Острашћена новинарка прекинула интервју са Пуповцем
-
У Дневнику Нове ТВ гостовао је Милорад Пуповац. Осврћући се на растуће тензије на релацији Загреб – Београд те на питање двојезичних плоча у Вуковару, Пуповац је наишао на саговорницу чија је непријатељска настројеност граничила с непрофесионалношћу.
Новинарка Ромина Кнежић у више је наврата прекидала Пуповца, чиме је изразито комплексној теми одузела много од ширег контекста. Таквим приступом у други план гурнуто је оно најбитније: на што одлука о двојезичности може утицати у 2015. години – мирни суживот на простору Вуковара и градња дијалога и комуникације у мјесту које је често жртва великих подјела.
На тај се начин Пуповац је спречен да изложи своја стајалишта о томе какве би последице оваква одлука Града Вуковара могла имати по дугорочне односе два народа у Граду.
У наставку преносимо и Пуповчево гостовање.
Господине Пуповац, ништа од двојезичних плоча у Вуковару. И што сада – кренути у дијалог или жестоку реторику и међусобна оптуживања?
„Што се тиче жестоке реторике, то с наше стране, са стране институција и представника српске националне мањине сигурно неће услиједити. То не треба ни нама, не треба ни овој земљи. Треба поштовање Устава“.
А двјема државама?
Не треба ни двјема државама и двије државе требају пронаћи начин да успоставе дијалог и да не нарушавају ионако крхко повјерење“.
Јесте ли очекивали овакву одлуку?
„Да очекивали смо јер се видјело да представници градског вијећа, већине, ХДЗ-а и партнера су одлучили да се не конзултирају ни са ким, да не уваже ничије мишљење и да по властитој вољи и памети донесу статут који је у сукобу с Уставом, уставним законом о правима националних мањина, законом о службеној употреби језика и писма, с пресудом Уставног суда о истој ствари у сукобу с обвезама које је РХ преузела као чланица ЕУ и других међународних организација“.
Добро, који би модел вама био прихватљив, како и у којем раздобљу увести двојезичне плоче у Вуковару.
„То треба сјести и разговарати с институцијама и представницима, српске заједнице у Вуковару, то се није направило него се силовало једностраним поступцима и заправо је статутом озваничено оно што је кампањом против ћирилице у протекле двије године чињено“.
Када ви, особно, мислите да ће профункционирати двојезичност у Вуковару?
„Није само проблем двојезичности у Вуковару. Ово је проблем за српску заједницу у цијелој земљи. Ово је проблем за толеранцију у цијелој земљи“.
Истина, али данас причамо у Вуковару.
„Али то има реперкусије на цијелу земљу“.
Добро, кренимо од Вуковара.
„О томе не извјештава само локални радио или регионална телевизија. То је национални проблем и он се рефлектира и осликава на укупно стање, не само на град Вуковар. И то представља озбиљан проблем за земљу“.
Најавили сте како ћете се обратити Вијећу Еуропе око овог случаја, треба ли прескочити хрватске институције?
„Што се тиче хрватских институција, ми смо се обраћали до сада и обратити ће се Вијеће српске националне мањине министарству, ако треба обратит ће се и Уставном суду, али оно што за нас постаје проблем јест да се темељни акти које је РХ потписала као што је Конвенција о правима националних мањина Вијећа Еуропе, као што су препоруке ОЕСС-а, као што су обавезе које је Хрватска преузела Приступним уговором, крше“.
Добро, то се не поштује, тко је крив? Нитко неће бити кажњен.
„Па у овој земљи се очито кажњава врло селективно“.
А имате ли ви разумијевања за хрватску страну кад се говори у двојезичности, да узмемо у обзир вуковарску трауму?
„Могу ја вас нешто питати?“
Не, ми вас питамо.
„Ја ћу вама одговорити на то питање, али ћу вас питати једну ствар“.
Ми вас питамо господине Пуповац.
„Замислите ситуацију ’46., ’47. или 48. године да је нетко у Новској или Јасеновцу рекао да латинично писмо не смије бити у употреби. Или у Глини, Јадовном или на не знам којем другом мјесту.
Вратимо се у 2015. годину господине Пуповац.
Замислите ситуацију у којој ћете 20 година након рата обнављати ратну атмосферу у којој ћете казати – не можете примјењивати законе јер ми мислимо да вас тамо не треба толико бити јер је за нас ћирилица увредљиво писмо или из неког трећег разлога. Ја мислим да је неопходно да се разговара“.
Господине Пуповац, ми смо у 2015. години. Хвала вам лијепа на гостовању у Дневнику Нове ТВ.
„Хвала вама“.