Previous Story
-
У ауторском тексту Саше Недељковића, члана Научног друштва за историју здравствене културе Србије, расвјетљава се улога Соколског покрета у јачању културних и националних веза између Чехословачке и Југославије. Кроз архивску грађу и извјештаје са терена, текст доноси прецизан увид у манифестације, академије и свечаности које су биле више од протокола — биле су израз идеје словенског братства.
Сваке године Савез Сокола делио је радост са народом Чехословачке поводом дана ослобођења, јер су сматрали да је њихова радост била наша радост, њихова слобода била је наша слобода. Десета годишњица ослобођења Чехословачке Републике 1928. прослављена је у Дубровнику свечано. Чешка беседа приредила је 27. октобра 1928. свечану академију и банкет у просторијама хотела „Петка”, на којој су, сем читаве чешке колоније, учествовали делегати свих друштава и изасланици војних и цивилних власти. Академија је протекла у одушевљењу, а на банкету је неколико говорника у својим говорима подвлачило искрене и срдачне везе које су спајале два словенска народа. Сутрадан је соколска музика обишла град и предграђе свирајући. Зауставила се под прозорима Чехословачког конзулата. Ту је свирано неколико чешких и наших маршева, док су изасланици управног одбора и музике били на честитању код брата Биримише, хонорарног конзула. Братска пажња Соколског друштва према народу Чехословачке симпатично је поздрављена од свих оних који су Чехословаке сматрали искреном браћом. Сам брат конзул био је пријатно изненађен овим гестом, па је истог дана послао у Праг опширан извештај о прослави десетогодишњице и учествовању Соколског друштва Дубровник у њој. Соколи у Дубровнику сматрали су да су учинили своју братску дужност према народу у којем се зачела и најбоље развила соколска идеја. Према народу који је знао да соколски одгаји све оне велике синове који су, кроз десет година слободе, најбоље уредили своју државу и подигли је на онај степен који доликује соколском народу. Позвали су синове словенских народа, за које је соколска идеја и даље била непозната, ради чега нису били у стању да уреде своју отаџбину, да се угледају на њих. (1)
У часопису „Češkoslovačko-jugoslovenska Revue” истакао је заменик старосте ЧОС Винценц Штепанек велике успехе у заједничком раду на зближењу народа Чехословачке и Југославије. Још је истакао да се Соколство тиме придружује људима Чехословачко-југословенске лиге на зближењу и хоће да буде њен верни и трајни сарадник. (2)
Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије на XIX седници, одржаној 2. октобра 1930. године, одредио је:
-
Сва друштва свих соколских жупа Савеза Сокола имала су овогодишњи празник, 28. октобар, прославити на најдостојнији начин, а према месним приликама, или самостално или у вези са осталим националним организацијама, у циљу да се продуби и учврсти у редовима свих припадника Савеза Сокола идеја словенског соколског братства.
-
Тог дана требало је да се одрже свечане академије са предавањима и програмима, у којима је требало да дође до изражаја наше братство са Чехословачком.
-
Све соколске жупе требало је тог дана да пошаљу поздравне телеграме братској Чехословенској обци соколској у Прагу, Тиршев дом.
-
О обављеним прославама имали су се Савезу поднети извештаји. (3)
Соколско друштво Стара Пазова прославило је 25. октобра 1930. године Дан ослобођења Чехословачке. Свечаност је приређена у сали хотела „Петровић”. Сала је била искићена чехословачким и југословенским заставама, као и сликама краља и председника Масарика, као и старешине СКЈ, престолонаследника Петра. Слике су биле окићене цвећем. Присуствовали су представници месних националних и културних установа. Прво је певачко друштво „Гусле” певало државну химну, а онда је брат старешина отворио свечаност и истакао значај прославе, те поздравио делегате друштава. Просветар Милоје Араницки предавао је о братству народа Чехословачке и Југославије, што је праћено одушевљењем, потом је певана чехословачка химна. Потом су говорили делегати друштава, након чега је певана соколска химна „Ој, Славени”. Свечаност је настављена народним весељем. (4)
