• Са Јованом Цвијићем стасава непоновљива генерација географа, који су наставили рад по узору на свог великог учитеља и тако је настала надалеко позната српска географска школа, у којој високо место припада Јевту Дедијеру. Цвијић му је прокрчио пут кроз дивљу балканску шуму, а он је од свог учитеља на­сле­дио све вр­ли­не до­брог ис­тра­жи­ва­ча, сле­дећи њего­ву на­уч­ну ми­сао, без ре­зер­ве.

Јевто Дедијер припадао је оној генерацији наших снажних људи и карактера који су се, и научно и патриотски, у сами освит слободе разбудили и хитали да надокнаде све што је било пропуштено у временима дугог ропства. Репрезентативни изданак српске патријахалне културе, Јевто Дедијер је, од сељанчета и чобанина из Чепелице крај Билеће, самопрегорним радом и урођеном бистром памети, стигао до Велике школе у Београду и доктората у Бечу, свагда служећи своме народу. Његова номадска животна и научничка стаза, пуна искушења, ретких успона и честих невоља, а пред крај кратког живота, неспоразума и несрећа, заправо је још једна узвишена стаза генерације младобосанских „палих анђела”, о којој је тако узбудљиво сведочио Иво Андрић. Овим желимо да се сетимо Јевта Дедијера као признатог научног радника и јавног делатнику чија се животна стаза поклапа и преплиће са стазом једне целе генерације најзначајнијих српских интелектуалаца тог времена.

Јевто Дедијер 1879-1918

Једном приликом ми је Рајко Петров Ного казао. Он нам је кућу сачувао. За његову студију Херцеговина Момо Капор је написао да је она Више од књиге.  Иво Андрић је једном приликом казао – Јев­то Де­ди­јер је био је­дан од нај­по­ште­ни­јих љу­ди ко­је сам у жи­во­ту срео.

• Јевто Дедијер је био први доцент географије кога је изабрао Ј. Цвијић 1910;
• Јевто Дедијер је први наставник из БиХ на Београдском универзитету;
• Јевто Дедијер је био посланик првог сазива БиХ сабора године;
• Јевто Дедијер је био уредник часописа „Преглед“ и „Српска ријеч“;
• Јевто Дедијер је у знак протеста против Анексије згазио царско намештење на посао у Земаљском музеју;
• Јевто Дедијер је 1907 – 08. године био секретар СКПД „Просвјета“;
• Јевто Дедијер је 1909. био професор на богословији „Свети Сава“у Београду;
• Јевто Дедије је био учесник Балканских и Првог светског рата;
• Јевто Дедијер је прошао Албанску голготу;
• Јевто Дедијер је по налогу Николе Пашића године израдио прву карту Јужнословенских земаља за потребе Српске владе на мировној конференцији;
• Карту су штампали књижари Кимерли и Фреј из Берна посмртно;
• Јевто Дедијер је 1917. године, боравио у Паризу у надлештву са познатим француским географима Демартоном, Деманжоном, Сионом и Галоом;
• Јевто Дедијер је био у тиму за израду прве Енциклопедије Југославије;
• Јевто Дедијер је написао три књиге и преко педесет научних и стручних радова у најеминентнијим српским, француским и немачким часописима.
• Де­ди­је­ров на­уч­ни рад има на­ци­о­нал­ни зна­чај.

Поживео је свега 39 година. У октобру 19118. године придружио се српској војсци у Босни. У победоносном походу разболио се и умро на данашњи дан 1918. године у Сарајеву, како су казали од Шпанске грознице. Једна је од три жртве Првог светског рата са Београдског универзитета.

Проф. др Милован Р. Пецељ