• Као што разум и осјећајност не иду увијек руку, тако нису ишли ни у случају Матка Круља, из засеока Ћуковаца код Љубиња. Матку је отац, пензионисани војни официр Радомир, надио прво кинеско име у Херцеговини!

И Маоце и Матко: Споменик у хрђуском гробљу

И то не било какво, него оно прво и најпрво у Кини тих педесетих година – Мао Це – по чувеном вођи Кинеске комунистичке револуције Мао Це Тунгу. Не треба посебно ни истицати како се то домаћим властима није ни мало свиђало, јер у то доба, за разлику од Југославије, Маоу су се много више дивили студенти и професори с паришке Сорбоне, него ли било ко с ових наших страна, што је вјероватно и сам Радомир знао, али од накане није одустајао.

Те, 1957, а и много година касније Кина је била баш сиромашна, полугладна и заостала земља, па носити име, макар и по њеном првом човјеку за свјетину није била никаква част, али, ето, за Маовог оца – јесте. И за његове уши баш лијепо је звучало – Мао Це Круљ! За њега, и ни за ког више.

С продором шушкаваца, фармерки из Трста и првим дахом меркантилизма, што је почео дотицати са западних страна, на Кину смо гледали с још више некаквог истовременог презира и сажаљења; на те њихове једнобојне бицикле, трофртаљне панталоне, као што то уосталом ради васколика свјетска сиротиња – чим се ишчупа из првих окова оскудице – несмиљено презире и понижава ону сиротињу, која се у сличним оковима још батрга, убијеђена да то овим другим неће никад поћи за руком…

Мао, овај наш Мао, ипак није доживио сасвим могући остракизам вршњака. Кад је пошао у школу у Љубињу, звали смо га Матко. Тек понеко Мао, али и тај без интонацијског призвука понижења или било каквог наговјештаја надгорњавања, иначе својественог херцеговачкој дјеци у том узрасту.

Матко напросто такве подлачке емоције није мамио, како тад у Љубињу, тако ни касније у Сарајеву, гдје је живио и радио. Једноставно био је миран, сталожен, добар другар; уопште добар и тих човјек. Човјека из Кине по коме је носио име никад није видио уживо. Временом се у српском правопису мијењало писање кинеских имена, првашњи Мао Це Тунг, постао је Мао Цедунг. И некако баш у доба тих правописних промјена умро је и Мао Це Круљ (2007), не дочекавши да види пуни узлет савремене Кине и дубину оних наших заблуда о њој.

Данас почива недалеко од родног засеока Ћуковци, у православном гробљу на Хрђусима, гдје се иначе сахрањују Круљи из Ћуковаца. На споменику су му исписана оба имена – и Маоце и Матко… Тако је у хладном граниту остао траг о првом Херцеговцу који је носио кинеско име.

ЖАРКО ЈАЊИЋ

Текст је објављен у штампаном издању „Гласа Требиња“ број 1111, децембар 2019. године, на страници 32.