• Има много повода због чега се иде у Херцеговину – радосних и тужних догађаја, а разлог је увијек само један: Херцеговина се заволи и воли.

Ексклузивно за Слободну Херцеговину
пише: Мр. Ђорђо Радојичић
Предсједник Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији, Нови Сад

И ово путовање у Херцеговину напунило ми је батерије и оснажило емоције. Не само мени који сам се у Херцеговини родио, него и онима који су тамо били први пут и немају Херцеговачко поријекло. И они по повратку свједоче како се и сами осјећају оплемењенијим и човјечнијим и како почињу боље разумијевати зашто Херцеговци толико обожавају свој камен, свој завичај, своју отаџбину и Србски род.

Има много повода због чега се иде у Херцеговину – радосних и тужних догађаја, а разлог је увијек само један: Херцеговина се заволи и воли. Поред тако моћног разлога за одлазак у Херцеговину повод није био ни потребан.

Дучићеви дани поезије у Требињу и обилазак Србских светиња мотивисали су додатно велики број људи за ово путовање. Мала Србска Херцеговина нас је као и увијек дочекала озарена лица. Осећали смо добродошлицу на сваком кораку. Како и не би кад вриједни људи, свијетла образа, а отворене душе и срца желе да покажу оно најбоље што су сами створили, сами одбранили. Желе да покажу да се има гдје и рашта доћи, ређе да се похвале, а никад да претјерају мјеру пристојности и ако имају чиме.

Њихове вриједне руке с великом љубави под Херцеговачким сунцем, на оскудној земљи успијевају да узгоје најбоље: жито, вино, стоку, сир, кајмак и кромпир, чиме могу угостити и најотменије госте. И што је најважније подижу људе који знају да чувају традиционалан начин живота, свој идентитет, културу говора и успомене на претке који прославише

Тиме се Херцеговина снажно препоручује за нове посјете, нова познанства и пријатељства.