• Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. Власт ХСС настојала је да забранама избрише трагове дотадашњег Дубровника.

Томе су се заједнички супроставила српска и југословенска друштва. Соколско друштво Дубровник учествовало је у прослави годишњице уласка српске војске у Дубровник, која је морала бити ограничена због полицијске забране. Соколи су поред грађана обе вере присуствовали благодарењу, а увече је у препуној соколској дворани била приређена свечана конференција, коју је отворио старешина соколског друштва брат Н. Шутић. Потпуковник Кнежевић у свом говору истакао је херојство наше јуначке војске, којој су присутни приредили одушевљене манифестације. На програму је било и неколико музичких тачака, које извело Певачко друштво „Слога“. (1)

Приликом обележавања годишњице ослобођења Дубровника 13. новембра 1939. Одбор дубровачких националних и културних удружења упутио је проглас : „Дубровчани, Заслугом „одговорних” и „неодговорних” већ више од два деценија ставља се у искушење ваша вјера у највеће и неприкосновене светиње Отачбине, традиције и идејне вредности на којима су ваши очеви изградили словински култ – огледало душе старог културног и слободног Дубровника. Али као што ни силна ћесарска власт у пришлости, ни црне побожне жеље које су јој неограничено служиле, нијесу успјевале да у вама убију Вјеру и достојанство слободних грађана – тако ни савремене невоље неће успјети да вас „асимилирају” по жељама, које су вам увјек биле туђе. Ви сте кроз дугу предратну и поратну хисторију више пута јасно показали, да знате остати господари своје воље; … и задржати достојанствен став према свакому и према свакој сувишној повици и претњи. Дајући свакоме своје … ви сте двадесет година редом, на 13 новембра, јавно манифестовали признање и захвалност Белим Орловима, синовима мале предкумановске Србије, за све што су дали за наш стари словински идеал, остављајући кости по крвавим клисурама читавог Балкана. “Дубровчани, Претставници свих дубровачких културних и националних установа, који вам упућују ову поруку, позивљу вас, да и ове године поновите манифестацију поштења и достојанства. У границама онога што вам је данас допуштено, одужите се борцима у које смо вјеровали и у које данас вјерујемо, јер су били велики у прегарању и умирању за слободу и јединство нашега народа. Није важно хоће ли та наша манифестација проћи кроз градске улице. Довољно је да прође кроз наше душе и да нико више не буде у сумњи да смо уз сва искушења и понижења остали вјерни идеалима најјачих и најсветлијих имена у хисторији старог и слободног Словинског Дубровника. ..”.(2)

Упркос прогонима у Бановини Хрватској Савјет дубровачких културних и националних установа (Дубровачка Грађанска музика, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д.„Слога”, Матица Српска, Народна Одбрана, О.Н.О.„Нова Југославија”, Пододбор друштва Књегиња Зорка и Соколско Друштво) прославио је годишњицу ослобођења свог града 13 новембар 1940. Лист „Дубровник“ је констатовао да док су српска и југословенска друштва истакла државне заставе „као преставници истинског и правог Дубровника – Опћина и хрватска удружења тог дана давали су изглед потпуно једнак свим XIII новембра у бившој Аустрији.” (3)

У палати Спонза некада су биле смјештене просторије сокола

За Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога“ сликар Атанасије Поповић насликао је икону св. Саве. Приликом прославе уласка српске ослободилачке војске у Дубровник 13. новембра 1940. на свечаном благодарењу у храму св. Благовештења, благословио је икону прота Митровић, а пјевачки хор „Слоге“ отпјевао је химну св.Саве. “ (4)

У листу „Дубровник“ објављен је говор Божа Хопе одржан у дубровачком српском певачком друштву „Слога” 1940. приликом прославе 22. годишњице доласка српске војске у Дубровник 13.новембра 1918. : „на грушкој станици и добрим дјелом грушког пута, сила одушевљеног народа нестрпљиво ишчекивала долазак наших хероја; …претсједник Народног вијеча др. Петар Чингрија … добродошлицом поздравио Бијеле Орлове, … затим непрегледна поворка кренула за војском пут града, уз веселу попијевку и свирање Српске грађанске музике, кличући Краљу Петру и српској војски; … пред градским вратима капетан Ђорђевић зауставио војску и казао : „Војници краља Петра ! У овом историјском часу када смо стигли пред капију града св. Влаха, прекрстимо се прије него уђемо у славни град” – И војници се побожно крсте и клањају се лику св. Влаха који је поврх градских врата, као симболу наше старе државе, нашег поноса, наше некадашње славе и величине. Дирљив је био онај час кад је војска …, улазила тихо у град, …” (5)

Власт ХСС у Бановини Хрватској настојала је да забранама избрише трагове дотадашњег Дубровника. Томе се супроставио Савјет дубровачких културних и националних установа, који је упркос забранама наставио да обележава тај датум у историји Дубровника.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
1. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски Гласник” Београд, 28 новембар 1939, бр. 47 и 48, стр. 7;
2. „Проглас на Дубровчане”, „Дубровник”, Дубровник, 25 новембра 1939, бр.47, стр. 4;
3. „Кроз град и предграђе”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 16.новембра 1940, бр.45, стр.3 – 4;
4. „Икона св. Саве”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 30 новембра 1940, бр. 47, стр. 4;
5. Божа Хопе, „Долазак ослободилаца у Дубровник ”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 30.новембра 1940, бр.47, стр. 3;