Славенска идеја није се никад изгубила у свијести славенских племена.
У луксузној вили „Шехерезада“ прошле године боравио је и славни фудбалер Кристијано Роналдо. Према наводима хрватских медија, цијена ноћења у овој вили износи око 7.500 евра.
Посебно се она афирмисала код Руса, Чеха и Пољака који су живјели у компактној цјелини док су јужни Славени увијек били расцјепкани.
Везе јужних Славена с Русијом особито су дошле до изражаја у вријеме владавине Петра Великог (1689.-1725).
Јужнославенски родољуби руско царство сматрају својим, па су радо одлазили у Русију.
У то доба 1677. године преведена је књига Краљевство Славена (Il regno digli Slavi ) Мавра Орбинија, бенедиктaнца.
Дивљење Петру Великом долази до изражаја у Дубровнику.
Игњат Градић у хвалу московског величанства 1710. године спјевао је пјесму „Плам Сјеверски“.
Дубровачка властела у 18. вијеку одушевљавала се руским ратним успјесима. Јероним Натали ступио је у војну службу у Русији и стекао чин пуковника руске војске, а исто тако се прославио и његов син Петар Петар Натали.
Руска избјегличка колонија, након Октобарске револуције, основана је 1921 у Дубровнику.
Од тада постоји „Руски дом“ у вили „Скочибуха“ на Бонинову у Дубровнику.
Богати руски трговац Цимидин (Зидин) дао је 1929 у Дубровнику саградити у орјенталном стилу велебни вилу „Шехерезада“.
Та вила и данас краси предио Св. Јакова у Дубровнику.
Посљедња руска емигранткиња преминула је 1995. Била је то госпођа Лидија Михајловна Ираклиди (1893-1995).
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
