• На падинама Херцеговине, гдје камен говори више од ријечи, гдје вријеме тече другачије и гдје су гробови предака оријентир више него путоказ, село Жрвањ у општини Љубиње овог 27. јула 2025. године било је мјесто најљепше приче коју једно село може доживјети.

Одржан је први сабор Жрвњана и њихових пријатеља на коме се окупило више од 250 људи. Овај скуп је потврдио да срце завичаја куца једнако гласно у Љубињу, као и у Новом Саду, Београду, Њемачкој, Швајцарској…

Организатор овог сабрања је било Удружење грађана „Жрвањ“ Љубиње, чију окосницу чини петнаестак најактивнијих појединаца и 120 чланова који нису само уједињени презименом, већ осјећајем дужности. Сви они су добровољно, без много приче, дали допринос да се у посљедњих годину дана уради  пут кроз село – 1.500 метара асфалта, километар бетона и остатак уређеног макадама. Али ово није прича о бројкама. Ово је прича о људима.

Радован Бокић поред начелника Стева Драпића, Зорана, Стојана и Риста Дангубића

Мјесто сабора била је ледина испод куће Радована Бокића, човјека који је радом – својом механизацијом, багером и камионом дао највећи допринос успјеху ове акције. Радио је неуморно од првог дана акције без икакве накнаде.

Синиша Т. Дангубић

Сабор је почео у 11 часова, а трајао до касних поподневних сати. Уводне ријечи одржали су Јован Вујовић, предсједник УГ „Жрвањ“, и Синиша Дангубић, као и начелник општине Љубиње Стево Драпић, који је поручио да ће општина наставити да помаже овај подухват, препознајући у њему изворну снагу завичаја.

Јован Вујовић

– Нисмо се окупили да се присјетимо села – него да га оживимо – јасна је порука Јована Вујовића, предсједника УГ „Жрвањ“.

Имао је разлога да буде поносан. Годину дана припрема, хиљаде сати волонтерског рада, десетине састанака, стотине уплата из дијаспоре и региона. И све то се слило у дан када је село било пуно као некада.

Госте по старом обичају са погачом и сољу дочекали у народној ношњи чланови КУД-а Љубиње. Извођене су херцеговачке игре, а пјесмом „Није кућа на продају“, млада Андреа Дангубић, солисткиња КУД-а, погодила је најтананије емоције.

Епски пјесник Предраг Т. Јаничић казивао је стихове о камену и завичају, а млади гуслар десетогодишњи Свето Вујовић својим наступом никога није оставио равнодушним.

Програм је водила жрвањска невјеста, неуморна Деса Радић, руководилац КУД-а Љубиње.

Након културно-умјетничког програма, постављена је домаћинска трпеза достојна славе. Вриједне домаћице су припремиле пите, кифлице, мезе, сир из мијеха, чорбе, јагањци, колачи.  Забавни дио програма био је духовна моба популарних љубињских музичара Жељка Пецеља, Огњена Кучинара, Милана Круља, Радослава Краља, Слободана Чолића и Александра Круља.

Из Жрвња потичу или су у њему живјели припадници бројних породица, од којих су многе ту још од времена прије Косовске битке. Најстарије су Ћук и Дабић. Поред њих, село је огњиште породица: Вујовић, Дангубић, Лечић, Перовић, Чучага, Сикимић, Бокић, Бајат, Кисић, Илић, Милићевић, Нинковић, Новчић, Бајатовић, Тасовац, Продан, Радић, Бојанић и Попара.

Драган Нинковић са супругом Оливером и ћерком Јованом срео се на сабору са својим рођакама Весном Пауновић и Надом Лемајић

Многи од њих су били на Сабору, а неки су по први пут стали на омеђине својих предака. Упечатљив је примјер угледног београдског адвоката Драгана Нинковића, чија се породица иселила прије више од 80 година. Дошао је у Жрвањ – и започео обнову куће на мјесту гдје је стајала прађедовска. Земљу му је уступио управо Радован Бокић – потомак породице која је купила то имање прије много деценија. Тај чин најбоље описује карактер данашњих Жрвњана.

Ни омладина није остала по страни. Прошле године је формирана екипа „Жрвањ“ која учествује на великом хуманитарном турниру малог фудбала у Љубињу. Њихов заједнички наступ је побједа за све.

Домаћински: Зоран Дангубић

– Нећемо стати док нам пут не дође до гробаља – поручио је највећи финансијски донатор Зоран Дангубић који је са својом породицом до сада приложио већ око 15.000 КМ.

Градњу пута помогли су сви колико су могли у складу са својим могућностима, а међу њима и стогодишња Даница Сикимић која памти вријеме у коме је село имало “80 димњака”. Данас у њему живи тек 12 душа, али још увијек многе породице гравитирају ка њему.

Иако је организација била сложена, организатори желе да Сабор прерасте у традицију.

У ЉУБИЊУ СЕ НАВИЈА ЗА ХЕРЦЕГОВАЦ ИЗ ГАЈДОБРЕ: Ристо Дангубић са супругом Споменком, сином Стојаном, братствеником Синишом и његовом ћерком Миленом

Из Гајдобре, херцеговачке престонице у Србији, дошао је и угледни српски домаћин и привредник Ристо Дангубић са супругом Споменком и сином Стојаном. Његов отац се након другог свјетског рата преселеио у Гајдобру. Ристо, творац чувене компаније “Aling Conel” , лидера југоисточне Европе у производњи електроинсгалационог материјала и сам има велико искуство у организацији оваквих манифестација.

– Сабор није само један дан – он је симбол једне идеје: да се село не смије заборавити. Да нас путеви врате гдје смо некад били и подсјете да вриједне руке и добра срца могу учинити чуда.

Од  уредника ФБ странице удружења Мирка Лечића смо сазнали да је процијењена вриједност досадашњих радова око 250.000 КМ, а осим поменутих појединаца акцију су помогли Општина Љубиње, ХЕТ, Електропривреда и више од 400 донатора.

Сабор је одржан захваљујући средствима приложника.  Сакупљено је 7.800 КМ и 1.800 евра. Неутрошени новац биће усмјерен на наставак градње пута.

Текст: Трифко Ћоровић
Фотографије: Наташа Вујовић и Јелена Лечић