Љубиње је доказало да се све може кад се хоће и да у њему живе људи великог срца. У вечери у којој се одржавало финале Хуманитарног турнира у малом фудбалу, гдје се тражило мјесто више, само неколико корака даље у Народној библиотеци „Др Љубо Михић“ се, такође, тражило мјесто више. А обје манифестације су почеле у исто вријеме.
У Народној библиотеци је одржана промоција књиге „У крилу љубињског здравства“ аутора др Вукашина Лугоње.
О књизи су говорили проф. Ратомир Ћук, проф. др Вељко Брборић и аутор.
Испред љубињског Дома здравља и цјелокупног љубињског здравства обратила се специјалиста радиологије др Сузана Милутиновић. Она је изјавила да Дом здравља у Љубињу функционише као једна породица и да није лако радити у малим општинама као што је Љубиње. „Првенствено што се сви међусобно познајемо па и кад одемо кући са посла, поново смо доступни својим пацијентима.“ Захвалила се др Лугоњи што је љубињско здравство сачувао од заборава, за нас и за будуће генерације.
Проф. Ратомир Ћук се присјетио људи који су давно радили у Дому здравља и испричао неке догодовштине везане за његово одрастање поред појединих доктора и медицинских техничара. А прије свега поздравио је са наклоном све садашње раднике љубињског здравства у знак захвалности за посао који обављају.
Др Вељко Брборић се нашалио како је аутор књиге прије свега врстан анестезиолог и да његова анестезија не попушта све док се не пристане причати о његовим књигама, а његових књига, хвала Богу, има немали број и све су одличне. Признао је да је урадио један експеримент. Питао је вјештачку интелигенцију о љубињском Дому здравља и његовим некадашњим и садашњим радницима, на то питање она није имала конкретне одговоре. Овим је доказао да је аутор књиге др Вукашин Лугоња одрадио одличан посао и сакупио вриједне податке од локалног становништва.
Обраћање самог аутора је било изузетно емотивно гдје се он захвалио људима који су му помогли приликом писања и штампања ове књиге, уз образложење ко су за њега, ипак, најважнији љекари љубињског здравства и зашто је то тако.
„Јер само када човјек нешто да, онда и вриједи.“
Модератор вечери и водитељ је била проф. српског језика и књижевности Драгана Турањанин, а промоција књиге се одржала у организацији СПКД „Просвјета“ из Љубиња.
Они што није записано, као да не постоји, зато је ова књига траг да смо живели. Хвала др Вукашину Лугоњи на том трајном печату једног времена.
Хвала и Љубињцима што поштују писану ријеч и што се у Народној библиотеци тражило мјесто више. Ријеткост је то видјети и у великим градовима, зато је тачна реченица са почетка текста.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
