друштва  „Српска мајка” у Алексинцу сазидало је свој дом захваљујући прилогу од 20.000 динара, које је приложила Јелена Т. Маринковић, учитељица у пензији. Земљиште за дом уступила је општинска управа. Главна управа друштва  „Српска мајка” из Београда, Министарство социјалне политике и народног здравља и Југословенска унија за заштиту деце приложиле су по 3.000 динара. У “Дому Српске Мајке”  поред диспанзера био  је смештен и интернат за сиромашну децу. (13)

После смрти краља Александра  загребачка Добротворна  Задруга Српкиња основала је фонд Витешког краља Александра I Ујединитеља ради уздржавања Сиротишта. Задрузи се придружило Друштво књегиње Љубице у Загребу, а за њима су се јавили многи људи са прилозима. Удружење дечјег дома   Витешког краља Александра I Ујединитеља основано је 26.октобра 1934. Освећење и отварање Дечјег дома обављено је 8.марта 1936. (14)

Пре Другог светског рата у краљевини Југославији  деловала су бројна женска добротворна друштва. Друштва „Књегиња Љубица”, Коло Српских Сестара, „Књегиња Зорка” и „Српска мајка” међусобно су сарађивала. Женска друштва организовала су заједно са државним установама и националним друштвима предавања, курсеве и школе за девојке. Друштва су сарађивала са соколима и приређивала свесловенске забаве. Управни одбор Дома Ученица у Београду, хуманог друштва за васпитавање и школовање женске средњошколске омладине, прославио је 1 и 2. марта 1930. двадесетпетогодишњицу рада. Женска добротворна друштва деловала су до Априлског рата 1941.

                                                                                           Саша Недељковић
                              члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

 

Напомене :
  1. Просветни одбор ЈСС, „Из просветног одбора ЈСС. Матерински дан”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1 маја 1928, бр. 9, стр. 57;
  2. Б.Миљковић, „Добротворне Задруге Српкиња“, Народна Енциклопедија СХС, књига I, стр. 615;
  3. Василије Крестић, „Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914”, Друго издање, Београд, 1992, стр. 581;
  4. „Србобран, народни српски календар за годину 1913”, Српска штампарија у Загребу, стр. 38;
  5. Б.Миљковић, „Добротворне Задруге Српкиња“, Народна Енциклопедија СХС, књига I, стр. 615;
  6. „Прва Школа за Домаћице Скопске Области”, „Српско Косово”, Скопље, бр. 6, стр. 11;
  7. „Дом Ученица 1905-1930 Споменица о прослави двадесетпетогодишњице 1. и 2. марта 1930”, стр. 37-50;
  8. „Дом Ученица 1905-1930 Споменица о прослави двадесетпетогодишњице 1. и 2.марта 1930”, стр. 15-30;
  9. „Споменица о прослави двадесетпетогодишњице 1. и 2. марта 1930.”, Београд, 1930, стр.21-30;
  10. „Споменица о прослави двадесетпетогодишњице 1. и 2. марта 1930.”, Београд, 1930, стр. 14;
  11. „Дом Ученица 1905-1930 Споменица о прослави двадесетпетогодишњице 1. и 2.марта 1930”, стр.45-48;
  12. „25-годишњица друштва  „Српска мајка”, „Соколски гласник”, Београд, 22 маја 1936, бр. 22, стр. 6; Емилија Јовановић, „Женска удружења у Јужној Србији”,  „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд,  30 април 1938, бр. 4,  стр. 33;
  13. Лепосава Т. Жугић, „Успешан рад пододбора  друштва  „Српска мајка” у Алексинцу”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Март, 1938, бр. 3, стр. 21;
  14. „Нов Дечји дом у Загребу”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 јун 1936, бр. 6,стр. 46;

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар