• У малој сали Коларчеве задужбине 22.12.2017. године уручена је награда „Кочићево перо“ владици захумско-херцеговачком и приморском, господину Григорију Дурићу, за дјело „Преко прага“ у издању „Лагуне“ из Београда. Поред те награде, владика Григорије је добио и награду „Кочићева књига“ за његов досадашњи књижевни опус и стваралаштво.

Трочлани жири, чији су чланови Никола Вуколић, књижевник Миљенко Јерговић и књижевни критичар Младен Весковић, није имао дилему у вези с овогодишњим добитником “Кочићевог пера”.
Књига  “Преко прага” херцеговачког владике од прољетос, када је промовисана, спада у најчитаније и најпродаваније наслове издавачке куће “Лагуна”.  Судбине обичних људи наишле су на добар одјек међу читалачком публиком у цијелом региону, па се ово дјело може наћи и на ћириличном и латиничном писму.

Како је у образложењу жирија наведено, у трагању за истином владика се није стављао ни на једну страну, дубоко вјерујући да ће зло које је овладало неким душама бити побијеђено снагом добра.
Аутор не дијели људе по вјери или нацији, а једина подјела коју признаје је она на добре и лоше.

Директор Фондације “Петар Кочић”, који је уједно и предсједник жирија, Никола Вуколић није штедио ријечи хвале за књигу владике Григорија.

Он је испричао стару јерменску причу о три јабуке у којој писац добија једну, затим онај који чита и онај који слуша.

Зато је Вуколић  једну јабуку дао владици Григорију, другу писцу Миљенку Јерговићу и трећу младој девојци Тамари, која му је помогла током организације. Уз то, он је књигу окарактерисао као лирски дневник и лично сведочанство написано „лијепим Кочићевским језиком“.

– Владика пише искрено, топло са пуно љубави према човјеку – закључио је Вуколић поредећи аутора са великанима српске и босанско-херцеговачке књижевности као што су Бранко Ћопић и Меша Селимовић.

– Књиге излазе да људи не би подивљали– поручио је на почетку своје бесједе други члан жирија, хрватски књижевник Миљенко Јерговић.

Он  је истакао да јавни ауторитет писца итекако може да утиче на читаочев доживљај књиге.

– Неоспорно је да је владика Григорије Дурић  велики ауторитет, нарочито у животу Српске Православне Цркве. Ипак, ову књигу написао је првенствено господин Григорије, па тек онда владика захумско-херцеговачки и приморски- рекао је Јерговић примјећујући да “Григорије прича на исти начин као и Кочић”.

Јерговић  је објаснио да књига има двије главне карактеристике; бави се људима који страдају, као и коријенима и дјетињством самог аутора књиге.

-Владика Григорије се не бави ликовима који наносе патњу, већ људима који су страдали. Зато ће ова књига неке од својих читаоца направити бољим људима, а више од тога се од једне књиге и не може очекивати– закључио је Јерговић.

Трећи члан жирија књижевни критичар Младен Весковић похвалио је ауторову вјештину писања, али и његову скромност.

– У свом дугом постојању СПЦ је имала више интелектуалаца који су својим дјеловањем учествовали у културном животу нашег народа.  Међутим, у претходних стотињак година нисмо имали прилику да видимо црквене великодостојнике који су се  на овакав начин представили јавности. Ово је ријетка могућност да високог црквеног великодостојника видимо и у улози писца –  рекао је Весковић описујући ауторов текст као “директан, једноставан и свакоме разумљив”.  

Награђени писац, владика Григорије преузео је ријеч и ту прилику искористио да заблагодари жирију, као и свима који су дошли на додјелу награде. Владика је истакао како му је велика част да добије двије награде, које носе име Петра Кочића, једног од највећих књижевника са ових простора.

– Награде “Кочићево перо” и “Кочићева књига”, који су додијељене за мој досадашњи скромни и невелики допринос српској књижевности, за мене су нарочито важне, јер носе име и печат једног од најгласовитијих и најзначајнијих писаца српског језика, који је поникао на тлу Босне и Херцеговине, племените али и страдалне земље, која је до сада одњихала и одњеговала множину великих умова и духова – рекао је владика Григорије напоменувши да се управо Петар Кочић одликовао својим нарочитим крајишким пркосом и инаџијством, бурним темпераментом и несавитљивом природом.

Владика је цитирао ријечи Јована Дучића “За људе из Кочићеве земље његова смрт је била велика жалост зато што је био најбољи прозни писац који је постојао на том тлу.”

Владика Григорије није крио да га је због ових награда обузео осјећај радости, али и велике одговорности.

– Том осјећају свакако је допринијела и спознаја о извјесној менталитетској сличности и подударности између њуди крајишког поднебља, на којем је поникао Кочић и оних отхрањених на херцеговачком кршу, на којем сам се обрео и зауставио, проводећи већи дио живота, под Леотаром, неголи у родној Босни –  рекао је Григорије додајући да херцеговачком кршу припадају и неки од јунака прича из награђене књиге Преко прага.

– Књига је настајала посљедњих пет година, као скромни покушај и непретенциозно настојање да испричам оне животне судбине које су мене лично дотакле и за које сам дубоко вјеровао да ће дотаћи и душе читалаца ове књиге. Осим животних судбина других људи, ова књига доноси и својеврсну личну исповијест, која је настајала спонтано, из потребе да проговорим о неким за мене важним и драгоцјеним симболима свога дјетињства, младости, али и зрелих година. О чему год да сам писао, нисам се могао дистанцирати и удаљити од свог основног и примарног позива, па стога и у својим причама неријетко бивам свештеник и проповједник, са пуном свијешћу о томе да тиме можда идем науштрб њиховог литерарног квалитета и домета-рекао је владика Григорије и додао да свако јавно признање онима који настоје да пливају литерарним водама значи много, као мотивација и подстрек за нека будућа остварења.

– Мотивацију за писање првенствено црпим из реакција читалаца своје књиге, из оних понекад наивних и једноставних коментара, који потврђују да труд није био узалудан нити хартија тек тако утрошена. Стога овом приликом желим да благодарим управо њима, читаоцима, који су у ово доба читалачке кризе издвојили своје вријеме посвећујући га не само овој књизи већ књизи уопште – закључио је своју бесједу владика Григорије.

Награду „Кочићево перо“ владици је уручио познати књижевник Владимир Пиштало, док му је награду „Кочићева књига“ доделила глумица, сликарка и књижевница Ева Рас.

Испред мале сале Коларчеве задужбине, посјетиоци су могли да купе шесто издање Лагунине хит књиге „Преко прага“, као и Сабрана дела Петра Кочића, а након додјеле награде организовано је послужење и дружење.

Сусрет са епископом, како је назван, овај догађај, привукао је велики број пријатеља владике Григорија.

БЕОГРАДСКИ ТРЕБИЊЦИ СА ГРАДОНАЧЕЛНИКОМ: Обрад Ћук, Жарко Ј. Ратковић, Лука Петровић, Стево Вукановић и Миливоје Рупић

Међу њима су били градоначелник Требиња Лука Петровић, прослављени српски спортисти Дејан Бодирога,  Драган Тарлаћ, пјесник Ђорђо Сладоје,  а радост владике Григорија увеличали су бројни представници херцеговачких удружења у Београду.

МЕЂУ ПОЧАСНИМ ГОСТИМА: Дејан Бодирога и Драган Тарлаћ

Аутор је дуго и стрпљиво потписивао примјерке награђене књиге, која ће сасвим сигурно доживјети нова издања.

Божо Т. Ћоровић

Голман ФК Црвена Звезда Немања Супић, бивша гатачка одбојкашица Ана Шојић Анђић и чувени спортски новинар Милан Анђић

Градоначелник Требиња Лука Петровић и професор Милован Пецељ

Владика Григорије и пјесник Ђорђо Сладоје

Владика Григорије потписивао књиге Невесињцима, а распитивао се и за Монографију о Невесињској бригади аутора Зорана Јањића