100 ГОДИНА ОД УЈЕДИЊЕЊА: Послије тријумфалног дочека јуначке српске војске, Дубровник је из пуних груди прославио прве дане слободе
-
Већина чланова Мјесног одбора Народног вијећа у Дубровнику 1918. била је за сједињење са Србијом без предуслова.
На челу Мјесног одбора био је Перо Чингрија али га је због старости замењивао Луко Боне. (1) У „Споменици о дочеку савезничких војска … и прославе народ. Уједињења” од 28 фебруара 1919. истакнуто је : „Послије триумфалног дочека јуначке српске војске, Дубровник је из пуних груди прославио прве дане слободе … У тим гордим часовима буди се и дуго уништавани дух слободног Дубровника. У тој пјесми среће и блаженства Дубровник незаборавља своју дужност као прва предстража угроженога мора; … Сачувању тих успомена нека служе странице ове споменице.” (2) Чланови Српског сокола Душан Силни и Хрватског сокола учествовали су у свим манифестацијама. Присуствовала су оба друштва у свечаним блабодарењима у католичкој и православној цркви 15 новембра 1918. Дочекали су избеглице и српске дипломате 29. 11. 1918. Оба друштва учествовала су скупа у свечаној поворци приликом проглашења уједињења 15 децембра 1918. Били су при дочеку чланова министарстава и српске скупштине 6.12.1918. Суделовали су корпоративно са друштвеном заставом при свечаном дочеку француског генерала Франше д Епереа (3)
У дубровачком листу „Рад“ описано је како је Дубровник прославио уједињење. У Дубровник су 6. децембра ушли представници Србије. Дубровник их је примио у заносу. У „Раду“ се истицало : „Био је лијеп, ведар дан, као и ведра радост ослобођеног Дубровника. Тисуће народа, са барјацима и народним и црквеним. Парадни шешири и црвене капе. Младо и старо. Све је било пуно. И стабла. А кад се указаше први аутомобили, занос је прешао у делириј. Долазе државници наше државе. Води их др. Мелко Чингрија. Поздравља их Перо Чингрија. … А народ пјева и кличе. Можда Дубровник никад не виђе таквог заноса као онај дан. Славље је трајало до мркле ноћи. И пјевало се и обилазило градом. Пред светим Влахом играло се коло…. Исту вечер Капетан Ђорђевић громким гласом јављаше народу: Стижу нам весели гласи. На 1. децембра проглашено је јединство државе. Народ га је прекинуо. До неба се проламаше поклик радости: Живјело јединство ! Живјела слобода ! … Омладина је хтјела још једном да манифестује своју радост. Под барјацима кретала се поворка градом. У опћ. Кавани било је више србијанских државника. … Министар Марко Трифковић честиташе Дубровнику Слободу. Народ је клицао ослободитељима и јединству. У Соколани је била игранка. Један академичар прочита народу говор Регентов, а народ слављаше Карађорђевиће.“(4)
У „Споменици о дочеку савезничких војска … и прославе народ. Уједињења” од 28 фебруара 1919. описане су успомене на боравак српских државника у Дубровнику. Мноштво од више хиљада људи, окупљено на Пилама, поздравило је Николу Пашића поклицима : „Живио Никола Пашић !”, „Живјела Србија !” и „Живјела Југославија !”. Др. Перо Чингрија поздравио је Пашића : „Веселимо се браћо, што вас је удес старог Дубровника довео ка нама, да се опоравимо од по туђинском зулуму задатих нам рана. … Живио велики српски министар Никола Пашић, који нас је до овог великог часа повео !” Музика је свирала „Боже правде” а мноштво је клицало Пашићу, др. Перу Чингрији, и савезницима. Никола Пашић у свом говору истакао је : „Сад је на нама да својим радом учинимо од ове наше државе једну велику и културну државу, која ће се моћи натјецати са другим културним народима у Европи. Ја Вас молим да сви сложно порадите, да наша будућа краљевина буде имати онај углед, који је заслужила.” Музика је свирала „Ој Славени”, падала је киша цвећа и поклици одушевљења. У кнежевом двору следило је примање представника власти, друштава и корпорација. Сељаци и академичари поздрављали су Пашића у име Принципа, Жерајића и Јукића.(5) Министар Марко Трифковић и посланици посетили су Дубровник 8 децембра 1918. Трифковић је по мајци био Дубровчанин.
Прослава Уједињења 15 децембра 1918. у Дубровнику била је истовремено протест против талијанских претензија на Приморје. Пред Општином окупило се више хиљада грађана са друштвима и корпорацијама под заставама. Говорио је жупник Клишева Дон Иво Матић. У свом говору је између осталог рекао : „Народе Срба, Хрвата и Словенаца, држављани младе Југославије, поданици узвишеног Петра Карађорђевића, да сте ми здраво! Запала ма часна и ласкава задаћа да вам данас ја, баш ја, католички свештеник, објасним значај и замашај великог хисторичког чина чији спомен данас оволиким слављем и заносом светкујемо. … Имамо краља домаће крви. Имамо слободну и уједињењу домовину! То је поклик, који се ових дана разлијеже од Соче до Вардара, од Триглава до Балкана. … Онима који су забринути за интересе католичке цркве казат ћу велику истину. … То сам најбоље ја, католички свештеник, на себи искусио, јер сам много пута морао душу и срце стискати да с олтара народу рекнем нешто што је било у директној опреци и са мојој властитом савјешћу и са интересима мога народа. Јест, у старој грешници такове су биле прилике, да је ријеч свештеника с олтара била контролисана бајунетама аустријских пандура. … А мени у овоме часу пада поглед на вас, српски војници, на вас Орлови Бели. Признање и харност за поднесене патње, за извојштене победе читав вам је народ достојно исказао. Од данас престаје свака разлика између нас и вас. … Пуштам топао целов на ваше јуначко чело, а у том целову хоћу да сакупим сву љубав и оданост мог Дубровника. Овај целов нека се с ваших чела вине далеко тамо у стони Београд и отпочине на суморне груди краља Петра и на витешко чело достојног му сина принца Александра, и тај целов нека буде доказ оданости, љубави и привржености дубровачких Срба и Хрвата Њиховим краљевским Величанствима. … Нека живи наша уједињена и слободна Југославија!” (6)
У „Споменици о дочеку савезничких војска … и прославе народ. Уједињења” дат је говор дра. Јосипа Марчелића, дубровачког бискупа, изречен на свечаном „Тебе Бога хвалимо …”, у столној цркви, приком прославе уједињења 15 децембра 1918. Између осталог истакао је : „Стога оном брижљивошћу, којом смо у почетку страшног свјетскога рата, као отац и пастир, озбиљном ријечи одвраћао синове своје од било којих освета и мржња, исто тако … желимо да на застави нашој буде записано : љубав, слога, склад, мир и ред ! Толико нам то више треба, јер се морамо сви окупити и своје силе посветити процвату и напретку младе Југославије. Рат нас је истријебио; глад, патње и болести умориле, пак још не би требало, него да нас мржња љута попут љутих змија, затре, а то нама не у прилог ни у хатор, него само на радост и задовољство наших непријатеља. … како сам нагласио дне 4. аугуста 1914 на почетку рата, кад сам осудио сплетке на пропаднуће појединих….”. (7)
Приликом прославе уједињења 15 децембра 1918. на свечаном благодарењу у цркви Св. Благовештења говорио је протопрезвитер Сава Барбић. У свом говору истакао је : „Ове смо дане прослављали наше ослобођење од вјековног тирјанства и ропства, а данас прослављамо знаменити и епохални чин; прослављамо слободу нашу и уједињење наше с ослободитељицом и мајком нашом Србијом; … Ах, сјећајмо се, драги моји, ових страшних и крвавих година, пуни грожња и страхота; сјећајмо се тих мученика и бораца; тих јунака и витезова ! Помињимо их пуним признањем, пуном захвалношћу, јер су нас и сувише задужили. Положили су и душу и живот својза одбрану нашу, за спасење и ослобођење наше ! Но није се доста само сјећати, није доста само спомињати оне који животе своје за слободу нашу положише. Ако хоћемо да се њима достојно одужимо, ми треба да све учинимо, да се сви до једнога заложимо за дјело њихово, које су они више него ли живот свој цијенили, бива ову златну слободу очувамо, доградимо и употпунимо. … Пазимо, браћо, и споменимо се, да пред вратима наше велике, а младе државе стоји непријатељ, који једва чека да види међу нама неслогу како би је искористио у своје освајачке сврхе.“ (8)
Већина чланова Мјесног одбора Народног вијећа у Дубровнику 1918. била је за сједињење са Србијом без предуслова. Приликом уједињења приређене су манифестацијеу којима су учествовале корпорације и грађани. О томе су писали у листу „Рад“, у „Споменици 25. година соколског рада у Дубровнику” и у „Споменици о дочеку савезничких војска … и прославе народ. Уједињења” коју је издао књижар Јово Тошовић. Те поменицаме и чланци у листу „Рад“ остали су као успомене на манифестације у Дубровнику 1918.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије
Напомене:
-
Франко Мирошевић, „ Почело је 1918 …: Јужна Далмација 1918–1929“, Загреб 1992, стр. 44, 46;
-
Ј.М, „Споменица о дочеку савезничких војска и морнарица, српског дипломатског кора, министра пресједника Николе Пашића, генерала Franchet d Esperey и прославе народ. уједињења”, Српска Дубровачка Штампарија 1919. Издање књижаре Ј.Тошовића, , стр. 3,4;
-
„Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 50;
-
„Дубровник у славу Уједињења“, „Рад“, Дубровник, 29. новембра 1919, бр. 2, стр. 3;
-
„Наш Кавур”, „Споменица о дочеку савезничких војска и морнарица, српског дипломатског кора, министра пресједника Николе Пашића, генерала Franchet d Esperey и прославе народ. уједињења”, Српска Дубровачка Штампарија 1919. Издање књижаре Ј.Тошовића, стр. 22-25;
-
„1. Децембра 1918.”, „Споменица о дочеку савезничких војска и морнарица, српског дипломатског кора, министра пресједника Николе Пашића, генерала Franchet d Esperey и прославе народ. уједињења”, Српска Дубровачка Штампарија 1919. Издање књижаре Ј.Тошовића, стр. 28, 29, 30;
-
„Говор дра. Јосипа Марчелића, бискупа дубровачког изречен на свечаном „Тебе Бога хвалимо …”, „Споменица о дочеку савезничких војска и морнарица, српског дипломатског кора, министра пресједника Николе Пашића, генерала Franchet d Esperey и прославе народ. уједињења”, Српска Дубровачка Штампарија 1919. Издање књижаре Ј.Тошовића, стр. 31-33;
-
„Говор Протопрезвитера Саве Барбића изречен на свечаном Благодарењу …”, „Споменица о дочеку савезничких војска и морнарица, српског дипломатског кора, министра пресједника Николе Пашића, генерала Franchet d Esperey и прославе народ. уједињења”, Српска Дубровачка Штампарија 1919. Издање књижаре Ј.Тошовића, стр. 37;