• Откривањем споменика, које је предвиђено за Митровдан, Невесињци ће сачувати од заборава лик и дјело Новице Гушића, чувеног команданта Невесињске бригаде и симбола велике српске побједе у Митровданској офанзиви 1992. године.

  

  НОВИЦА ГУШИЋ НА КОМАНДНОМ МЈЕСТУ: Једна од фотографија која је послужила за израду споменика

Споменик у природној величини биће откривен испред улаза у бившу невесињску касарну „Невесињска пушка“.

На каменом постаменту биће постављен споменик са ликом Новице Гушића, рад познатог академског вајара Бојана Микулића из Бањалуке, који се ових дана излива у у ливници Јанковић у Смедереву.

Овај пројекат финансира општина Невесиње, а иницијатива за подизање споменика потекла је од БОРС Невесиње.

Како смо сазнали од предсједника Општинског одбора РВИ и командантов сродника Војина Гушића идеја о изради споменика команданту Новици постојала је још за његовог живота.

ПОСЉЕДЊА ЗАЈЕДНИЧКА ФОТОГРАФИЈА: Војин и Новица Гушић на 11. Невесињском сијелу одржаном 23. фебруара 2020. године у Београду (фото: Трифко Ћоровић)

– Свјесни величине значаја Митровданске офанзиве невесињски борци су увијек са пуно поштовања помињали име Новице Гушића, који је својом храброшћу и одлучношчћу завриједио да остане трајно овјековјечен у центру Невесиња – испричао нам је Гушић који је истакао да су пуковника вољели и саборци и родбина и да је увијек улијевао повјерење и сигурност.

̶  Био је строг, али праведан старјешина, са пуно осјећаја за правду и истину. Након смјене са мјеста команданта Невесињске бригаде више никад није дошао у Невесиње, а своју носталгију и чежњу за родним крајем никад није крио. Тражио је да буде сахрањен у свом Кифином селу, што је и испуњено. Његови саборци често су му знали рећи да ће његов споменик кад-тад бити подигнут у Невесињу на шта би њему само заиграла брада од узбуђења. Вјерујем да би данас био јако поносан – прича Гушић.

Друга фотографија која је послужила за израду споменика

Он каже да је споменик настао из двије фотографије, па је и сам аутор Бојан Микулић веома брзо имао јасну слику како споменик треба да изгледа.

Командант Новица Гушић би сваке године присуствао помену палим борцима Невесињске бригаде који се по традицији одржава у цркви Светог Саве на Врачару. Са тугом и сјетом је причао о отаџбинском-одбрамбеном рату.

– Није довољно само да се сјећамо, ми наше хероје не смијемо да заборавимо. Историја је показала да се Херцеговином увијек трговало, тако би било и овога пута да сами борци нису одлучили другачије. Као њихов командант могу са поносом да истакнем да никад ниједан метак са наше стране није испаљен нечасно. Били смо препуштени сами себи и знали смо, будемо ли чекали помоћ, слободу нећемо дочекати.

Командант Новица Гушић на прошлогодишњњем помену палим борцима Невесињске бригаде (фото: Трифко Ћоровић)

Под пријетњом да ћу бити проглашен за издајника српског народа, могу слободно да кажем, да је од нас тражено да препустимо и задњу цистерну горива, али на то нисам пристао док нисмо обезбједили резерве. Можда се ми сада овдје, а камоли у Невесињу, не би ни скупили да није било храбрости и вјере наших бораца да се истраје до краја. У часним одбрамбеним митровданским биткама извојевали смо велике побједе и допринијели слободи Републике Српске – причао је Новица Гушић који је био потиштен јер није хтио да изазива судбину, па је пропустио и откривање централног спомен обиљежја борцима за слободну Херцеговину у Невесињу.

За живота примио је бројна признања, међу којима се издвајају Орден Милоша Обилића, Орден за војне заслуге са златним мачевима, Орден за војне заслуге са сребрним мачевима,
Орден Народне Армије са сребрном звијездом, Орден рада са златним венцем, Медаља годишњице ЈНА за 30 година, 40 и 50 година, Повеља Општине Невесиње.

ЗЛАТНА ПОВЕЉА СЛОБОДНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Новица Гушић и Трифко Ћоровић

Посљедње признање које је добио за живота била је Златна повеља „Слободне Херцеговине“.

Име Новице Гушића је симбол одбране слободне Херцеговине.

Овај српски војсковођа је од првог дана свог битисања осјетио сву суровост рата. Рођен је као ратно сироче трећег дана по Малој Госпојини 1941. године у јуначком селу Братач. Отац од кога је, поред бројних врлина и генетских предиспозиција, наслиједио и име, погинуо је дан уочи Видовдана 1941. године бранећи Невесиње од непријатеља. И мајка Даринка је хтјела на борбену линију, али је Бог сачувао да обави много важнији задатак и на свијет донесе близанце Новицу и Тому.

(фото: Трифко Ћоровић)

Пола вијека након рођења судбина је изазвала Новицу да слично као и његов отац са својим народом брани Невесиње од истог непријатеља. Васпитаван у духу традиције, образа, части и достојанства командант је стално истицао да једино признаје суд српског војника и свог мученичког народа.  У данима када су многи на земљи дигли руку од Херцеговине, Бог је имао други план и захваљујући храбрости и срчаности бораца које је предводио командант Гушић одбрањено је Невесиње, што је уједно значило спас српске Херцеговине и стварање Републике Српске.

Подизањем споменика Невесиње и Херцеговина су учинили најмање што су могли да име овог хероја и слободара сачувају од незаборава.

Трифко Ћоровић

БОНУС ВИДЕО:
Не пропустите разговор Новице Гушића са Гораном Лучићем