Када је књаз Никола Петровић одлучио да ће Цетиње остати трајна престоница Црне Горе уследио је бржи развој града, па је тако књаз донео и одлуку да се сагради резиденција за свог наследника Данила.
Резиденција је завршена 1895. године. Градили су је најбољи италијански и црногорски мајстори па је пленила својим сјајем. Била је то спратна зграда са четири пара стубова у приземљу и на спрату са коринтским капителима. Приликом градње резиденције-дворца било је заступљено више стилова што је допринело његовој лепоти. Посебно су се истицали репрезентативни хол и свечана сала на спрату са раскошном таваницом. Цео објекат је био ограђен, а у дворишту су били тениски терен и базен. Двор је 1910. године добио и електрично осветлење.
Књижевни лист „Луча“ који је излазио на Цетињу у организацији друштва „Горски Вијенац“ је 1895. године у свом јунском броју објавио „Поздрав Његовоме височанству Књазу Нашљеднику приликом сретног преласка у нови двор.“
Поздрав је била песма коју је написао Ж. Драговић, а она гласи:
Нови Двор Ти сретан био Црногорски Нашљедниче, Величина, срећа, слава, Нек Ти у њем` цвијета, ниче …
А отоле нека широм Српства лети и завлада, Широм Српства, којему си Ти свијетла вазда нада!
То дугујеш Оцу Твоме, Чије срце вазда бије За то, да Му Српство буде Што славније и сретније.
То дугујеш Црној Гори, Што је крвави барјак вила Петсто љета само за то, Да би Српство избавила.
У то име Двор Ти сретан Црногорски Нашљедниче, Величина, срећа, слава Нек Ти у њем` цвјета, ниче!
Ти „онамо“ други дига` Ђе двор бјеше „Твога цара“ Славу Теби запјевали С Дечанскога олтара!
Престолонаследник Данило је резиденцију користио све до 1916. године. Између два светска рата у овој згради била је Цетињска гимназија. После Другог светског рата у згради је био музеј и галерија.
Некадашња резиденција Књаза Данила данас се зове „Плави дворац“, а од 2010. године то је резиденција председника Црне Горе. У њему више не одјекују стихови поздравно-заветне песме приликом успостављања првобитне намене.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
