• Гајдобра се опрашта од човјека који је деценијама обиљежавао њен спортски и друштвени живот. Одлазак Илије Анђушића Мрког оставио је празнину коју је тешко испунити, али и трајну обавезу да се сачува сјећање на истинску спортску легенду и великог човјека.

  

У јутарњим часовима 16. јануара ове године престало је да куца племенито срце Илије Анђушића, много познатијег по надимку Мрки — легенде гајдобранског спорта и шаха, човека који је читав свој живот посветио игри, заједници и породици.

Своју спортску каријеру започео је у фудбалском клубу из Гајдобре. Његов таленат брзо је уочен, па прелази у ФК „Бачка“ из Бачке Паланке. Фудбалски пут наставио је у клубу из Црвенке, да би потом играо и за клуб из Руме, где је и завршио активну играчку каријеру. Ипак, љубав према спорту и матичном клубу није престала његовим силаском са терена. Напротив — остао је трајно везан за клуб, не пропуштајући, готово, ниједну утакмицу.

Активно је учествовао у раду управних органа клуба, а када је то од њега затражено, поново је стао у прве „борбене редове“, овога пута као тренер првог тима, који је водио са много успеха, преданости и разумевања за игру и људе.

Захваљујући својој свестраности и истинској љубави према спорту, Илија је паралелно са фудбалом пратио и друге спортске дисциплине. Међу њима је посебно место заузимала древна игра шаха. Како су се обавезе у фудбалском клубу смањивале, тако је расла и његова посвећеност шаху, коме се убрзо предао целим својим спортским бићем.

Био је смирен човек, али испуњен снажном енергијом, организационим умећем и изузетним осећајем за колектив. Пун допринос развоју Шаховског клуба „Херцеговац“ дао је и на такмичарском плану и на најодговорнијим руководећим позицијама. Више од деценије и по налазио се у најужем руководству клуба и један је од најзаслужнијих што је ШК „Херцеговац“ израстао у најуспешнији општински шаховски клуб.

Илија Анђушић био је успешан и као пословни човек. Након завршетка Више економске школе у Новом Саду, запослио се у осигуравајућем друштву ДДОР Нови Сад, филијала Бачка Паланка, где је провео читав свој радни век, обављајући одговорне и захтевне послове. О његовом поштеном приступу, одговорности и племенитости најбоље сведочи чињеница да је и након одласка у пензију остао у изузетно добрим односима како са колегама из фирме у којој је радио, тако и са бројним пословним партнерима из других предузећа.

Изнад свих професионалних, спортских и друштвених обавеза, Илија је био — породичан човек. За њега је породица била светиња. Био је узоран супруг и отац, а и син и кћерка израсли су у академске грађане и успешне људе. Доласком унучади његово велико срце дошло је до пуног изражаја, посебно након губитка вољене супруге, када је све њене обавезе према унуцима преузео на себе и извршавао их са неисцрпном енергијом, љубављу и истинским уживањем.

Његов одлазак оставио је дубоку празнину, али и трајан траг — у спорту, у заједници и у срцима свих који су га познавали.

ШК „Херцеговац“ Гајдобра