• Свети Василије Острошки и Тврдошки један је од оних светитеља чије име превазилази границе једног мјеста или епархије — он припада васколиком српству. Његове свете мошти у Острогу вијековима су уточиште молитве, наде и исцјељења, а пут до те светиње постао је пут унутрашњег преображаја за безброј поклоника. Од херцеговачког крша и црногорских стијена, преко сремске равнице и шумадијских брда, па до свих крајева гдје живи српски народ, његово име изговара се са истим страхопоштовањем и љубављу. Као чудотворац, архијереј и испосник, Свети Василије остао је симбол чврсте вјере и духовне истрајности.

Фото: Трифко Ћоровић

Зато сваки храм подигнут у његову част има посебну тежину. Он није само грађевина од камена и малтера, већ завјет и свједочанство живе вјере народа. Један од најљепших храмова посвећених овом светитељу уздиже се у Новим Бановцима, у срцу Срема. Складна српско-византијска архитектура, уређена порта и саборни дух парохије чине га не само препознатљивим обиљежјем мјеста, већ и снажним духовним ослонцем бројним вјерницима.

У самом средишту Нових Бановаца, у општини Стара Пазова, овај храм већ више од три деценије представља духовно средиште заједнице. Под јурисдикцијом Епархије сремске Српске православне цркве, он је мјесто литургијског сабрања, молитве и народног окупљања, гдје се исписују најважније странице личних и породичних живота.

Почетак тог духовног пута везује се за 1991. годину, када је, по благослову епископа сремског Василија Вадића, основана парохија у Новим Бановцима. Већ наредне године, на празник Велике Госпојине, 28. августа 1992, освештани су темељи будућег храма и тим чином започета његова градња — као плод вјере, саборности и наде једне младе, али одлучне заједнице.

Храм је пројектован у српско-византијском стилу, по нацртима архитекте Милета Зеца и грађевинског инжењера Марка Бабића. Посебну духовну симболику носи камен донесен из манастира Острог, са поклоничког путовања, који је уграђен изнад западних улазних врата. Тај детаљ представља живу везу између светитељеве светиње у Црној Гори и новоподигнутог храма у Срему.

Захваљујући прилозима и пожртвовању мјештана, спољашњост цркве је убрзо завршена, а 29. марта 1998. године освештана су и постављена црквена звона. Истог љета, 16. септембра, на куполу је подигнут и крст, као видљив знак присуства вјере у простору који се убрзано развијао и насељавао.

Бабићи подигли спомен чесму испред Храма

Фото: Трифко Ћоровић

Испред самог храма, у порти која се уређује и обликује као простор тишине и сабрања, 2023. године подигнута је и спомен-чесма. Изграђена као дар храму Светог Василија Острошког, ова чесма носи снажну духовну и породичну поруку.

На њој су уклесане ријечи из Јеванђеља по Јовану:

„Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети; а ко пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека; него вода коју ћу му ја дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни.” (Јн. 4, 13–14)

Фото: Трифко Ћоровић

Чесму су, љета Господњег 12. маја 2023. године, храму даровали Марко и Никола Бабић, за вјечни спомен и блажени покој душе сина и брата Ђурa, те супруге и мајке Ангелине Бабић. Тако је овај камени извор постао више од украсног здања — постао је мјесто молитвеног сјећања, жива веза између пролазности и вјечности.

Фото: Трифко Ћоровић

Симболично постављена пред храмом, чесма својом поруком подсјећа да је сваки долазак у светињу уједно и сусрет са Извором живе воде, са оним што превазилази свакодневицу и упућује човјека ка вјечности.

При храму дјелује и Црквено пјевачко друштво „Острог“, које својим појањем даје посебан тон литургијским сабрањима и празничним богослужењима.

Унутрашњост храма свједочи о пажљиво грађеном духовном и умјетничком изразу. Иконостас и пјевнице израдио је Милован Булатовић, док их је осликао Раде Сарић. На Велики петак 2014. године постављен је и освештан монументални оковани дрвени крст, који додатно наглашава литургијски центар храма.

Живопис је у највећем дијелу дјело Михајла Ђембера. Мотиви су најприје сликани на платну у атељеу, а потом постављани на припремљене зидне површине, са зеленом и плавом подлогом. На западном зиду, у простору гдје хор поје, налази се и његов приказ Успења Пресвете Богородице.

Фото: Трифко Ћоровић

Поједини дијелови, попут полукружног свода и зидова уз степенице које воде ка хорском простору, дуго су остајали без живописа. Од љета 2023. године на том послу ангажован је ђакон Никола Лубардић из Београда, који је претходно радио и на живопису српске православне капеле у Маутхаузену. У хорском дијелу данас настају сцене Богородичиних празника, рађене традиционалном техником директног сликања на зиду.

Храм није био поштеђен ни искушења. У августу 2022. године непозната лица оскрнавила су фасаду исписима и цртежима. Тај чин изазвао је огорчење, али и снажну саборност вјерника, који су још једном показали да се светиња брани достојанством, стрпљењем и заједништвом.

Свештенослужитељи кроз вријеме

Кроз три парохије при храму служили су бројни свештеници, остављајући свој печат у духовном животу заједнице.

Међу њима је јереј Витомир Тодоровић (1992–1995), потом протојереј-ставрофор Симо Вишекруна (1995–2012), који је дуго био једини свештеник и старопазовачки архијерејски намјесник. Његова упокојење у јануару 2023. године оставило је дубок траг у народу који га је памтио као преданог пастира.

Службовали су и јереј Душан Вишекруна, затим јереј Александар Класнетић, који је дио своје службе наставио и у Инђији, те јереј Александар Маџаревић, са претходним искуством у Новој Пазови и Сурдуку. Данас је старјешина храма свештеник Бранислав Џомбић, уз активне парохе који настављају мисију својих претходника.

Од темеља освештаних почетком деведесетих до данашњих дана, Црква Светог Василија Острошког у Новим Бановцима израсла је у препознатљив духовни оријентир Срема. Она није само грађевина у српско-византијском стилу, већ живи организам заједнице — мјесто молитве, сабрања, појања и памћења, у којем се истрајно чува завјет вјере и припадности.

Трифко Ћоровић